03-12-2013, 01:38 PM
Дража Михаиловић, без ножа, али и без „земљотреса”
Радош Бајић је у четвртој епизоде „Равне горе” помутио ранију стереотипну слику о четничком вођи, али није успео да промени давно формирана мишљења
![[Слика: Nebojsa-Glogovac-kao-Draza-Mihajlovic.png]](http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/277428/i/1/Nebojsa-Glogovac-kao-Draza-Mihajlovic.png)
Дража Михаиловић у прексиноћњој епизоди серије „Равна Гора” јесте приказан драматично другачије од стереотипне слике зликовца са ножем, зараслог у браду, познате нам из партизанских филмова, али само његово појављивање, чини се, није оставило драматичан ефекат у јавности.
Дело Радоша Бајића претендује да објективним приказом Другог светског рата помири различите идеологије у Србији. Ипак, после четврте епизоде у којој се коначно појавио генерал Драгољуб Дража Михаиловић, не може се рећи да је било ко изменио своју представу о прошлости. Симпатизери равногорског покрета гледају на Небојшу Глоговца у улози четничког вође као на дуго очекивано исправљање неправде док партизани и њихови поштоваоци у серији виде фалсификовање историје.
– То је човек који је затрпан хималајима смећа, а синоћ се промолио из те депоније. Он је за свој народ и своју земљу дао све што је имао, а она му је узвратила депонијом. Надам се да ће серија допринети томе да нови нараштаји на Михаиловића гледају другим очима – каже песник Матија Бећковић.
Први пут видели смо вођу четничког покрета као људско биће, као неког ко брине за сународнике и бори се против окупатора. Да ли је стварно било тако? Не, ако питате Титовог преводиоца и писца Ивана Ивањија, који каже да серија покушава да покаже да Михаиловић није сарађивао са окупатором, што је по његовом мишљењу „непознавање чињеница”.
– Његова сарадња са Немцима почиње у новембру 1941. и о томе постоје прецизни немачки подаци. Доста сам о Дражи Михаиловићу причао са Слободаном Пенезићем Крцуном и закључио да је он једна трагикомична фигура. Али, хајде да видимо шта ће даље бити у серији. Кажу да ће бити приказано како су Дража и Тито један другом гарантовали живот, и како је Дража држао реч, док је Тито убио Дражу, али то су две сасвим различите ствари – сматра Ивањи.
Припадници Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) мрштили су се на помен серије о четничком лидеру и пре него што је она завршена, али ни сада, после првих епизода, не могу о њој да кажу ништа друго осим да фалсификује историју. Миодраг Зечевић, председник овог савеза, каже да је Михаиловић нетачно представљен:
– Он није био онаквим каквим су га приказали, све је погрешно, укључујући његово повлачење из Босне. Потомцима четника и поштоваоцима равногорског покрета серија може добро доћи у покушајима рехабилитације четника, али то је јалов посао, историја се не може мењати, шта је било, било је – сигуран је Зечевић.
Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС, каже да је гледао само прву епизоду, али да она није била добра.
– Реч је, наравно, о ТВ серији, дакле о забави, мада би требало и да буде уверљива, али плашим се да су наше слободе у интерпретирању историје огромне – примећује Мићуновић..
Иако је Бајић радио на серији у сарадњи са Институтом за савремену историју, па је тиме требало и да прибави веродостојне чињенице, српски историчари се не слажу око тога колико је аутор у томе успео.
– „Равна гора” је још један у низу покушаја ревизије и фалсификовања историје, а о томе шта је историјска истина, како нам се сугерише, треба да сазнамо што из ове серије, што од глумаца који нам се из дана у дан обраћају кроз медије као једини тумачи „истине” – сматра Радина Вучетић, историчарка, доцент на Филозофском факултету у Београду и ауторка књиге „Кока-кола социјализам”.
– Иако се аутори труде да на све могуће начине нагласе неутралност и објективност, и назив серије јасно указује да је страна већ изабрана. Мислим да је „Равна гора” лош потез, да још више продубљује поделе у српском друштву, а на ширем плану, распирује националну и верску мржњу, јер су нам у прве четири епизоде, као једини непријатељи, већи од Немаца, представљени Хрвати и муслимани – додаје Вучетић.
Са друге стране, Чедомир Антић, историчар и председник Напредног клуба, сматра да је серија у великој мери верна научном тумачењу Другог светског рата.
– Серија је добродошла, јер први пут разбија стереотип о Драгољубу Михаиловићу као остарелом, зараслом и пропалом човеку који је довучен на процес где му је пресуђена смрт. Људи који су се борили у партизанима и њихови потомци су незадовољни серијом, јер они желе потврду какву налазе у Булајићевој естетици. Апологете четника такође нису задовољни, јер аутор досад није желео да слави или унизи ни четнике ни партизане – закључује Антић.
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/z...sa.sr.html
Радош Бајић је у четвртој епизоде „Равне горе” помутио ранију стереотипну слику о четничком вођи, али није успео да промени давно формирана мишљења
Дража Михаиловић у прексиноћњој епизоди серије „Равна Гора” јесте приказан драматично другачије од стереотипне слике зликовца са ножем, зараслог у браду, познате нам из партизанских филмова, али само његово појављивање, чини се, није оставило драматичан ефекат у јавности.
Дело Радоша Бајића претендује да објективним приказом Другог светског рата помири различите идеологије у Србији. Ипак, после четврте епизоде у којој се коначно појавио генерал Драгољуб Дража Михаиловић, не може се рећи да је било ко изменио своју представу о прошлости. Симпатизери равногорског покрета гледају на Небојшу Глоговца у улози четничког вође као на дуго очекивано исправљање неправде док партизани и њихови поштоваоци у серији виде фалсификовање историје.
– То је човек који је затрпан хималајима смећа, а синоћ се промолио из те депоније. Он је за свој народ и своју земљу дао све што је имао, а она му је узвратила депонијом. Надам се да ће серија допринети томе да нови нараштаји на Михаиловића гледају другим очима – каже песник Матија Бећковић.
Први пут видели смо вођу четничког покрета као људско биће, као неког ко брине за сународнике и бори се против окупатора. Да ли је стварно било тако? Не, ако питате Титовог преводиоца и писца Ивана Ивањија, који каже да серија покушава да покаже да Михаиловић није сарађивао са окупатором, што је по његовом мишљењу „непознавање чињеница”.
– Његова сарадња са Немцима почиње у новембру 1941. и о томе постоје прецизни немачки подаци. Доста сам о Дражи Михаиловићу причао са Слободаном Пенезићем Крцуном и закључио да је он једна трагикомична фигура. Али, хајде да видимо шта ће даље бити у серији. Кажу да ће бити приказано како су Дража и Тито један другом гарантовали живот, и како је Дража држао реч, док је Тито убио Дражу, али то су две сасвим различите ствари – сматра Ивањи.
Припадници Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) мрштили су се на помен серије о четничком лидеру и пре него што је она завршена, али ни сада, после првих епизода, не могу о њој да кажу ништа друго осим да фалсификује историју. Миодраг Зечевић, председник овог савеза, каже да је Михаиловић нетачно представљен:
– Он није био онаквим каквим су га приказали, све је погрешно, укључујући његово повлачење из Босне. Потомцима четника и поштоваоцима равногорског покрета серија може добро доћи у покушајима рехабилитације четника, али то је јалов посао, историја се не може мењати, шта је било, било је – сигуран је Зечевић.
Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС, каже да је гледао само прву епизоду, али да она није била добра.
– Реч је, наравно, о ТВ серији, дакле о забави, мада би требало и да буде уверљива, али плашим се да су наше слободе у интерпретирању историје огромне – примећује Мићуновић..
Иако је Бајић радио на серији у сарадњи са Институтом за савремену историју, па је тиме требало и да прибави веродостојне чињенице, српски историчари се не слажу око тога колико је аутор у томе успео.
– „Равна гора” је још један у низу покушаја ревизије и фалсификовања историје, а о томе шта је историјска истина, како нам се сугерише, треба да сазнамо што из ове серије, што од глумаца који нам се из дана у дан обраћају кроз медије као једини тумачи „истине” – сматра Радина Вучетић, историчарка, доцент на Филозофском факултету у Београду и ауторка књиге „Кока-кола социјализам”.
– Иако се аутори труде да на све могуће начине нагласе неутралност и објективност, и назив серије јасно указује да је страна већ изабрана. Мислим да је „Равна гора” лош потез, да још више продубљује поделе у српском друштву, а на ширем плану, распирује националну и верску мржњу, јер су нам у прве четири епизоде, као једини непријатељи, већи од Немаца, представљени Хрвати и муслимани – додаје Вучетић.
Са друге стране, Чедомир Антић, историчар и председник Напредног клуба, сматра да је серија у великој мери верна научном тумачењу Другог светског рата.
– Серија је добродошла, јер први пут разбија стереотип о Драгољубу Михаиловићу као остарелом, зараслом и пропалом човеку који је довучен на процес где му је пресуђена смрт. Људи који су се борили у партизанима и њихови потомци су незадовољни серијом, јер они желе потврду какву налазе у Булајићевој естетици. Апологете четника такође нису задовољни, јер аутор досад није желео да слави или унизи ни четнике ни партизане – закључује Антић.
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/z...sa.sr.html
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)