[ХраброСрце]

Овај ако је био у партизанима истерао је на седам . . .

Па не знам, не пише. Али технички је могао да догура и тамо.

[Шумадинац]

.
Мештровић насамарио Србе!
http://www.sedmica.me/7hjrftyj/

[смедерево]

[Бранке]

По застави претпостављам да је барјактар из Краљевине Србије(1718. - 1739.)

[ЈВуО-КГ]

Колико је бујао живот око данашњег Крагујевца у бакарном,бронзаном и гвозденом добу,најбоље показује случај ових налазишта,које неки приписују Србима као део античке историје овог народа док неки други тврде да је то припадало другим културама,само су им објашњења и повезнице догађаја врло танке.

Ево на шта сам конкретно мислио:

1.Баре,некропола
2.Г.Комарице,насеље градинског типа
3.Градац,насеље градинског типа
4.Ђурђево,насеље градинског типа
5.Закута,случајан налаз
6.Корићани,насеље градинског типа
7.Поповић,насеље градинског типа
8.Рогојевац,некропола
9.Сипић
10.Адровац,насеље,некропола
11.Бадњевац,насеље
12.Баљковац
13.Бар
14.Бечевица
15.Борачки град,насеље
16.Борци,насеље градинског типа
17.В.Крчмаре,некропола
18.Градац
19.Г.Сабанта,насеље
20.Гунцати случајан налаз
21.Десимировац,случан налаз
22.Добрача,некропола
23.Доње Грбице,насеље градинског типа
24.Д.Јарушице,некропола
25.Доља Рача,насеље
26.Драгобраћа,насеље
27.Ђурђево,насеље
28.Закута
29.Каменица,некропола
30.Кнежевац,насеље
31.Корман,насеље
32.Крагујевац,случајан налаз
33.Лапово,насеље
34.Лужнице,насеље
35.Љуљаци, насеље градинског типа
36.Овсиште,насеље
37.Опланић,насеље
38.Сипић,насеље,некропола
39.Чумић,насеље
40.Адровац,насеље,некропола
41.Борци,насеље
42.Винча,некропола,случајан налаз
43.Гривац,насеље, гроб
44.Десимировац,насеље,некропола
45.Добрача,гроб
46.Грбице,насеље,некропола
47.Доње Комарице,случајан налаз
48.Ђурђево,случајан налаз
49.Жировница,остава
50.Корићани,насеље
51.Лужнице,гроб
52.Љуљаци,некропола
53.Љубичевац,случајан налаз
54.Опланић,остава
55.Рача,случајан налаз

Извор: Народни музеј Крагујевац

п.с. Већина нас,становника Крагујевца,пре нешто више од деценије, гледала је у подземни град,непосредно уз ауто пут у насељу Фонтана.Никаква испитивања нисам приметио нити да се нешто посебно дешавало око тога. Грађевинска лопурдија је у садејству са политичарима затрпала овај подземни град и подигла још једну у низу одвратних зграда које лагано преузимају примат у овом граду, као и у већини осталих.

[ЈВуО-КГ]

Прича о једном заборављеном Србину или како Амери кажу,најлуђем возачу трка у историји,човеку који ни у највећим кривинама није пипао кочницу.

Бил Вуковић.

http://indymotorspeedway.com/v1/500d-55.htm

https://f1.fandom.com/wiki/Bill_Vukovich

http://www.espn.com/classic/biography/s/..._Bill.html

Како Амери баш не разликују словенски свет и нације,човека су на моменте звали луди Рус а на моменте тихи Србин.

Имао је два сина, ово су њихове биографије.

Bill Vukovich
https://en.wikipedia.org/wiki/Bill_Vukovich

Bill Vukovich II
https://en.wikipedia.org/wiki/Bill_Vukovich_II

Billy Vukovich III
https://en.wikipedia.org/wiki/Billy_Vukovich_III

[Митић]

До сада невиђене илустрације из српских рукописних књига у Чешкој и Словачкој

https://milos.io/do-sada-nevidene-ilustr...slovackoj/

[Горски штаб 52]

[пек.]

По овој карти Банат и Бачка би остали у Мађарској

[Ђорђе]

Ако се добро сећам, имамо "Французе" на форуму? Има један прилично дуг текст на француском - у питању је интервју престолонаследника Александра за једне француске новине из 1914. године. Ако је неки француски полиглота заинтересован да нам преведе, био бих веома захвалан.

[смедерево]

Ово је најпознатија музичка композиција можда и најславнијег руског композитора Петра Иљича Чајковског, а она у свом оригиналном наслову се зове ”Српско-руски марш” у Бе-молу, опус 31, и инспирисана је српским народом и његовом традиционалном музиком.

Верујемо да многи Срби данас нису ни свесни да је, можда и најпознатије дело класичне музике, које се већ скоро 150 година изводи на сваком ћошку земаљске кугле, заправо инспирисана Србима и борбом нашег народа за ослобођење од Турака.

На жалост, за ову композицију се усталио њен француски назив ”Marche slave” и данас је у свету познатија као ”Словенски марш”, док је њено српско име избачено или се ретко помиње.

Композиција је инспирисана догађајима из Српско-турског рата, 1876. године, када је велики број руских добровољаца, понесени духом словенства и Православља, нагрнуо у Србију, како би се борили на страни Срба за коначно ослобођење од Турака. Познато је рецимо да је човек, који је послужио чувеном Лаву Толстоју да напише лика Вронског у свом роману ”Ана Карењина”, руски пуковник Николај Рајевски (1839-1876), погинуо у Србији, у бици за Горњи Адровац код Алексинца, где је и сахрањен у храму Свете Тројице у Горњем Адровцу.

Како је настала ова композиција?

Велики пријатељ Петра Иљича Чајковског и такође велики руски композитор Николај Рубинштајн, замолио га је у јуну 1876. године да напише дело, које би се изводило на добротворном концертима за српске и руске рањенике из овог рата. На тим концертима Руског музичког друштва, прикупљала би се и помоћ за организацију Црвеног крста.

Понет патриотизмом, Православљем и љубављу према српском народу, Чајковски је ово дело написао, лично га назвао ”Српско-руски марш” и сам дириговао на премијерном концерту. Премијера дела је била у Москви, 17. новембра 1876. године и била је изузетно топло примљена од публике.

Испрва је композитор намеравао да напише симфонијску фантазију. За њу му је, изгледа, недостајало довољно одабраних српских народних мелодија. Зато је за своју композицију одабрао три српске народне песме: ”Сунце јарко, не сијаш једнако“, ”Праг је ово милог Срба“ и ”Јер пушчани прах“ (други део песме ”Радо иде Србин у војнике“) и уз њих додао мелодију руске царске химне ”Боже, чувај Цара“.

Чајковски је српске мелодије нашао у збирци Корнелија Станковића ”Српске народне мелодије“, штампаној у Бечу 1862. године, за шта је српски композитор, царским указом, одликован руским ”Орденом светог Станислава”.

Први део ове композиције описује патњу Срба под турском окупацијом, у коме је Чајковски искористио две српске народне песме. Затим, следи део који описује турске злочине над Србима на Балкану, који замењује део који описује окупљање руских добровољаца. У трећем делу пажња је посвећена српској молби за помоћ браћи Русима. А последњи део је посвећен маршу руских добровољаца који одлазе да се боре у Србију.

И тако, уместо да будемо познати као народ чија је борба, историја и народна музика инспирисала можда и највеће дело класичне музике, нас све време покушавају да срозају на ниво турбо-фолка и ријалити телевизијских програма.

Браћо Срби и сестре Српкиње, нема народа који има овакву част да му један Чајковски напише и посвети овакво дело. Требало би да будемо поносни тиме, а ову композицију би требало сваки Србин да зна и да се она пушта на сваком радијском и телевизијском програму.
Преузето са фејс странице "Историја Срба"

[пек.]

http://svetinjebraniceva.rs/index.php?op...&Itemid=77

[Јеремија]

Ево једне приче коју је професор Новак Мандић, аутор књиге "Земља звана Гацко", пронашао у Турским записима.
Село Казанци се налази и данас на путу Гацко - Никшић, а у време ове приче око 1645.
године Осман Паша Казанац Поповић ( а ово Поповић по Аустро-угарској географији значи Србин муслиманске вере) обилазећи свој џемат, наврати у кућу старога Павла Поповића. Синови Павлови дочекаше пашу како и доликује његовој титули, наравно све из страха, јер ко се паши замерио гадно је прошао.
Елем, када се паша нагостио и поднапио, скиде обешене гусле са зида и поче тако музикално свирати да једна од Павлових снаха заплака. Осман Паша Казанац Поповић запита: А зашто плачеш, влахињо?
Имала сам ђевера који је свирао тако добро као ти пашо, али је пре 20 година неста без трага. Ђед Павле посведочи и исприча да је нестао у шеснаестој години чувајући козе у шуми.
Опет ће паша: А дали би могао препознати сина?
Стара мајка, жена Павлова, како је то лако препознати Јакова, како јој се звао син рођен 1627. године, на лијевој мишици имао је повећи младеж са чуперком длака у средини.
Паша скиде доламу, заврну рукав и указа се поменути младеж.
Настаде весеље.
Осман-паша заборави да је по Аустро-угарској географији Србин - муслиман, у загрљају мајке, оца Павла и браће осећао се само Србином.

[ЛукаЛоко]

Прича о једном заборављеном Србину или како Амери кажу,најлуђем возачу трка у историји,човеку који ни у највећим кривинама није пипао кочницу.

Бил Вуковић.

http://indymotorspeedway.com/v1/500d-55.htm

https://f1.fandom.com/wiki/Bill_Vukovich

http://www.espn.com/classic/biography/s/..._Bill.html

Како Амери баш не разликују словенски свет и нације,човека су на моменте звали луди Рус а на моменте тихи Србин.
...

...У Италији су га називали "Летећи словенац"... а у Америци "Vuky".
У то доба трка "500 миља" Индианаполиса је важила и за Формулу 1, иако ниједан возач и ниједан тим из Европе такмичали су у њој. Зато је име Вуковића остало и у статистикама Формуле1.