Оцена Теме:
  • 5 Гласов(а) - 3.8 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Комунизам - Титоизам

Отварање тајних досијеа

https://www.danas.rs/politika/evropa-pon...e-dosijee/
Одговори

Mali podsetnik na izdajničku saradnju partizana sa nacističkim okupatorom u Sloveniji.
Ovo su samo neke stavke bogate saradnje slovenačkih partizana sa Nemcima i Italijanima.


https://www.zaveza.si/partizani-in-kolab...sloveniji/

U prvom razdoblju okupacije, od 17. aprila 1941. do 22. juna 1941., pre nemačkog napada na SSSR nije bilo slovenačkih partizana, ali aktivni komunisti u tom su periodu bili prijatelji i saveznici Hitlera koji je u septembru prošle godine (1939) zajedno sa Sovjetima okupirao Poljsku. Oduševljenje KP Slovenije Hitlerom očitovalo se u organizaciji masovnih demonstracija - u Trebnjem i na marševima prema nemačkoj granici seljaci su demonstrirali za pripajanje ovog dela Slovenije Nemačkom Reichu.

Tokom razdoblja prijateljstva s nacistima, KPJ se zalagao za opštu saradnju. Tito je 5. maja 1941. u novinama KPJ pozvao komuniste da se što više pridruže nemačkim službama.

U to doba su u Gestapu u Šetvidu radili kasniji istaknuti članovi KPJ i “Oslobodilačkog Fronta“ pravnici Aleš Stanovnik, J. Pokorn i J. Vilfan. Budući ministar unutrašnjih poslova SFRJ Stane Dolanc i admiral Stane Brovet bili su dugogodišnji članovi Hitlerjugenda, Brovet se tek početkom 1945. pridružio partizanima. [1]


(Izvor: [1] Mladina, 22.10. 1991. Neki strani listovi, a i ljubljanska "Mladina" objavili su podatke i fotografije mladog Stane u uniformi partijske omladinske organizacije i nacističkoj nemačkoj Hitlerjugenda. Podatak koji je sam Brovet dao o svojoj nacionalnoj pripadnosti za jedan od dokumenata glasi: arijevac.)

Krajem aprila 1941. KPS je osnovao PIF, Antiimperijalistički Front, koji je kritikovao engleski, francuski i američki imperijalizam, ali ne nemački i fašistički. Nije bilo govora o bilo kakvoj borbi za oslobođenje Slovenije od okupatora.
Tajna komunistička politička policija VOS počela je masovno ubijati sunarodnike. To su bili uticajni Slovenci koji bi mogli biti protivnici buduće revolucije.

U februaru 1942. godine, partizani - Boris Kidrič i dr. Aleš Bebler – upoznali su se na Bledu sa šefom Gestapa Helmutom Rozzumeckim pod partizanskim imenom Rožica [4].

(Izvor: [4] Usp. “Slovenija u borbi za slobodu u doba okupacije. Iz arhiva SLS-a ”, Tabor 1-2, str. 2000., str.17. Ovde se oznaka Rozzumecki (Helmut Rozumek, Helmut Rosumeck) koristi za šefa Gestapa na Bledu, koji je bio češkog porekla.)

Rezultat dogovora sa šefom Gestapa: partizani su se odrekli bilo kakve ozbiljne akcije protiv okupatora, posebno ne dirajući glavnu železničku prugu i cestu. Nastavili su zbog pojave “NOB“-a malim, vojno beznačajnim akcijama. Partizani su se čak brinuli i za krivce za ove beznačajne akcije, prokazivali su ih Gestapu. Nacionalno osvešteni Slovenci su u pravilu prokazivani kao antikomunisti. U najkraćem mogućem roku predstavnici Gestapoa u Gorenjskoj i Štajerskoj zaključile su čitav niz lokalnih sporazuma sa partizanima. [5] Ova masovna saradnja s nemačkim nacistima u Gorenjskoj i Štajerskoj trajala je manje-više do kraja rata.

(Izvor: [5] »Slovenija u borbi za slobodu tokom okupacije. Iz arhiva SLS-a ”, Tabor 1-2, l.2000, str. 17-18. Bilo je najmanje 10 kontakata između partizana i nemačkih vlasti - žandarmerije, Gestapa itd. - od 1942. nadalje, gde su se sklapala lokalna primirja i dogovori.)

Sličan sporazum potpisan je krajem septembra 1943. na sudu u Bovcu u oblasti Gorice između SS-a i Maksa Miklavčiča, koji je bio gradonačelnik Kobarida, i političkog komesara Skalara. Sporazumom je bilo određeno da su partizani smeli nesmetano imati oružane snage i obavezali su se da neće ometati kretanje nemačkih trupa.

Naređenje glavnog partizanskog štaba koju su potpisali politički poverenik B. Kraigher i general Jaka Avšič 12. septembra 1943. takođe je bila u skladu sa direktivom: "Ostavite Nemce da se nesmetano kreću prema severu." [14]

(Izvor: [14] Dokument je preštampan u knjizi „Protiv“ Ive A. Stanič, Kočevska reka 2004., str. 183. Poznata je i slična, često citirana Titova lekcija hrvatskim delegatima koji su 1943. otišli u Jajce na sednicu Avnoja: "Pustite Nemce na miru, za njih će se pobrinuti Rusi, naša akcija je borba s našim protivnicima, četnicima ... ")

Bilo koja partizanska vojna operacija NOB-a na teritoriju cele Primorske konačno je sprečena primirjem zaključenim u Bilju kod Gorice, a zatim u Idriji između 3. i 6. jula 1944. Za to su se primirje pripremali nekoliko meseci. Glavne odredbe sporazuma bile su:

a) zagarantovan slobodni partizanski teritorij je cela Primorska, osim trake od 10 km uz železničku prugu;
b) nenapadanje između Nemaca i partizana

Izvorni ugovor čuva se u Ljubljani. Pod tačkom 5 ovog ugovora stoji : "Nemačka vojska preuzela je obavezu da opskrbljuje partizane potrebnim količinama oružja, hrane i medicinskih potrepština."


Saradnja je bila uspešna od proleća 1944. godine, Nemci su snabdevali partizane hranom, posebno šećerom, brašnom i duvanom, a „osloboditelji“ su Nemce opskrbljivali vinom i drvima za ogrev, dok su istovremeno pljačkali slovenačke domove i ubijali ukućane.

Najzanimljiviji je članak 4. ili 5. koji propisuje da partizani mogu povremeno rušiti železničku prugu (uključujući prugu Postojna-Trst!), pod uslovom da prethodno obaveste Nemce i da popravak štete ne bi trajao duže od sat vremena. Ovaj se članak često koristio u primirjima s Nemcima, očigledno s namerom da stvori privid akcija NOB-a.

O primirju su obavešteni i u Ljubljani, a SS general Erwin Roesener tada je u posebnom proglasu 7. jula 1944. objavljenom u novinama Jutro izjavio da se sporazum ne odnosi na Ljubljansko područje.
Ovo primirje je trajalo do 23. marta 1945. kad su dve nemačke divizije ostale bez hrane i municije i bile primorane na predaju partizanima.

Intenzivna saradnja slovenačkih partizana sa okupatorom nesumnjivo potvrđuje da je mit o narodnooslobodilačkoj partizanskoj borbi najveća istorijska obmana.


Одговори

Одличан текст! Свака част! Може и да иде на теми "Партизани - квислинзи"
Одговори

(03-04-2021, 10:05 AM)ХраброСрце Пише:  Одличан текст! Свака част! Може и да иде на теми "Партизани - квислинзи"

Hvala! Mislila sam da tamo objavim, ali to je za fotografije.Tekst je izvučen iz članka na linku.
Одговори

Zanimljivo je da su jedino Slovenci iza 90-te snimili jedan pravi partizanski, bulajićevski film – “Proboj“, 2019. godine. Pa kad im tako dobro ide mogli bi da snime još jedan partizanski film, recimo “Boris Kidrič prihaja u Gestapo“, prema istinitim događajima. To bi nadmašilo “Preboj“ po gledanosti.

[Слика: Preboj.jpg]
Одговори

(06-04-2021, 11:10 AM)Natalijina Ramonda Пише:  Zanimljivo je da su jedino Slovenci iza 90-te snimili jedan pravi partizanski, bulajićevski film – “Proboj“, 2019. godine. Pa kad im tako dobro ide mogli bi da snime još jedan partizanski film, recimo “Boris Kidrič prihaja u Gestapo“, prema istinitim događajima. To bi nadmašilo “Preboj“ po gledanosti.

[Слика: Preboj.jpg]
Они су исковали евро са петокраком...
Одговори

У ствари нису једини Словенци... Било је код нас неколико. "Како су ме усвојили Немци", или тако нешто. Онда серија "Равна Гора" ту спада...
Одговори

U HR sve obrnuto, Vrdoljakovi i Sedlarovi filmovi i serije, i sve drugo na državnoj tv u tom tonu. Duplo gore od goreg.
Одговори

Побеснели Карл Маркс

https://bif.rs/2021/05/da-li-je-otac-kom...eli-marks/
Одговори

(31-05-2021, 10:44 AM)Mitic Пише:  Побеснели Карл Маркс

https://bif.rs/2021/05/da-li-je-otac-kom...eli-marks/
Исти Шешељ... Ваистину!
Одговори

Којим четницима је суђено 1948. заједно са групом око Љуба Милоша?
Одговори

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr...u-Drezdenu

http://srbiubih.com/politicke-prilike-u-...1961-1991/
Одговори

SUSRET SA ISTORIJOM - OD ČEGA JE ŽIVEO TITO: Primao dve plate i čak tri dečja dodatka

https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/104...ja-dodatka
Одговори

Istina, ne znam sve, a ko pa zna?

Otkad ja govorim da je ideologija KPJ, komunizma i titoizma - smrt za srpski narod!

Ne znam kakvi su stavovi svih vas, ali po meni je Francisko Franko u poređenju sa Josipom Brozom bio veliki i rodoljub i državnik, a verovatno i čovek, a isto mislim i za njihove državne, državničke i političke ostavštine.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним