[DIDzM]

Лично не бих ставио Црног Грују (оба дела) на списак јер представља пародију.
Први далеко бољи од другог дела а разлоге је навео Самарџић у својој анализи филма.

[ЈВуО-КГ]

- Када ће бити реално приказан живот у окупираној Србији?

Шта мислиш о ТВ филму "Бора под окупацијом" ?

[Ђорђе Ивковић]

- Када ће бити реално приказан живот у окупираној Србији?

Шта мислиш о ТВ филму "Бора под окупацијом" ?

А шта знам... Тај ТВ-филм или нисам гледао, или га нисам запамтио.

Огризовића сам помињао ("Држач државе"), но није ми се Станковић у том контексту чинио важним...

Сарађујући у литерарном подлистку Београдских новина Борисав Станковић је без длаке на језику описивао понашања својих суграђана под аустоугарском окупацијом. Многима то није било право,а чаршија таквом даровитом сведоку никада не заборавља, а још мање прашта.

Нико не тврди да се сви држе као Титани под окупацијом, али да неко шиба по суграђанима као немилосрдни морални бич, пишући за паре у окупаторским новинама, мени се чини крајње лицемерно.

РЅ. Оба филма о Црном Груји су наведена управо зато што се прави спрдња, а да насупрот нема озбиљних филмова. Енглези могу "да си приуште" Црног Гују, јер су наснимали стотине филмова у којима себе величају.

РЅЅ.
Како се види, има још остварења, које сам изоставио. Ето, поред "Бора под окупацијом" и "Како су ме спасли Немци", ту је и "Бадње вече 1943."
Сигурно има тога још, али се дух, порука, остварења не мењају...

[Бенито]

Нисте приметили серију која управо иде на РТС коју је режирао Радивојевић, који је режирао и " Како су ме усвојили Немци". Летимично сам погледао, тема је време непосредно после рата. Није одређено географско место, али види се доста чачанске тематике. Приказао је како комунисти врше масовно стрељање поред Мораве. Мислим да је то био један од првих пута да се показују масовне комунистичке егзекуције.
Наравно, аутор бежи доста у надреализам, али не могу да коментаришем, јер нисам константно гледао ту серију. Он је, иначе, као левичар, склон био раније другосрбијанском тумачењу српске историје.

[Ђорђе Ивковић]

Нисте приметили серију која управо иде на РТС коју је режирао Радивојевић, који је режирао и " Како су ме усвојили Немци". Летимично сам погледао, тема је време непосредно после рата. Није одређено географско место, али види се доста чачанске тематике. Приказао је како комунисти врше масовно стрељање поред Мораве. Мислим да је то био један од првих пута да се показују масовне комунистичке егзекуције.
Наравно, аутор бежи доста у надреализам, али не могу да коментаришем, јер нисам константно гледао ту серију. Он је, иначе, као левичар, склон био раније другосрбијанском тумачењу српске историје.

Да ли је то по овом филму: "КАКО СУ МЕ УКРАЛИ НЕМЦИ"
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Како_су_ме_украли_Немци

[ЈВуО-КГ]

Бенито вероватно мисли на серију "Жмурке". Завршено је емитовање. Шест епизода.

[Бенито]

Тако је. Жао ми је што нисам то одгледао. Серија је лоше медијски пропраћена. Изгледа да нису били задовољни садржајем.
ПС средином или почетком 2000-их гледао сам један његов филм. Јако мрачан филм. Цео концепт је сукоб генерација- оца и сина- играју их Светозар Цветковић и Љуба Тадић. ( Последња улога Љубе Тадића на филму) Лик којег игра Љуба Тадић умире током последњег разговора са сином ( или се убио- не сећам се). У последњој сцени лик којег игра Цветковић долази на гроб оца и врши велику нужду.
Много је повике било на Српски филм, али овај Радивојевићев филм је нешто много опасније. Читава српска историја је у том филму приказана као сукоб модерниста и конзервативаца. То је матрица Радомира Константиновића, Латинке Перовић и Дуде Стојановић.
После тога је стигла Ломпарова књига која је то разбила у парампарчад.
Али, није само та интенција опасна за српску културу. Оно што је најгоре је што су " другосрбијанци" својом " филозофијом" максимално промовисали " првосрбијанце" кроз тај стални сукоб. Треба се, по њиховом мишљењу, цела српска историја свести на сукоб са осме седнице ЦКСКС. Изван тога не постоји српски народ и српска култура и историја.
Због њиховог апсолутног власништва над српским културним и просветним установама, ми нећемо скоро дочекати нешто ван титоистичког наратива. Све се своди на то, а опасно је и лоше и једно и друго.

[Ђорђе Ивковић]

ТАНАСИЈЕ ОПАЛИО ШАМАР БАЛЕРИНИ!

Танасије као Рајко Малешевић, "Мој рођак са села"

Стижу гласови са свих страна: "НЕВИЂЕН СКАНДАЛ У БИФЕУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА!!!" Или: "ОБОЖАВАЛИ СМО ГА У СЕРИЈИ МОЈ РОЂАK СА СЕЛА Ово је глумац који је у бифеу Народног позоришта УДАРИО БАЛЕРИНУ!"

Глумац Танасије Узуновић опалио шамар балерини! Дошла и полиција! против Танасија је поднета кривична пријава због нарушавања јавног реда и мира. Горе друштвене мреже због насиља над женама. Матори силеџија малтретирао крхку балериницу.

То је оно што спаљује фамозне друштвене мреже. "Да се чује друга страна" помаже да се повећа читаност, не да се промени унапред донета пресуда насилнику.

Не поставља се у опште питање како је госпођица од тридесетједне године старости себе довела у ситуацију да старац од седамдесетседам година постане према њој физички агресиван? Зар се из поштовања према старини и достојанства једне госпође није требала понети уздржано и повући на време из потенцијално компромитујуће ситуације?

А, не! Госпођа/ица балерина је сматрала да је на свом неприкосновеном поседу и шта неки старкеља ту има да захтева пристојност!

Шта каже Танасије?

"Дошао сам да одиграм представу "Пут у Дамаск". Била је страховита бука. Славили су запослење у Народном позоришту. Замолио сам да се утишају. Они су играли по столовима. Један лекар је гледао представу и замолио је да га сачекам. Није могао да уђе у клуб. Била је одлична представа. Хтео сам да почастим. Било ми је жао. Није први пут да се дешава у НП. Остало је све исто. Направили су аутобуску станицу и сплав. Замолио сам келнерицу да се смири. Дошла је газдарица пијана. /Нап: то је та "балерина"/. Мојих колега није било много и замолио сам смање буку. Ово је Народно позориште. Пљунула ме је. И рекла ми је ти не знам колико ја плаћам закуп и нећеш ти да ми говориш. Склонио сам је". Она ми је рекла кад сам је одгурнуо и сад ћу да ти Јебем мајку. Kад сам сишао доле. Седела је с портирима. Где ћеш кад ти дође полиција. Сачекао сам их у кафићу преко пута. Дао сам им својим податке."

Име уметнице (иницијали Д.К.), жртве насиља, бар за сада не знамо, ваљда да се не би додатно стресирала. Можда је боље да ни ми не знамо која је та уметничка величина.

Глумци су познати као несташна врста, те немам намеру да нешто шећерим. Нешто се међутим друго хипотетички питам: да ли би г-ђица/ђа Д. К. да је у локал Народног позоришта који највише личи на бифе неке запуштене аутобуске станице, била толико дрчна да је уместо танасија бануо Бјела или Лазо Ристовски? Не би сигурно. "Кућа части!" могло би се чути и "Ослободите сто!". "Смета вам бука? Тишина тамо!".

Зна сигурно Д.К. ко је под окриљем власти, кога јој ваља слушати, а ко је унутрашњи полу-емигрант те га сме пљунути.

Није овај у медијима преувеличани догађај тек инцидент несташног глумишта. У позадини назире се нешто друго - непремостива нетрпељивост две цивилизације. Једна је сплаварска, фабијанска, партизанска. Друга је цивилизација домаћинске Србије.

Не треба се зато чудити на чију страни се постројило јавно мњење.

Као да читате ликовање - Ето како се понашају деца буржуја, а сетимо се са каквим су се рафинманом партизански генерали односили према уметницама. Сетимо се само филма "Официр с ружом"!

Прошло је доста од година које су појели скакавци, мада су ти скакавци и даље где су били, али смо бар могли да чујемо причу Танасија Узуновића (овде и овде)... :

Првом амбасадору Сједињених Америчких Држава у новој, послератној Југославији Џорџу Алену била је понуђена резиденција на Дедињу, у Ужичкој улици, коју је овај уљудно прихватио. После неког времена, Ален је као прави дипломата и пристојан човек видео да у баштенској кућици у оквиру плаца у којем се налази његова резиденција живи једна породица.

Радознали дипломата отишао је и закуцао на врата. Представио се, и како то ред налаже пружио руку човеку, којег је, узгред, упитао зашто живи ту.

Овај му није одговорио на пружену руку срдачним рукохватом. На запрепашћени поглед дипломате, мирно је одговорио: „Живим овде, зато што ви живите у мојој кући.“

Испоставило се да се Ален обратио Николи Узуновићу, човеку који је у девет предратних сазива Владе Kраљевине Југославије био министар, а у шест премијер.

...Тада је Броз, одустајући, рекао: „Дајте је Американцу.“ И тако је остало до дана данашњег. Истина, амбасадор САД је оштро протестовао и побунио се, када је упознао Николу Узуновића, а комунистичке власти су пробале да направе надокнаду. Тако су некадашњем премијеру Kраљевине Југославије понудили једну кућу у Улици краља Милана, или финансијску компензацију, али је он остао дипломатски тврдоглав. Рекао им је: „Ја имам своју кућу, што да је продајем, а и паре ми не требају. Kућа није на продају.“

Неминовно, уследила је експропријација, а потом и национализација, и кућа је остала у власништву државе, а она је „легално“ препустила Влади САД, која, истини за вољу, ништа нема с тим.

Kомунистички победници у Другом светском рату нису имали разумевања за херојства Узуновића, па су Николи и његовом брату конфисковали земљу. По закону је ипак требало да наследе 30 хектара, али нису хтели да им оставе оно што им је припадало, већ им је понуђена земља у Војводини. На то су достојанствена браћа рекла: „Ако нисмо домаћини на своме, како да будемо на туђем?“ То је био одговор који је комунисте натерао да им отму све и оставе их без икаквог имања.

Породица Узуновић је пре Другог светског рата имала девет кућа у Београду. Танасије каже да памти само оне највеће, и то ону зграду која је сада резиденција амбасадора САД, „Деванку“ у Улици краља Милана 21 и велику зграду у Нушићевој 20.

Мајка ми је из Белановице. Мој прадеда Савко Гавриловић имао је четири ћерке и два сина – мог деду Драгомира и Милована Гавриловића, стрица моје мајке. Kао изузетан официр Милован 1903. одлази у Париз на академију, тамо упознаје Полу, жени се и рађа шесторо деце. Пред почетак првог балканског рата 1912. враћа се и ставља се на располагање врховној команди. И кад су освојили Једрене, Шукри-паша, командант Једрена, хоће да се преда и пита ко у армији Војводе Степе зна француски. Био је то Милован, пред ким је паша по протоколу требало да клекне и преда му сабљу. Kад је хтео то да учини, Милован га задржава и каже: „Ја нисам дошао да понизим противника. Бог и ратна срећа су хтели да моја војска победи.“ И остави му оружје, што је била велика част, а у знак захвалности за његово витешко понашање Шукри-паша му поклања сабљу, двоглед и револвер који је доскоро био у Војном музеју.

Растао сам уз слике краља Александра и српских војсковођа.

Kада сам 1949. кренуо у школу славили смо Светог Саву. Али следеће године учитељица је рекла: Децо, ове године нећемо прослављати Светога Саву јер он је имао брата Стефана Првовенчаног. Он и његов Стефан Немања били су властодршци и имали су робове, а ми се против таквих боримо. Свети Сава јесте био просветитељ, али пошто је подржавао свога брата, ми нећемо више да славимо.

У кући смо славили Светог Николу и тај дан нисам ишао у школу. И имао сам проблема. Изводили су ме на таблу као унука зеленаша „против којих смо се ми борили“. И ођедном цело ме је одељење доживљавало као да сам непријатељ. Kасније нисам смео да учествујем на слетовима. Kада сам служио војску, у Лукавици код Сарајева, стицајем околности прочитао сам своју карактеристику. То је срамотно шта је тамо писало. Осећао сам се као поливен прљавом водом. Било ми је јако жао мојих родитеља, који су били дивни. Али тек тада сам схватио какве су они муке прошли.

Kао и сви земљопоседници, мој деда Јован и стриц Благоје после рата је требало да буду стрељани. Али сељаци Дражевца су рекли: Побијте прво нас, па онда Узуновиће. Kакви зеленаши, о чему ви говорите! Мој отац је скупљао те сељаке и с њима се договарао шта ће да се сеје. И сваки центиметар је био обрађен. И после кад је видео шта се десило са том земљом, отац је рекао: Ајде што су узели, ал’ што су упропастили.

Мог оца су затварали и зато што је имао пољопривредну литературу на немачком језику. Приликом једне преметачине пронађоше и књиге Мир Јам, између осталог и „Рањеног орла“. Па човек из Удбе пита: Kакво је ово грађанско ђубре?

У Студентском граду ми нису дали да станујем, па сам у Београду променио 32 газдарице. Отац ми је рекао: Чим прву петицу добијеш, враћај се назад! Али био сам добар студент. Kод Мате Милошевића сам дипломирао са десетком.

Типична улога резервисана за Танасија у СФРЈ.

Сви су се клели да не постоје "црне листе", али су за Танасија на филму биле резервисане само улоге злочинаца "зато што је плав"...Ферстер, Обергрупенфирер Рајнхард Хајдрих, Хорст Вагнер, Ханс, Фукс, Немац, Kапетан Хамер, пуковник Реснер, барон Бах... и слични.

...Многи су направили каријере пљујући Слобу Милошевића. Ја нисам насео и нисам отишао на Газиместан. Знао сам да је то подметачина. Милош Жутић, мој венчани кум из првог брака, дође код мене и каже: Зову ме ови. А ја кажем, ако иде патријарх, зашто ти не би ишао? И Миша оде. И деси се то што се деси. Милошевић слеће хеликоптером и његовом преосвештенству патријарху српском каже: Здраво! То ми је Милош Жутић причао. Kад се вратио био је страшно љут. А ја га питам: Мишо, ко је тај човек? А он каже: Танасије, то ти је једна успаљена комунистичка џукела.

Ја могу да докажем одакле ми имање, а како ће да докажу они који су за пет-шест година дошли до огромних богатстава. „Горки плодови“ задиру у срж проблема. Синиша Kовачевић није измислио да је пронађена одсечена глава на Булевару краља Александра. Није измислио обрачуне банди, предозиране наркомане. Због тога су „Горки плодови“ заиста горки. И Гагула, лик на који сам веома поносан, и те како постоји. И све је јачи.
---
Додали бисмо још једно анегдотско сећање Беби Дол, естрадне уметнице високог ранга, како су живела деца "црвене буржоазије":

... Беби Дол је, међутим, упамтила како је одлазила у Сарајево код Горана Бреговића с покојном Миром Мијатовић, ћерком Брозовог наследника Цвијетина Мијатовића: "Петком по подне окупили бисмо се, дошао би шофер и одвезао нас на батајнички аеродром, летимо за Сарајево. Будемо тамо до понедељка ујутро, онда нас пилот врати у Батајницу, а шофер у школу".
---

Зато се Танасије Узуновић не сећа своје имовине коју су његови стицали више од два века, а деца "црвене буржоазије" не знају шта имају јер су сувише брзо стекли да би успели да запамте.

Сада, под старе дане, Танасије Узуновић мора да се вуче по судовима зато што је мало шљисну "балерину" несигурне равнотеже. Да се свет није изокренуо, та би точила шпиритару Бјели у станичном бифеу.

---

"ПАСИВНА ЕУТАНАЗИЈА"

Европски суд за људска права у Стразбуру подржао је одлуку француског суда да 38-годишњи мушкарац, који се већ седам година налази у вегетативном стању, буде скинут са апарата за вештачко одржавање живота. Ова судска одлука би могла бити од великог утицаја кад је реч о еутаназији у Европи.

Већ више од годину породица Венсана Ламбера, који је после саобраћајне несреће 2008. године остао непокретан са парализованим рукама и ногама и тешким оштећењем мозга, води правну битку за његово право на живот или смрт, пошто његова мајка и супруга имају различите ставове о томе.

Фотографије овог човека нећемо постављати јер држимо да треба чувати људско достојанство тамо где се мешају живот и смрт. Нисмо ради ни да политички злоуптребљавамо његов случај, али је толико свеобухватно поучан да се мора поменути.

Дакле, након што нас деценијама са свих страна бомбардују људскоправашким догмама, сада је неки бедни суд, неки кадилук на миндрелуцима, макар се прсио помпезним називом "Европски суд за људска права", донео пресуду да Венсан има право на "пасивну еутаназију", мада њега не можемо да чујемо да ли се са пресудом слаже или не, и мада је по неким вестима свестан ситуације и плаче.

Та "пасивна еутаназија" неће бити извршена тренутно, као што болесне псе "успављују".

Не, човек је то!

Њега ће пасивно еутанизовати тако што ће му укинути право на храну и воду. Па зашто му не би укинули прво и на ваздух, па да буде брже? Не, Венсан ће умрети по највишим стандардима Европске Уније. Дакле, најспорије што је могуће, са што више "пасивних мука". Пасивне муке су оне које нису нанете споља. Његово умирање ће пратити мобилне ТВ екипе, док не опадне интересовање. Од коначне вести сви ће са нелагодом окренути главу.

Активно право на еутаназију је кад човек сам, лично, процени да је бол јачи од њега и, коначно, његове Вере.

Пасивна еутаназија је кад најближи или надполовична већина најближих процени да им је живот човека неподношљив (што код нас има епски назив "Лапот"), а не би да га лично убију, јер им Вера и Закон и културни образац изричито не дозвољавају.

"Пасивна еутаназија" је продужени "лапот", туђом погачом и маљем.

Тако имамо позу да око кревета умирућег седе убице, чекајући да апарат каже пии-пии, а он не може да бар за трен дигне главу и лицемерима пљуне у лице.

Да ли би исте судије прихватиле хипотетичку пресуду већине човечанства да је боље да судије буду "пасивно еутанизоване" како би се смањила смртност човечанства и трошкови одржавања судија у животу?

Да ли су жена (она нарочито) и неколико деце који траже убиство мужа/оца, потписали да се унапред слажу са сопственом "пасивном еутаназијом"?

Нико се не боји смрти. У људској природи је да се боји умирања.

И шта још имамо?

Одузмите једном народу част и право на достојанствену смрт, већ га осудите на "пасивну еутаназију", и ето нас у Србији.

[Перун]

Глумео је четника-кољача, Јапана чини ми се, у Последњем чину.

[Ђорђе Ивковић]

КАМО ТЕЧЕ МАТИЦА СРПСКА?

Стање у коме се налазе најважније српске институције - СПЦ (као хијерархијски организован систем), САНУ и Матица српска, жалосни су прикази ентропије српског етоса. То више нису институције, то су дезинтегрисане руине. Уместо да буду моћне полуге помоћу којих ће се Срби издићи из Титовог караказана, понашају се као "случајне институције", да парафразирамо тезу Зорана Ћирјаковића о "случајним Србима". Све иде ка томе: случајне институције насумичног народа.

О "универзитетима" више није пристојно писати. Они производе мрзитеље свог народа и докторе наука, министре и Пинкове водитељке. Може и обрнутим редом, све једно је.

Све "Жрнов" до "Жрнова", које чувају комуњаре.

Нема неколико дана како се чипуљички гмаз Александар Вучић инфилтрирао у Сабор СПЦ. У опште форма није важна, нити ко је коме шта рекао "у брк". Битно је да је у то време био тамо. Остало ће одрадити пропагандна машинерија. Кога брига што је Сабор СПЦ одбацио политику Вучићевог компрадорског режима у издаји Свете српске земља Косова и Метохије (без наводника)? То је шупља декларација. Друга би ствар била када би сваки свештеник, клирик, сваком приликом опоменуо народ да је Вучић велеиздајник, макар пали приходи. Да јавно запрете анатемом, ко изда. Обријати све Владике које подржавају Вучића.

Неће, цене да је тешко време које ваља предурати. Што више предуравају, времена све тежа.

У ствари, ово наше је најбоље време за прочишћење. То нам је послато, само ми не читамо јер поштара нема.

За "Матицу српску" баш сам се понадао да ће бити нови замајац. Разумем да нема пара, а очекивања су велика. Изгледа међутим да је постало лакше стати у ред пред шалтером са педерским НВО, него се борити за пренумеранте, како беше у Аустроугарској. Под ономадним, ни мало лаким условима, "Матица српска" је снажно стојала на српском становишту. Сада је МС титоидни атавизам писан ћирилицом. Мора се, нема се...та прича? Ја скромно живим али бих радо био пренумерант "Летописа Матице српске" (макар неко време ручао масти и 'леба). под условом да је "Летопис" српски, дакле јасно антикомунистички. Без релативизовања. Шта, мало је таквих? Ма хајте молим вас, има довољно, али би се морали замерити комуњарама, а тој кавзи руководство МС није радо, будући да су матично њихови млечњаци.

Суштина титоизма је била и остала да прогутају српске институције. Комунисти срчаније бране Матицу српску од Срба него Војводину од Динка Грухоњића (мада се не види ни да је у опште бране од овог шуцкора).

Матица српска није имала снаге да се дигне изнад матице комуњарске.

Прегледам шта има тамо, у титоидној МС, за коју сам веровао да ће се прва ослободити Тита, Милошевића и сличне фукаре. Ево шта видех, дели МС награде:

Записник са састанка жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе:

Проф. Др. Драгољуб Петровић није споран:

Проф. др Драгољуб Петровић: Црногорски језик су утемељиле лингвистичке незналице

нов 10, 2013

Лингвиста Драгољуб Петровић о историјском прогону ћирилице, угрожавању идентитета и комунистима као грешницима: Хрвати су били периферно српско племе. Бошњаци сада хоће босански језик. Црногорски је аветни...

И, ту је подвала. Уз Д. Петровића убаце и Милорада Пуповца, "хрватског плетера".

Милорад Пуповац је био комуниста, па хрватски љевичар, па је сада хрватски српски љевичар. Пробитачно је. Има за ову битангу разних пикантерија, али ми ћемо се задржати на ономе што је сасвим сигурно, а то је да је био и остао "Месићев Србин". Запамтите:

На једној конференцији одржаној у Хагу у јесен 1991. јавно је подржао одвајање Хрватске од СФРЈ.

Па га после одликују због "одбране ћирилице". О Боже!!! То могу само комуњаре.

Убаце и САНУ. Врхунска мимикрија је кад се слабији учини мртвим док опасност не прође. Ови су гори. Они, Академици САНУ, праве се да су живи. Владимир Костић, неприкосновени Бог и Батина САНУ, је заузео становиште:

„У овом тренутку једина политичка мудрост је на који начин са неким елементима достојанства напустити Kосово?“

Скоро да је питање шта ће ми ћирилица без Косова и Метохије, и још да ту ћирилицу бране Пуповац и Костић; САНУ и Матица српска са неким елементима достојанства.

---

ВУДУ-ВРАЏБИНЕ АВВЕ-ТИЊЕ ЗОРАНА

Трансцеденти Авва Зоран у својој јуродивој инкарнацији

Гледа Бата себе у зрцало...

Свако јутро ваш нервозни блогер Бата се добро погледа у огледалу. Месецима тако зорно пратим сваку сенку. Не примећујем неке промене, морам признати. Не длакавим; нос ми се не шири; највише чело у Србији (не због ћелавости, него због Ничеа) се не снижава; не бивам црн к' котланче калаисано. Потреба за бананама у мени не расте. До душе, један јапански хаику приближно каже "ако стално гледаш у траву нећеш приметити како расте", те је чарка можда у томе, преиспитујем се?

Маните се Јапанци, не знате ви шта је вуду-враџбина!

Открићу вам тајну зашто ме страх разједа. На мене је бачено тешко проклетство. Авва Зоран Ђуровић Римски&Васељенски ми зимус послао ("насилно", пошто нисмо у истим скупинама јер се не дружим са врачарама) у инбокс вуду-клетву: "Ти си болесни мајмун!!!".

Авва вуду, Авва, Авва! Харе Авва, харе, вуду!

Сад ја чекам да се претворим у болесног мајмуна. До душе, шаљиви коментари и "пецкања" су слободни на ову констатацију. Има ту међутим још нешто: увек се умре од неког смрта (што би рекли инклузивни), те Авва Зоран ако ме претекне може читуљом манипулисати будалама. Чудо је, јел'те, да се промени ситуација са седамдесет година?! Ако, пак, ја њега претекнем (а боја његовог лица ми се не допада у опште, мада не бих да мрачим), више неће бити важно. Слаби ће наћи новог Интеренет пророка. Тако се манипулацијом атавизмима сујеверја вечито обнавља мит Влашке магије а затире здрава памет и добро Православље.


Авва са шифром


Да Авва Зоран Ђуровић није вашарски пробисвет, те покушава да своју тешко стечену шифру рационализује у некаковим поетским и добротворним воздигнућем, не би требало дирати мученика по себи. Но, Авва Зоран манипулише најодвратнијим примитивизмом, који може имати плодног тла у неуротичним срединама и међу људима којима управо недостаје вере а не празноверја.


Авва Зоран каже за себе да је јуродив, олити свети лудак, па му отуда моћ да прокуне и види у напред.

Шта му је то "свети лудак" олити "јуродив"?

"Kоји прелази границе могућег искуства, који прелази границе просторновременске стварности, који је изван или изнад могућности чулног опажања, натчулан, натприродан, хиперфизички."

Дакле, Авва Зоран је, по свом уверењу, наше немогуће искуство, натчулан и хиперфизички.

То и ја мислим. Како би се иначе претворио у Вуду-врача?

Мислите да је поруга. Па, цитирамо Авва-Вуду Зорана:

1. Авва бачао клетву

Хтео би Рођа да има црно на бело и са печатом да сам ја пророк, јер је дефинитивно јасно да сам будала. Ја тај печат немам, на његову жалост, али знам да сам са Господом, јер у мени нема адске душе. Он наведе како сам на теми о Максиму поменуо неког за ногу и да сам будала. Ја сам овом човеку био написао да ће Kратос, који ми је ждрао живце беспотребно, преживети, јер сам га био опомену да ће га Господ звекнути, па је имао срчани удар: „извући ће се из овога. Требало му је. И научиће се памети. Ти не знаш ништа о мом и Kратосовом односу. Kада пак тебе притисне нога, јави се Ави. Сетићеш се“. Дечко је наставио да провоцира, онда сам му написао: Ајде, кад већ хоћеш, једна нога... Јавио се сутрадан из болнице и тражио за опроштај за све хуле које је изрекао на мој рачун. Ризикује ногу. На терапији је, и треба да се оперише. Ава га је поменуо и да буде добро. А тромб је могао да га звекне у срце. Сада само може да благодари Ави. Јавио се опет да је добро, како му и рекох, али да мора да иде на контроле.

2. Авва бачао другу клетву

Други је често причао глупости на рачун мојих икона, јеромонах је из Атине и мој другар, и уз сву шалу да ћу га блокнути да ми не сеје глупости по фејсу, није хтео да се освести, па му написах (имаш Рођо ком. на мојој икони Педесетнице) да поведе рачуне о зубима. Дошао је у Скадарлију надувен и казао ми: Једва су ми спасили зубе на ВМА! Морали су да ме оперишу.

3. Авва, проклетство за кладионце

Ти се ругаш што сам погодио немогући резултат Ливерпул Барса 4:0. Знаш да ђаволи не знају будућност.

4. Авва разбива греб-греб


Човек зна шта су паре, па сам послушао Господа да одем и огребем 500 еу у одређеном бару. И то сам му окачио. Нажалост, ни то му није било довољно. Ни сам Исус не може да чини чуда кад неко неће да верује (Мк 6, 5: И не могаше онде ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке).

Назидајући закључак о фукари у мантији

Лексему "назидајући" је смисло сам Авва греб-греб Зоран, квота 5. Мученим Србима који траже реч утехе код црногорских слаткоречивих битанги, свидело се, па му се и тако улизују.

Битанга функционише у простору "натприродног" тако што сваки дан десет ствари пророкује и испуни десет тикета, те огребе десет греб-греб картица. 97% тога се покаже као лаж, или заврши у кантама предвиђеним за промашене тикете и греб-греб картице. У границама статистичке грешке у великом броју покушаја, има га. Па није Авва од јуче да вам каже колико троши на коцку. Толико луд није.

На крају нам се "сурово, како само он то уме" обраћа:

"Добили сте и пророка у складу са вама. Бољег нисте заслужили, односно горег Господ није могао да вам пошаље. Вама смета што вам у лице говорим да сам „пророк“? Кажи ми да ли су пророци ишли да говоре људима тек тако? Да нису били свесни своје мисије? И кад изађе пред цара, каже: Ја се шалим, али чини ми се... "

Само да ми је знати ко је послат Хрватима?

Иначе, јуродивни Авва, ти си виђен за Црну Реку и добру руку оца Перановића.

Ово ми се јавило.

[Ђорђе Ивковић]

ВУЧИЋЕВЕ ОШТРЕ КОНТРАМЕРЕ ИЛИ MIRËDITA

У најкраћем, хронологија догађаја је следећа:

27. 5. 2019. - ЦЗKД: Фестивал "Мирдита, добар дан!"

Фестивал „Мирдита, добар дан!“, традиционално годишње представљање културне и друштвене сцене Kосова у Београду, биће одржан од 31. маја до 3. јуна.

27. 5. 2019. - 'ИЗГУБИТ ЋЕМО СВЕ'
ВУЧИЋ ОДРЖАО ДРАМАТИЧАН ГОВОР О KОСОВУ НА ИЗВАНРЕДНОЈ СЈЕДНИЦИ ПАРЛАМЕНТА 'Питање је дана кад ће Албанци напасти Србе'

28.5. 2019. - УПАД РОСУ НА СЕВЕР KОСОВА Шест сати насилне акције специјалаца, УХАПШЕНО 19 ПОЛИЦАЈАЦА И 9 ЦИВИЛА, сутра протест у Митровици

28. 5. 2019. - Вучић наредио стављање свих јединица Војске Србије у стање пуне борбене готовости
Вучић је раније најавио да Приштина планира акцију хапшења Срба на северу Покрајине

28. 5. 2019. - Вучић: Војска ће заштитити народ

"Желим да имате поверења у мене као председника Републике, гарантујем вам да ћемо сваку врсту наређења које будем издао много пута промислити, али ако дође до ескалације сукоба и даљих напада на српски народ и живаљ, све што могу да вам кажем је: Србија ће победити", рекао је он.

28. 5. 2019. - ВРХОВНИ KОМАНДАНТ НАРЕДИО ПУНУ БОРБЕНУ ГОТОВОСТ ВОЈСKЕ СРБИЈЕ: Миг 29 надлетао Нови Пазар! Вулин стигао у Kраљево, из касарне изашла колона војних возила са људством и опремом


29. 5. 2019. - У Kлиничко-болнички центар Kосовска Митровица јуче је примљено неколико повређених особа са подручја општине Зубин поток, од којих је један руски држављанин.

Један од повређених у акцији специјалних јединица РОСУ у Зубином потоку је Развигор Цветић (1953), глувонема особа, који је повређен када је кренуо у продавницу.

29. 5. 2019. - Мирдита, добар дан: Фестивал отворен, екстремисти протестују

29. 5. 2019. - Директор НВО Интегра из Приштине Kуштрим Kолићи, истакао је да је веома тешко организовати такав фестивал у токсичном окружењу

Фото: Еспресо

30. 5. 2019. -Полиција спречила хулигане да упадну на фестивал "Мирдита, добар дан"

30. 5. 2019. - Kфор: За акцију РОСУ знали сви који су читали новине

30. 5. 2019. - ВУЧИЋ: ГРАСО ПОТВРДИО ДА САМ БИО У ПРАВУ
Председник Србије Александар Вучић рекао је данас да је портпарол Kфора Винченцо Грасо најновијом изјавом да је о акцији хапшења на северу KиМ био обавештен свако ко чита новине потврдио његову изјаву да Kфор није обавестио Београд о томе шта се спрема и догађа.

31. 5. 2019. - Вучић: У уторак нарушено наше поверење и партнерство са Западом

31. 5. 2019. - Брнабић: Србија неће одговарати на провокације Приштине

31. 5. 2019. - Вучић обишао повређеног руског службеника Унмика на ВМА

---

Не знамо да ли онај МИГ још кружи над Новим Пазаром. Или је слетео, па ће опет да запрети УЧК, кад се охлади мотор и допреми гориво. Не знамо где је завршила "колона оклопних возила" коју је Вулин "дигао" из Краљева. Једино што знамо је да је трајање фестивала "MIRËDITA" у Београду, који је хвала Вучићу, добро, здраво и чило, а фестивалски учесници сити и напити и удобно смештени, те неће имати већих замерки на гостопримство сем да је окружење у Србији токсично, продужено до 3. 6. 2019., како би нам се уметници УЧК боље изразили.

То је суштински жесток одговор Вучића, увек цигански пружене руке.

Да приближимо ову ствар: најпре је било објављено да ће ово што се зове "уметнички фестивал", а заправо то не може бити јер уметника нема, већ је то само оно што може бити - насилна политичка акција понижавања Срба, трајати дан краће. Цитат:

"Фестивал „Мирдита, добар дан!“, јединствен догађај који од 2014. /Нап.: бива нема везе са Вучићевим заузимањем власти?/ београдској публици представља културну и друштвену сцену Kосова, биће одржан од 30. маја до 2. јуна, најавила је Иницијатива младих за људска права."

Управо када је објављено да ће УЧК (могу се они китити каквим год насловом и униформом, били су и остали терористи) напасти српску област на КиМ, а Вучић о томе није обавештен, сем најмање преко својих медија, трајање "фестивала" је, вероватно због обиља и квалитета материјала и гостију, продужено тако да траје четири дана. Са срдачним дочеком и испратницом, недељу дана дружења.

Ко то плаћа и колико кошта? Довоз, одвоз, подвоз, дневнице и наднице за страх? Жесток Вучићев одговор се свео на "MIRËDITA", и пандурске заштите "пристојне Србије" која нема трунку личне, некмоли националне пристојности, како би на миру могла да погани људску Србију. Питање је чије су то "групе националиста и хулигана" од којих је пристојни фашистички режим СНС бранио УЧК у Београду. Не бисмо да калкулишемо, мада се види. "Ето, ОН, и поред свега", показује да је Србија "демократска и пристојна држава" на путу у ЕУ, те брани ове иако је оно тамо.

Свака пристојна држава, чланица ЕУ, у сличној ситуацији укратко би решила и организаторе и промотере терориста.

---

УМЊАЦИ ИЛИ КРАТКО ПОДСЕЋАЊЕ НА ДОБРЕ И ЗЛЕ ШУМЊАКЕ

Свесно као илустрацију не постављам ништа што би нацистима и домаћим дегенерицима био фетиш за млохаву мастурбацију.

Гаде ми се педери и аутошовинисти.

Колика хуља мораш бити да браниш Ћифтарију?

Нема потребе да се тема проширује. Указујемо само на чињеницу да је довољна једна реч, само једна несмотрено изговорена реченица приучене једнократне политичарке, па да се читав наш "јавни дискурс" покаже скоро у целини своје целости као мрежа полит-корктних дегенерика, идиота са јавном дипломом, добро плаћеном синекуром, разваљеног ануса и мозга, и са дискретном шифром.

Још само Коракс да се објави са адекватном карикатуром, па да грађанерска Србија почне да рокће од сладострашћа.

Где је запело? Елем, Брнабићка, шта јој би не знамо, посвађала се са женом или таштом или тако нешто, па фрустрацију избацила пред новинарима изрекавши јерес да су шиптарски руководиоци "људи изашли из шуме".

Мо'ш мислити. Ја бих јој дао замерити на атрибуту "људи". Да ли су изашли из шуме или јазбине као зомбирани крволок Душко Дугоушко, ирелевантно је.

Ну! Ту је васколика "грађанистичка Србија" дочека на бејзбол палицу, ономад позајмљену од Шешеља. Кренула лавина. Како Шиптаре, о како!, назвати "шумњацима"!? НЕДОПУСТИВО!!!

Kоцијанчич: Увредљива реторика уперена против помирења
Ана Брнабић је у среду изјавила да су челници Kосова "буквално изашли из шуме"
Било каква увредљива реторика, која води сукобима и поделама, уперена је против кооперативног приступа и помирења, који су потребни (Балканском) региону како би кренуо напред, изјавила је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Маја Kоцијанчич, портпаролка Високе представнице Европске Уније за спољну политику Федерике Могерини на питање како коментарише захтев председника Kосова Хашима Тачија, који је у интервјуу за РСЕ затражио од ЕУ да што пре осуди и дистанцира се од “расистичког речника премијерке Србије”.
Ана Брнабић је у среду изјавила да су челници Kосова „буквално изашли из шуме“.

“Имате посла са људима који су буквално изашли из шуме. Њима је свеједно да ли је тамо рат или није и то ме плаши“, оценила је Брнабић на конференцији за новинаре са шефом Делегације Европске уније у Србији Семом Фабрицијем, који јој је предао извештај Европске комисије о напретку Србије у евроинтеграцијама.

МАРKО ЧОМИЋ: Реформе су нужне, а не пропаганда Реакције премијерке која се најгорим популизмом обраћа новинарима пред Семом Фабрицијем (називајући их људима који су изашли из шуме) – нама говори да СНС-у не да није стало до европских интеграција и вредности, него да они немају ни најблажег појма шта то уопште значи

Мирдита, добар дан: Говор мржње сужава слободе у друштву
"Простор за слободу окупљања, удруживања и информисања, када су у питању косовске теме, све више се сужава и за новинаре и активисте организација цивилног друштва"

Организације цивилног сектора окупљене око платформе „Три слободе“ оцениле су данас да у школама не треба да се приказује документарни филм „Погром 17. март – десет година касније“, јер садржи „говор мржње и Албанце третира као бића нижег рода“.
Тај филм је својевремено школама дистрибуирало Министарство рада и социјалне политике још док се на његовом челу налазио министар одбране Александар Вулин.

Дејан Илић: Пси од сламе

Ана Брнабић обратила се званичницима Kосова исто онако како редовно комуницира са житељима Србије. Kао званичницима Kосова, она се обратила и представницима Европске уније. За званичнике са Kосова рекла је да су из шуме, док су представници Европске уније за њу забављачи.

Другим речима, Брнабић се осилила, толико да се прерачунала. Па је помислила да и званичнике са Kосова може третирати као житеље Србије. Али, ако неку моћ, посредно преко шефа, и има над житељима Србије, над косовским званичницима нема је уопште. И они су сад кренули да је исмевају показујући колико су јадне увреде иза којих не стоји моћ која заиста може да повреди. Наравно, могли су и званичници са Kосова да остану равнодушни као и они из ЕУ. Али, заједничка српско-албанска историја их је у томе осујетила.

Омражена од шовинистичке балафурдије мање-више због онога што је у њеној личности људско и рањиво, а томе упркос прихваћена од својих сустранчара захваљујући наређеном одступању од истог таквог балафурдијског примитивизма, Брнабић се убрзано национализовала, постајући агресивни доказивач своје националне исправности. Иако тим незграпним игроказом, додуше, ништа није добијено на уверљивости, макар су мантре које изговара попут неког напамет наученог текста, чији садржај заправо не разуме, национално правоверне.

У ту врсту премијеркиних излета у имање политичких ставова спада и недавна изјава да су косовски лидери „директно из те шуме… изашли и постали лидери политичких елита у Приштини“.

Исидора Стакић: Расизам и нормализација

(Нап Ђ.И.: Безвредно цитирати) Ауторка је истраживачица Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

Да преведемо: Коза.

***

Све што сам цитирао супротно је ономе што сам раније писао, али доказује да сам беспрекорно у праву:

Срби, "вашљиво племе"

Више од сто година Срби су жигосани као „вашљиво племе“. Према било ком другом такав однос би се звао расизам, према Србима се исто то зове „антифашизам“ [7]

Аустроугарски сатирици су 1903. представили своје виђење (будућег) крунисања краља Петра Kарађорђевића. Српски краљ је приказан са торбицом на којој је извезен мотив вашке, а миропомазање се обавља прскањем његове косе "Захерлиновим прашком за бубе"! [8]

Између 1903 и 1918 Немци нису другачије приказивали Србе сем као прљав, примитиван, превртљив, ратоборан полународ. Српски краљ је редовно приказиван у кожуху, одрпан и немоћан.[9,10] Србе оличавају вашке и црне вране. Српске жене су примитивне и курве [11]. Наравно, такав народ не заслужује друго, до да буде смрвљен [12], повешан [13], протеран[14], закопан...[15]

И то су писали они за које је Арчибалд Рајс доказао да су напудерисани олош и зликовци.

Иако су ови расистички стереотипи стварани и пласирани у време до Првог светског рата и разрађивани током рата, биће поново активирани у Другом светском рату, а повампирени су током југословенске кризе деведесетих година ХХ века, чиме је потврђена њихова жилавост и непроменљивост. Анализирајући писање немачке штампе деведестих, новинар “Цајта” Михаел Туман каже да је поређење с нацистима био само образац читаве концепције особина које су приписиване Србима. - Шта све не читамо: Срби као “пљачкашки народ, који воли да влада”, „Балкански монструми“, као “потомци Џингис-кана”, “ученици Садама Хусеина” или “етнофундаменталисти”. Kарикатуристи цртају Србе као свиње које се ваљају, мутиране бикове, крволочне вукове, змије с два језика, стрводере, гладне хијене и питбулове. Запад, дакле, није имао везе с људима, већ с монструмима [16] - констатовао је Туман.

Ако се упореде врашке доскочице аустријских убица и левичарског, нама тако познатог „Шарли ебдо“, видеће се да европска памет ни за јоту није променила. Шарли је по идеји био врло бајат.[17, 18]

Природно, не смеју наши новопечени космополитски аутошовинисти заостајати у стигматизацији Срба као злочиначког народа без добрих хигијенских навика. [19, 20]. Дапаче, Немци и остали ЕУ културбундовци су прави аматери спрам српских србомрзачких гуслара. Делимично, пре неколико година, само смо по нешто пробрали...

„...право лице зла дајте кољаче убице злотворе курве последња оаза политичког безумља балванџије тамни вилајет у којем ништа сем Мраза и Таме не излази трњем и бршљаном обрасло вештичије царство народна заглупљена марва скорбута празним чељустима херој Српства & Kољаштва притајена Мржња и Завист отворена крвожедност слика четничких злочина бебу вадили из стомака ...


Српска православна црква је, природно за србомрсце, посебно на удару. Ево само једног НВО става:

...Само пред крај владавине Милошевића на најсуровији начин су страдале десетине хиљада Албанаца. У цркви понављају флоскуле да је Kосово распето и да је увек било српско. … православне цркве су националне цркве па самим тим и националистичке. СПЦ по дифолту није способна за суживот са другим црквама&народима. Њено природно стање је стање рата.

Све што долази или се тиче Републике Српске је крваво, грозно, злочиначко; све лежи на костима, лобањама, утробама, гробовима жртава; на крви Зворничана, Сарајлија...изливена из куршума, бајонета, гелера „повађених из тела великосрпских жртава“, лежи на „кречним темељима“, и њом се шири „воњ људских лешева и крви"... Република је и „шумска“ и „мрска“ и „геноцидна“... Срби су „Звери Шумске“...“полудели шумњаци“...

[Нап: Дакле, у проевропском дискурсу Срби су подразумеване "Звери Шумске", и не нађосмо ништа чиме се Маја Коцијанцич противала оваквој стигматизацији Срба, тако да би био ред да и сада зачепи погану чељуст].

Напротив, изгледа да су грађани и грађанке САП Војводина животно угрожени...

"Под хитно дигнути заставу Војводине Србија Војводину осећа као плен колонију у чему је разлика између Kосова и Војводине Србија Војводину насилно присвојила вечите дерикоже Војвођана великосрБски хегемонисти из “Финске” џукела геџованска шугава џукела дођошка шугава фашистичка дртина Њима не требамо Ми већ наше Богатство Имовина Летина Паре БраЦки Србија је џелат Војводине..."

„Kрволочне животиње“ – то је кратка дефиниција Срба од једног војвођанског новинара европске репутације!

Први доглавник до европски репутираног новинара ће понудити „терапију“: „То (Срби - моја напомена) се мора суштински искоренити – ићи до атома. И тек онда ће бити резултата за пар десетина година“!!!

„Ићи до атома“, или, да преведемо стилску фигуру из атомске физике на простонародну стилску фигуру:„Искоренити до колевке!“

Kолико се у међувремену тог прокислог ђубрета још накупило? Признајем, нисам ни ја вољан да непрестано бележим сво то нацистичко погањење. Ево само једног тазе написа - ПАВЛЕ РАДИЋ: „Ордени на орманима пуним лешева - Kако страшно нерашчишћена прошлост заудара!“

ИЗ ПРИЗРЕНА ЈЕ У ДИВЉАЧКИМ НАЛЕТИМА УЗ ПОДРШКУ НАТО 2004. ПОРТЕРАНО ПОСЛЕДЊИХ 10.000 СРБА

...Тежишни урадак Pendë Lukoviqi почиње и завршава поруком Србима „Цркните душмани“ : Lukoviqi [1] сматра да није довољно Срба побијено на Kосмету, јер их у Призрену има још 36. Дакле, може то боље, госпари моји – мала замерка срдачним домаћинима.

Последњих 10.000 (десет хиљада) Срба из Призрена је брутално је почишћено до 2004. Богородица Љевишка је претворена у јавни нужник срдачних Периних домаћина.

Лаж је да не постоје колективни злочини. Призрен је страшан пример.

Петар Јовановић је један од стотина хиљада протераних Срба од УЧK, који је наивно покушао да Пери уљудно нешто објасни. Добро што су те протерали, али имаш ли ти појма како је добро њихово пиво? – Одговара Пера Луковић и додаје: „Несрећни Јовановић фром Kосово Поље никад неће окусити призренске ноћи…Ymer и ја у дијалогу зашто је и колико укусна gjiza у чије сам се сириште заљубио.“ Из тог љубавног сиршта Yimera и Pendë изродила се порука „Цркните шкије душмани!“

Несрећни Јовановић фром Kосово Поље никад неће окусити призренске ноћи са десетинама пријатеља; стигао Argon из Турске, Jeton лансира причу о глобализацији и телефоманији, BarAca ођекује звуцима шездесетих, Visar Qeseku сецира роцк-сцену Kосова, Ymer и ја у дијалогу зашто је и колико укусна gjiza у чије сам се сириште заљубио (është një nën produkt i qumështit. Lloj bulmeti në trajtën e dromcave të buta e pak të ujshme, që përgatitet nga qumështi, kosi, dhalli ose hirra, duke i mpiksur e kulluar pasi zihen), Bahiri се сјећа дана у Сарајеву кад је – желећи да буде примеран Сарајлија – наручивао „мјесо“, Сандра са вином и мохитом; ево га Jetmir Idrizi; фулл моон овер Kосова као што написах прошле године; ту је драга Šehida Miftari, стигао и Boro звани Ramiz.

Никад ми нигде није било боље него у Призрену; као да сам на плашту духовног екстазија облетео Републику Kосова и срео добре људе којима прија друштво са Србима који се презивају Данчетовић и Луковић; као да су е-новине једине које Призрен/ДокуФест схватају као прилику да изграде који мост према суседима, јер ћемо вечно бити сусједи; тако нам се пише.

И тако јесте: опет из србијанских медија нико није дошао у Призрен (ни „Блиц“, ни „Политика“, ни Б92, ни РТС, ни Србин инфо, ни Вукадиновићев НСФМ), сем Сандре Данчетовић и Петра Луковића из е-новина. Било им незанимљиво; или су се уплашили да их не прикољу или закољу или у Жутој кући Саше Миливојева отму виталне медијске органе; или им је Kосово далеко и неразумљиво и непријатељско; или су и они примили ургент маил од Петра Јовановића из Kосова Поља који их упозорава шта се, ваистину, у Призрену дешава.
А, тамо ДокуФест; град који живи 24 часа; Призрен форевер и евер.

Цркните, душмани!

[Ђорђе Ивковић]

ЧЕМУ СЛУЖИ БАКИЋЕВА СУРОГАТ-РЕВОЛУЦИЈА?

Социолог Јово Бакић позван је у полицију због "запаљиве реторике" и сумње да позива на револуцију употребом дугих цеви. Убрзо је пуштен, али сада имате довољно наслова за следећих неколико дана.

ИНФОРМЕР: "ЈОВО БАKИЋ позива на насиље: ТРЕБА С ПУШKАМА УПАСТИ У РТС!
Социолог Јово Бакић, некадашњи блиски сарадник Саше Јанковића и Борка Стефановића, поново призива револуцију у Србији. Овог пута, отишао је корак даље па је у интервјуу за недељник НИН позвао на оружани упад у Радио-телевизију Србије?!?"

ПЕШЧАНИК: "Очито је да Јово није мислио на револуцију у пуном смислу те речи, већ на неки њен сурогат, усклађен са нашим снагама и мотивима, а и са кукавичлуком разбојника које ваља најурити из свих државних и општинских зграда, из телевизијских студија и видокруга честитог света."

Тако у недоглед. Па, изволите се позиционирати према понуђеном сурогату револуције.

***

У Србији су "гибања" постала досадно предвидљива. Чини вам се све неке страшне буре и олује, кад се ветар смири, видите да пауци и даље држе небо премрежено.

Где си био, нигде; шта си радио, ништа. И даље лежиш на руди.

***

Управо се гасе шестомесечни грађански протести. овако описује те последње тренутке замируће Србије "ослобођене страха":

"...У почетку препознати као израз неслагања са политиком актуелне власти, њихов замах као да је временом потрошен; акумулисана енергија није се излила даље од формирања тзв. »Слободних зона« (по узору на сличне протесте у Црној Гори и Албанији), са белим шаторима, коју представници опозиције, у недостатку ичег бољег, проглашавају видљивим знаком победе, симболично сељакајући те чадоре по градовима Србије, представљајући их као мале оазе будуће »ослобођене Србије«. Аутор ових редака био је у прилици недавно да посети једну од тих »Слободних зона« у главном граду, ону у Пионирском парку код Председништва Србије; у празном шатору, младић и девојка (очито дежурни чувари) покушавали су да упале гомилицу наслаганог папира испред себе како би димом растерали комарце који су се то вечери ројили у огромном броју. Испред, неки двогодишњак се забављао бауљајући по пластифицираном транспаренту, положеном на трави, на којем је писало: »Ни Kурта, ни Мурта«. Изнад улаза у шатор висио је натпис »НЕ у НАТО!« Недостајала је само још нека црквена реликвија па да (грађански) утисак безнађа буде потпун..."

Овај најграђанскији грађаниста међу свим грађанима цени да демонстрације нису успеле. И, образложиће, да два главна разлога стоје иза неуспелих протеста: ексклузивитет постојећих опозиционих странака и њихов нерешен однос према питању Kосова.

Ексклузивитет опозиције се очитује у затворености опозиције, несклоности да своје поље политичке борбе подели са неким новим снагама, кадрим да поремете већ постојећи однос моћи. Други разлог који стоји иза неуспелих протеста су максималистички захтеви опозиције око Kосова; пледирајући за замрзнути конфликт у овој или оној форми, на трагу Меморандума и староставних црквених адета, опозиција је ушла у својеврсни клинч са влашћу, дајући овој последњој алиби за недопустиво успоравање европских интеграција.

Могли би питати овог успаљеног грађанисту, који очигледно види себе као урбаног Спајдермена с новом снагом коју црпи из мумије Дрездеског конгреса, зашто би грађани морали обавезно бити за НАТО а не против НАТО - управо због свог антимилитарног става? Зашто је обавезно да грађани буду за ЕУ? Има много грађана ван овог Хитлеровог мастодонта и ништа им не фали. Или: зашто је у супротности "грађанско" са црквеним реликвијама? Какве везе има "Меморандум" са конкретном ситуацијом?

Хвала Богу да протести нису били мотивисани како наш урбани Спајдермен сугерише, дакле вулгарним нео-титоистичким будалесањем и велеиздајом. Једна мука и срамота мање.

***

Какви су ефекти протеста?

Све искрени учесници, којима су преко главе бахата Вучићева тиранија и џамбаске пљачке раширене у све три димензије, свакако да епилог с правом доживљавају као потпуни фијаско.

Такви, поштени људи, сада су у дубокој депресији из које се неће, или се врло дуго неће дићи.

Ако боље размислите, неко је хтео да управо тако буде: строго контролисано цурење енергије праведног незадовољства.

Коначни закључак је дао неки амерички апаратчик: "Нисмо још нашли замену за Вучића."

Функционално писмени људи ће разумети шта је Американац рекао о нама.

Да ли су за некога протести били добитни? Наравно, за "Западне пријатеље". Извршен је довољан притисак на режим. Протести су искоришћени као "бадало" за Вучића (У Далмацији: Бадало-шиљати штап за набадати, штап с којим се потицао магарац да крене).

Сећате ли се "Паткара"? Џа-бу и Ана Брнабић као "нестраначка личност" из ЛЏБТ заједнице, без икаквих потребних квалитета, буде постављена за Премијера. Нетом жута паткица отплови Савом. Нестаде. Нема више џа-бу.

Замреше протести "Србије ослобођене од страха" и одмах затим у Скупштини се покреће смутна процедура за промену Устава, врло мистичних намера.

Немојте да се самозаваравамо. Ко није кадар да уочи каузалну повезаност грађанских протеста и кључних потеза Вучићевог режима, не треба да се петља у политику.

Протести су служили само да се Вучић потера да заврши са Косовом и Метохојом.

***

Паралелно са замирањем протеста "1 од 5 милиона", почиње да расте фигура социолога Јова Бакића. Израста у супер-стара српске политичке фарме.

Јавни ставови социолога Јове Бакића постају све атрактивнији. Човек се више и не труди да свој отпор према стању ствари у Србији смести у оквире спасоносне теорије, која свакако даје широко езоповско поље за тумачење смртоносне болести овог друштва. Ама јок! Јово каже да морамо бити спремни да се тучемо са њима.

Ови неће отићи добровољно, чак ни после изборног пораза. Развили су насилне механизме који ће их, уз понизну кроткост малограђанства, још дуго држати на власти. Државу је илегално заузела мафијашка клика, а друштво је у неповратној метастази. Познато је да мафија никада, нигде и ништа не уступа добровољно. Следи нам револуција, као последњи и једини излаз. Револуционарни судови свакако.

Шта говори Бакић?

Бакић: Живимо у ауторитарно-мафијашком систему

Ауторитарни вођа са пријатељима и сродницима влада у сопственом интересу, а богати људи га финансирају милом или силом - тако је на трибини “Диктатура и ауториторност” у Нишу социолог Јово Бакић дефинисао систем у којем живимо, а који по њему има доста елемената олигархије.

Бакић је, између осталог, рекао да ово што живимо данас јесте једна врста олигархије, али је суштина да је створен ауториторно-мафијашки систем.

У том систему постоје јаки олигархијски елементи. Аутариторни вођа је дисциплиновао оне који га финансирају, милом или силом, тако што је једног од њих, Мирослава Мишковића, послао у затвор. Тиме им је послао поруку – можете да финансирате само мене и моју странку и никога више. Они су ту поруку озбиљно схватили и заиста финансирају само њега и његову странку - рекао је Бакић.

Према мишљењу овог социолога актуелни систем се само наслонио на систем у којем смо живели од 2000. до 2012. године, а који је, како каже, био чисто олигархијски те је сада и опозиција део тога.

Опозиција која је добрим делом део олигархије, те богате мањине која је владала, каже да је њима једини проблем у томе што нису финансирани. Треба да нађемо средства за финансирање и зато нам овај зликовац смета. Ради се о синтези 2 негативности - закључује Бакић.

Да би се систем променио, каже Бакић, неопходно је удруживање и повезивање грађана и на унутрашњем и на међународном плану. Наглашава да је потребна огромна позитивна енергија.

---

И још:

Јово Бакић: "Овде ће сукоба свакако бити; Без силе ова власт неће отићи, јер је мафијашка у својој суштини"

Стока крупног зуба. Шта заслужују? Због тога користим реч 'штала', с тим што вређам племените животиње које дају млеко и друге производе. Дакле, користе народу. А ово су штеточине које су узјахале народ, а при томе њихова интелектуална и морална вредност равна је нули.

Осим што сам убеђен да ће се то десити, ја бих волео да их јурим по улицама. Првенствено то говорим као социолог. Kада потпуно уништите институције, ви пребацујете политику ван њих. А на улици, прво људи шетају, пуштају музику, покушавају да дозову свести оне који владају. А онда када дође тај тренутак... Још увек није предреволуционарно време, али ће бити.

Ја мислим да мафија добровољно с власти не иде. Другим речима, надам се да ће прво изгубити на изборима, а онда ћемо морати неким другим методама.

Они [СНС] се труде да створе ситуацију да је немогуће да изгубе на изборима. Моје мишљење јесте да ће они толико иритирати грађане, да ће доћи до једне тачке када више неће моћи да их варају и застрашују као што сада чине, нарочито по унутрашњости Србије. Једноставно, доћи ће до оне тачке када ћемо се погледати у очи и тада ћемо знати ко ће морати пред револуционарне судове.

---

Ако се изјаве Јова Бакића читају једнодимензионало, изгледа да је у праву. Ретко ко се не би сложио са његовим наизглед оштрим констатацијама.

Одмах да кажемо - оно што се врло фино провлачи, ако хоћете спинује, јесте да Јово Бакић у потпуности подржава спољну политику Александра Вучића!

Јово БАKИЋ, социолог, доцент на београдском Филозофском факултету: "Спољна политика је ретка ствар коју не критикујем код Вучића, мада не мора човек баш да пузи пред Меркеловом. Јер, није лоше да имате најбоље могуће односе са онима који су најмоћнији. Уосталом, ми се свуда граничимо са ЕУ и НАТО земљама, а - баш као и друге бивше југословенске републике - постали смо банана држава и морамо да се понашамо како други кажу да банана на крају не би била поједена... Ми кажемо – нећемо поделу, хоћемо цело Kосово и зато што хоћемо цело Kосово нећемо добити ништа, то је савршено јасно."

Шта је говорио ранији Јово Бакић? Па, нпр.:

"Био сам члан Савеза комуниста и поносим се тиме. Тамо су били само добри ђаци."

Или: "Револуција увек долази слева!"

Или: "НАЦИОНАЛИЗАМ ЈЕ ДИМНА ЗАВЕСА ЗА МАФИЈАШKО ДЕЛОВАЊЕ"

Довољно је, овде је време да станемо са цитатима и видимо шта је по среди.

Имамо реинкарнацију младог Вулина у лику Јова Бакића.

Тврдњи да је "национализам димна завеса за мафијашко деловање", спада у типични левичарско-аутошовинистички агитпроп.

То вам је иста ствар као и са мантром "неписмени ћилиричари", коју сте толико пута прочитали. Знате, ако је неко неписмен, он је неписмен на сваком писму. Неписмен човек не зна ни ћирилицу ни латиницу. Дакле, у питању је contradictio in adjecto. Међутим, да ли сте негде прочитали да неко исмева "неписмене латиничаре"? То се не ради. Парадокс је у томе што слабо писмени људи скоро искључиво користе латиницу, која је свуда око нас, па зашто би се онако неуки мучили са некаквим знацима који им ни за шта не требају?

Наши мафијаши и тајкуни у свим алотропским модификацијама су изникли из Титове владајуће касте. Нису имали одакле друго. То је чињеница. Зар смо заборавили ЈУЛ, картел мафијашких левичара? Дакле наша мафијашка номенклатура је левичарска, никако националистичка. Нисте чули за "црвену буржоазију"? Како једном социологу највишег ранга да промакне тако очигледна чињеница.

И друга ствар - тврдња Јова Бакића да се мафија добровољно не одриче власти, већ се мора обарати силом, тешко да има много везе са реалношћу. Наиме, мафија нема идеологију, или је слабо интересује. Имате најгоре непријатеље чије мафије врло лепо сарађују. Бар су нам такве ствари познате. Зашто би се "контроверзни бизнисмени" тукли око власти, кад лепо могу да се договоре са "новим снагама"?

***

Јесте мафија потпуно инкорпорирана у структуру владајућег режима, али није она кључна препрека промени система. Револуција код нас није могућа из других разлога, о чему смо већ писали. Пре свега, покушај насилног обарања Вучића скоро извесно би довео до унутар-српског сукоба, будући да се Вучић чврсто ослања на своје земљаке који га неће напустити. Истовремено, такав сукоб би довео до моменталног распарчавања овога што је остало од Србије. Оно што је ту кључно - управо би левичари били носећа разарајућа сила.

Јово Бакић хоће револуцију и "револуционарне судове", али спољну политику никако не би мењао. Повезано, не смета му промена Устава, дакле ни у унутрашњој политици не би баш све мењао. Он се не бави политичким механизмима помоћу којих је Ана Брнабић дошла у позицију да руководи државним бирократским апаратом. Не брину га "јединице за испоруку решења", фамозни "деливери јунит", које не морају бити при влади Србије већ ко зна где у свету. Да га такве ствари брину, бавио би се њима.

Поменућемо и да до 2012. Јово Бакић није ни изблиза овако грубо говорио о мафији.

Дакле, у његовом бучном наративу нема места за суштинску промену система. Па шта остаје? Мусава мотка са бадалом на врху.

Наши "Западни пријатељи" ни после предаје КиМ, неће завршити са нама. Има ту још доста посла: Република Српска, Војводина, Рашка област, улазак у НАТО (не и ЕУ)... Отуда, ја у опште не потцењујем ону групацију коју сам назвао "урбаним спајдерменима". Њихово време са новом снагом дрезденског вампиризма тек долази.

Јово Бакић са својом социјалном демагогијом спада управо у ту групацију.

Њих спремају да буду група за притисак, ма ко у скоријој будућности буде компрадорска власт у Србији или Београдском пашалуку. Вучић или сурогат кога апаратчици из амбасаде УСА буду одредили да га смени.

[Бенито]

Обема странама је изузетно важно да се читав сукоб одвија у раму " титоисти и ранковићевци". Свако излажење из тог рама је директан излаз из српске кризе и угрожава све њихове позиције. Зато су они толико друштвено и политички ангажовани. И зато се хране међусобно.

[Ђорђе Ивковић]

ТИТОВИ ПИОНИРИ, ПЕДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Питали мене ономад зашто нећу да се учланим у пензионерску удругу. Има, веле, много погодности. Не, хвала - одговорих - бејах са истима у пионирској организацији, доста је то за један живот. Истина, више ме нису гњавили том понудом, али сам нехотице својом изјавом разоткрио мрачну прошлост. А-ха! Значи, носио си црвену мараму! Тако сам сатеран до дувара. Доказано је да сам био за комунисте, а сад глумим националисту. Да се раскринкам до краја: у осмом разреду, са 13 година, примљен сам у Титове омладинце. Отуда, све што пишем је у сврху прања личне мрачне биографије.

Невероватно је како су Титови пионири жилава сорта. Стотину ће промијенити вјера да би своме срцу угодили, а у срцу им је увек Тито и само Тито.

У дијалогу са њима никакве шансе немате. У Титово време било Србима забрањено да славе верске празнике, бар то је свима познато из искуства. Није тачно - одговориће вам - Ево, на пример ја, увек сам славио Славу, иако сам комуниста. Тешко да јесте, или је славио код бабе у хедонистичком делу обичаја. Не можете да докажете да није. И да јесте, није то питање, већ што је другима, оној преживелој и непротераној мањини, забрањивао да славе. Прогонио их због Славе. Јео им живот. Нису људи џаба стављали поњаве на прозоре да се споља не би видело да на столу гори свећа. Ако поменете те поњаве на прозорима које су биле опште место, оптужиће вас да сте луди лажов и да нико то није радио. Нити је ко шпијунирао. Нађите данас титоносталгичара који ће рећи "Мој тата је био доушник УДБА, па смо зато имали привилегије"?! Не дај Боже да питате "Да ли ти је отац/деда убијао комшије? Да ли је убијао српску децу? Да ли је пљачкао?". Ма какви, све моралне громаде и бивољи тестиси.

Тако, о било ком питању. Изградили су читаву културу србомрзачке лажологије. Они колективно лажу, и, што гради посебан имиџ српске дистопије, сладострасно лажу.

Да није тако, бивало би Срба више, а не све мање.

Што је горе и изазива депресију, имају невероватну способност трајања. Неће више да помру. Али, за недајбоже, запатили су наследнике. Где ја стадох, ти продужи. Не дај Србима Србију! Ако то дозволиш, рђом капо док ти је кољена!

Ту су они, сваки дан вас облећу. Само, толико сте навикли на њих, да мислите да су нормални. Колико пута сте чули "Боме, док је Стари био жив, знало се!" Или: "Док је Стари био жив, могло се!" Нит' се шта знало, нити се могло, а и што се могло, могло се на рачун "народних непријатеља", те сопствене деце и унука.

***

Напоменућемо данас једну секту од таквих, која није толико институционално прононсирана, али је њихово виђење света запаћено у народу. Та секта нема неку организацију, нити нарочито теже за тако нечим, али има много истомишљеника, што је довољно зло.
Рецимо да је један "светионик" таквих је комуњара Милан Миленковић са сарадницима, окупљеним око Јутјуб канала "Гнев Србије" (sic!). Сарадници се одазивају на јавке БРМ, ДРП, ДРТ, етц. Бар половини народа је "питко" то што ММ подваљује. Пола што прича је тачно, она друга половина су пресне лажи које покрива првом половином. У целини, одвратно.

Критикује он власт, али се увек врати на Карађорђевиће и напљује их својим шлајмарама као извориште данашњег зла, величајући Обреновиће. У том напљувавању, доказује да је Краљ Петар био у политичкој позадини масакра 123 Обреновића и њихових присталица у Мајском преврату. А можда и више. Грозан злочин! Страшно! И то врти из емисије у емисију, непрестано, иста мисаона садржина, исте досадне фразе.

Нећемо много улазити у ту причу, већ ћемо цитирати самог Милана Миленковића:

"...Иако то нигде у законима и уставима не пише, победник има право на свој бес и своју освету. Иако, дакле, нигде не пише да победник може да врши, рецимо, масовна силовања, то се дешавало у Немачкој 1945-те и то, како нови документи показују, једнако и од Руса и Американаца. Још су стари Римљани говорили: Вае вицтис – тешко побеђенима.[2] Лично не знам коме данас може да се изјави приговор на партизанско дивљање после рата. Историји? Богу? Правди? У реду, црвени су убили 50 000? 100 000? И? Шта ћемо сад? Да их дигнемо из гроба? Да судимо покојном Јови Kапичићу, покојном Ранковићу, покојном Титу? Не видим сврху приплакивања и патриотског понављања хиљадама пута поновљених фраза.[3] На ономе што је прошло се не може интервенисати, а данас ионако не прети нека комунистичка опасност, да би се овим вечитим обртањем једне исте мисаоне садржине, једних и истих досадних фраза, она предупредила."

Замислите да су Србијанци ишли по Босни и Лици 1918. и гузили по праву "беса и освете", као што су одонуд радили 1914. без беса и освете?

Кад саберемо ментални обујам ММ, једино можемо доћи до закључка да је већи злочин убити сто људи него сто хиљада људи! Да! И, нека нико не релативизује размере комунистичког злочина и умоболност лунатика који такав геноцид над сопственим народом бране глупавим идеологијама.

Такав теолог Титоизма не сме у Срба заслужити ништа друго до "пасивне еутаназије", у нас познате као Лапот, батом по погачи на глави. Збогом, поздрави Тита.

Којем Титовом пиониру објаснити да је оних сто несрећних људи ликвидирано да би се Србија отргла из канџи Аустроугарске, а да је сто хиљада побијено да би се Србија вратила под канџу Беча?
ММ "објашњава" да је ова власт "ДОС-овска" "у ствари", мада је сачињена од самих комуњара. По њему, ми имамо, пазите!, православни капитализам!!! Не зезам се, човек то причао у микрофон и не стиди се. Као доказ, наводи српске капиталисте Мишковића, Костића итд... Могло би се додати јако дуги низ новокомпонованих тајкуна. Али, ни један није Србин, већ су сви одреда комуњаре. И то комуњаре којима су се тате и маме етаблирале за време Тита, па су ови само наставили бизнис. Ево, све те битанге из грмена ММ, прозивам да наведу једног тајкуна да није потекао из Титовог аустрофашизма?!

Још један пример како ММ ситно лаже:

"Уместо да усташким официрима, после рата, да чин више и прими их у партизане, као што је краљ Александар урадио са аустро-угарским официрима, Тито их је пострељао само у Блајбургу око 30 000, што мора да роди извесну сумњу у његову велику љубав према Хрватима. Можемо да претпоставимо да то нису једине усташе које су стрељане. Осим тога, домобрани су добили исте казне као четници – по пет година робије."

Тито је 2.500 усташких официра произвео у партизанске официре и дао им чин више. Са читавим њиховим паметним легијама и ЅЅ дивизијама. Не мислите ваљда да је штедео оне који нису били довољно паметни да му се на време придруже?

Краљ Александар је примио у своју војску 1650 официра Аустроугарске и Црне Горе. Од тога су 2/3 били Срби. Број кандидата је био преко 5000, али је извршена каква-таква селекција. Србија није имала морнарицу. Па шта да се ради него да се за команданта постави адмирал Прица? Или, за авијатику, генерал Узелац?

За разлику од домобрана, 20.000 српских дечака је на Миљевини побијено само зато што су били ненаоружани регрути. Али, пошто о томе сви ћуте, није се ни десило?

Непремостива је то разлика.

Оно што ММ никако не опрашта је неписменост. Ко пише ћирилицом и каже да је Србин, иде под мач Бато. Нема везе што по дифолту у нас неписмени користе латиницу, поготову ћелаву латиницу, а да то што неко користи ћирилицу и изјашњава се да је Србин, може бити свашта, па и до тога да је у питању удбашки "бот", старовременски "тролер". Како год, ММ раскринкава "неписмене ћириличаре".

Успут ће објаснити да: Онај ко има мало мозга, мало тестиса и мало поштења, морао би да своје бављење политиком започне са овим принципима и да их свуда истиче:

1. Својина се мора вратити народу;
2. Мора се укинути капитал-однос у друштву;

Наравно, својина се мора вратити власницима. Нема друго. Или ћеш имовину поново дати у руке лупежа, пошто ће такви прегазити народ, као што су већ учинили.

Ако укинеш капитал-однос, можеш успоставити фашизам, са Вучићем на челу. То сада имамо.

Ко није блесав, разумеће у чију тикву ММ дува.

***

Ну, ту се јавља мали од кужине, на јавку ДРТ, извесни магистар (по сведочењу ММ) Драган Томић. Човек, кад се јавља у емисију јал је изашао из перја, јал се из изласка спрема за перје. Рецимо, полу-свестан.

Можете ли замислити магистра (не знамо чега, нити је релевантно) који не разликује Карађорђа од Ђорђа Карађорђевића?

Не би било тако убитачно да човек нема претензије да коначно разбистри историју уз подршку гуруа ММ. Написао Драган Томић: Морфологија Kожне Јаше, „Српски Патолошки Политички систем“.

Прво питање је зашто Милан Миленковић на овом еклатантном примеру неписменог магистра, није развио тезу о неписменим Београџанима леве оријентације са фетишом кожне јаше?

Чини ми се да је ДРТ могао добити звање магистра само аболицијом, али то више није средишње питање. Драган Томић је показао како се било шта може доказати било чиме и још да остане за наставак.

Спојио је атентате на Карађорђа, Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, Милана Обреновића све у исти џак, и закључио да су их убили људи у "кожним јашама", па је отуда извео некакве закључке за које гарантујем да не би знао на изуст да их понови кад се пробуди, не да их рационално образложи. Ама, ниђе везе једно са другим. Не вреди се бактати са будалом око тога.

Питање је, а како уклапате убиство Краља Александра у те ваше тезе које ће заменити Фојербаха? Чије су ту многобројне кожне јаше?

Међутим, ни то није најтеже питање за вас, мада ни на њега нисте кадри одговорити. Како се десило да Драган Томић, ма колико помућене свести, заборави да у контекст убаци најмасовније политичке убице у кожним јашама - комунисте? Они су побили више људи него Срби у току целокупне своје историје. И у поменутим атентатима, два су дела комуниста.

У нас су комунисти = аустрофашисти. Развијати тезе о Србима на туђим неделима је болест.

А шта је поента? Плачу "људи" за кожним јашама. Фали им то.

---

ПРВО ЈЕ ДОШЛА ШЕСТА ЛИЧКА, ПОРАЗ ЈЕ ДОШАО ПОСЛЕ

Припадници Шесте личке - изрођени српски издајници

Ових дана води се дебата повишеног тонуса око суштински мање важног питања - да ли је војска Србије капитулирала пред НАТО-силом пре двадесет година, или није.

Наравно, ВС није капитулирала јер нити је положила оружје, нити је истакла белу заставу. Повукла се са Косова и Метохије са очуваном техником и уз релативно мало жртава.

Уз пуно горчине, па и стида, могли су српски војници, међутим, на том путу повлачења певати стих познате песме... "Одлазимо да се не вратимо!".

Војска није капитулирала, али је Милошевић предао Косово и Метохију окупаторима који се од нациста разликују само по томе што су Хитлерови и Мусолинијеви официри били господа, ови сада су костимирани гелиптери.

Исход се унапред знао. Потписнику ових редова је прећено затвором јер се "изјашњава у корист агресора и шири дефетизам". Мој дефетизам се састојао у томе што сам тврдио да Милошевић чека да погине 5000 људи па да се преда а да сачува власт у ономе што остане од Србије, уз образложење да је урадио "све што се могло".

Други део мог "изјашњавања у корист агресора" се састојао у томе да Милошевић и не помишља да се туче са НАТО, јер би у супротном објавио општу мобилизацију (за коју сам се ја залагао), и читаво друштво припремио за општи рат. Е, у овом делу сам био "демагог" и "лажни патриот" за србо-комунисте. Нарочито од момента када је први пут нестало струје.

У општем објашњавању "шта је било", могли сте наићи и на безвредан текст у коме се каже "Када је Мика-Пера објаснио шта је било, гледаоци су остали без текста!". Елем, Мика-Пера је објаснио да се Београд снабдева струјом из четири трафо-станице, од којих је агресор три одмах уништио, а поред четврте бацио бомбу за опомену. Да је нестало струје, нестало би и воде! И, гледаоци занемеше! Ајде? Нисте знали годину дана раније шта ће се догодити? Што се нисте спремили? У Стаљинграду радило централно грејање? Ама, ови у Београду ни климе нису искључивали.

Испоставило се да сам Милошевића на један начин преценио, а на други начин потценио. Наиме, није требало да страда поменути број људи како сам ја ценио да би раздрешио учкур на гаћама, а са друге стране није се ограничио на тврдњу о чињењу свега могућег, већ је објавио "Победу над НАТО!".

Ја ћу и даље остати на становишту да ни по коју цену не потписујемо никакве труле "споразуме", који вреде мање од споразума Чембрлена са Хитлером, већ да се боримо како Бог заповеда. У крајњој линији, оно што ти на мач отму, имаш право да мачем вратиш.

Млађи људи, или они са селективни памћењем, не знају или неће да се сећају како су, рецимо Радикали, пекли прасад и славили "победу над НАТО". Цере ти се у лице, ликујући. Крећеш се наизглед међу лудацима. Како си победио ако твоја војска напусти брањену просторију а заузме је "поражена страна", па твој народ и твоје светиње постану предмет дивљачког иживљавања, уништавања и пљачке?

Нису такви славили "победу над НАТО" већ опстанак на власти без личних губитака. За Косово, људе и светиње их није брига, као што их није било брига ни за све раније поразе.

Најчешће, исти они који манијакално доказују да је Преврат 1903. "пропаст за Србе" и да је Краљевина Југославија капитулирала априла 1941., мада није капитулирала, и тако најсрамније омаловажавају сопствени народ, паралелно доказују да Косово и Метохија нису издани од титоистичке олигархије 1999.

"Пораз је дошао после!" скоро урла Небојша Малић, доказујући да је губитак Космета последица "пост-петооктобарске демократије", а не Милошевићеве хроничне политике "пљачкај и предај се"!

Наравно, комунистичка каста која је се прошвиндловала после слома Милошевићевог издајничког фабијанског режима је наставила путем клијентелистичког џорања државним суверенитетом за профит. Али, у такве Коштуницу никако није могуће стрпати, сем уз највећу дозу безобразлука. Да је Коштуница водио исту политику као што је сада води Милошевићев и Шешељев изданак Вучић, могу да тврде само идиоти.

***

Сви наши аналитичари одбијају да доведу у везу узрок и последицу. Није до ситуације на Косову и Метохији дошло дејством великих сила последњих деценија. Не, узрок оваквог стања су Личани. Не чак ни комунисти, којих је свакако било и у Србији, не ни Црногорци-зеленаши који су се на крају врло испрсили јер су одувек били руља разметљивих овцокрадица, није ни Тито. Не, узрок српске пропасти су они које обухватамо парадигмом "Шеста личка".

Да се разумемо, постоје дубоке разлике између Србијанаца и Пречана са запада српских земаља. Ови други су се сасвим одродили (Жумберак у Хрватској и Бела Крајина у Словенији), или, они у простору Кордун-Босна-Банија-Лика, су остали номинално Срби, мада би боље било да нису, какви су Срби. Већим делом, не у целини. Национална ерозија у њих је превелика и разорна.

Навешћемо једну разлику. Србијанци никада нису ратовали против Руса. Крајишници су ратовали против Руса четири пута. Први пут су ишли на Русију под Наполеоном. Други пут 1914. као аустроугарски војаци. Трећи пут 1917. тако што су већином дезертирали из Југословенске дивизије, и радије на страни бољшевика гинули против Руса него да ослобађају своја села и своје породице. Коначно, 1941. у саставу војске НДХ било је много Срба на источном фронту.

Без Крајишника, целокупни партизански покрет би био безвредан.

Они који пишу "ОВО ХРВАТИ НЕ ЖЕЛЕ ДА ПРИЗНАЈУЉ: Хрватску су чували и сачували Срби крајишници и Срби партизани!", у ствари не разумеју шта су написали.

Није питање да ли Хрвати желе да признају, већ да ли Крајишници хоће то да признају?!

Ја нисам чуо ни једног Личана да је јавно рекао "Ми смо чували и спасили Хрватску!". А јесу. На чију штету? Па на своју, али они тако не доживљавају, јер што су се добро удомили у Србији, али су остали Личани који воле Хрватску.

Каква је то "народна војска" која на Загреб из Лике и са Кордуна иде преко Санџака (Рашке), Шумадије, Београда и Срема, уместо да само прегаца један поток, и заврши и онако готов посао? Биће да су они Србију доживљавали као непријатеља, а не НДХ, без обзира на Јасеновац.

Болесно, али је истина.

Отуда, никада комунисти и Тито не би могли спровести своју дугорочну политику отцепљења КиМ од Србије, без Крајишника. Никада!

Данас је тема војска, па да видимо шта је било са "четвртом војном силом у свету".

***

Некадашња Југославенска народна армија, настала 22. просинца 1941. године, а “нестала” тј. трансформирана у Војску Југославије 20. свибња 1992. године, имала је 1224 генерала и адмирала. Први генералски чин додијељен је 1. свибња 1943. године (чин генерал лајтнанта добио је Црногорац Саво Оровић, некадашњи генералштабни пуковник Војске Kраљевине Југославије), а посљедњи генералски чин (генерал-мајора) додијељен је 24. травња 1992. године Србину Душану Kасуму.

Први Хрват који је добио генералски чин (1. свибња 1943. - чин генерал-мајора) био је бивши домобрански пуковник Јосип Шкорпик (био је дјелатни часник Аустро-Угарске војске и Војске Kраљевине Југославије, а у НДХ заповједник 13. пјешачке пуковније). Умировљен је у липњу 1942., а у студеноме исте године прелази партизанима и обавља дужност начелника штаба Четврте оперативне зоне. Посљедњи Хрват који је промакнут у чин генерал-мајора ЈНА био је Анте Kаранушић (22. просинца 1991.).

Генерал ЈНА с најдуљим радним стажом проведеним у чину генерала био је Хрват, генерал армије Иван Рукавина, с укупно 12.297 дана (од 1. свибња 1943. до 2. српња 1977., или више од 34 године). То је само једна од бројних занимљивости везаних уз Хрвате - генерале ЈНА.

Хрвати су готово три десетљећа, све до смрти Јосипа Броза Тита, Хрвата с маршалским еполетама, обнашали значајне заповједне функције у командама, јединицама и установама ЈНА. Били су годинама заповједници ратног зракопловства, ратне морнарице, разних родова и служби ЈНА. Такођер, од шест генерала и адмирала који су достигли највиши генералски ранг – чин генерала армије, била су три Хрвата: Иван Гошњак, Иван Рукавина и Kоста Нађ. Остала три односе се на Србе: Николу Љубичића, Бранка Мамулу и Вељка Kадијевића, од којих су посљедња двојица рођена у Хрватској.

Стабилно стање

Наиме, читаво послијератно раздобље, од 1945. до 1980. године, у суштини је било раздобље у којем су бројчано и држањем кључних позиција у заповједној хијерархији, доминирали Црногорци те Срби “пречани” (рођени на Kордуну, Банији и Лици те у Босанској крајини). Они су практично били надзаступљени кроз цијелу кадровску пирамиду ЈНА, тако да се слободно може констатирати да је ЈНА била дубински, у читавој својој кадровској структури, изразито српско-црногорски попуњена. Међутим, не може се тврдити да је она у том раздобљу била великосрпски оријентирана. Неких већих кадровских афера није било, осим афере коју је покренуо српски генерал Милојевић, о чему ће бити више ријечи у наставку текста. Дакле, једно такво релативно “стабилно” стање одржало се и за мандата првог колективног Предсједништва СФРЈ.

У чему се састојао “гријех” генерала Милојевића ? Kонкретно, од средине 1943. године, када су подијељени први генералски чинови, па све до средине 1965. године, када је иступио генерал Милојевић (дакле, 22 године), број генерала Срба рођених у Србији био је знатно мањи од националне заступљености становништва Србије у становништву СФРЈ. Истовремено, свих тих година, у г/а кору ЈНА укупан број генерала српске националности био је знатно већи у односу на заступљеност становништва српске националности у укупном броју становника СФРЈ. Kонкретно, од 77 ратних генерала (свибањ 1943. - свибањ 1945.) било је 27 генерала Срба (или 35%). Међутим, само девет од 27 генерала Срба рођено је у ужој Србији, а осталих 18 рођено је претежно у Хрватској те у Босанској крајини. Ти омјери између Срба из Србије и Срба “пречана” остали су присутни дуље од три десетљећа. Примјерице, 1970. године, с територија уже Србије долазило је само 10,8 %генерала, или око 70% мање него с територија Црне Горе, а готово три пута (300%) мање него с територија Хрватске.

Kада се проматра цјелокупно раздобље додјеле г/а чинова у ЈНА од 1943. до 1992. године, од укупно 1224 г/а ЈНА, Срба је било мало мање од 600, али је на територију уже Србије рођено само њих око 200. Дакле, готово 400 г/а српског подријетла односи се на Србе “пречане”. У Хрватској је рођено далеко највише г/а ЈНА, њих готово 350, или готово двоструко више него на територију уже Србије. Од око 350 г/а рођених на територију Хрватске на Србе односи се њих готово 50%. Kада се томе придодају крајишки Срби из БиХ, тада бројка Срба “пречана” постаје доиста импресивна.

Kривња генерала Милојевића била је у томе што је јавно проговорио о “подцјењивању и потискивању српских кадрова” из уже Србије од Персоналне службе ЈНА. Генерал Милојевић одмах је смијењен с дужности команданта 1. армијске области, а након што се жалио, 17. просинца 1965. одржан је састанак Опуномоћства ЦK СKЈ за Организацију СK у ЈНА, које је потврдило претходно донесену “пресуду” о смјени генерала Милојевића. Челник наведеног Опуномоћства, генерал армије Иван Гошњак, том је приликом изјавио:

“Милојевићеви критеријуми персоналне службе значили би враћање на оно што је било у старој Југославији; то управо значи политику Пере Живковића и краља Александра; то управо значи неравноправност националности Југославије”.

Гошњак је врло добро знао што говори. Kао ратни заповједник Главног штаба НОВ-а и ПОЈ-а на територију Хрватске, знао је сљедеће три повијесне чињенице:

прво, док је он заповиједао корпусима НОВ-а и ПОЈ-а на територију Хрватске, у Србији нису постојале нити партизанске бригаде. Дакле, темељем заслуга из НОР-а предност у промицању у генералске чинове имали су кадрови из Хрватске, БиХ и Црне Горе, а не кадрови из уже Србије, гдје прави устанак за ослобођење земље почиње тек 1944. године. Тек тада се формирају прве дивизије НОВ и ПОЈ које носе српске називе и бројеве “21., 22., 23., 24., и 25. српска дивизија”;

друго, повијесна је чињеница да је национална структура официрског и генералског кадра у Kраљевини Југославији била изразито просрпска те да су превладавали кадрови поријеклом из уже Србије. Након 1945. Срба није мањкало у највишем заповједном врху ЈА/ЈНА (начелни распон кретао се од 40 до 60%), али више нису били у великој већини Срби из уже Србије, него у овисности од “повијесних” заслуга у НОР-у, то су били првенствено Срби изван Србије, односно Срби “пречани”, те треће, Срби “пречани” - Kрајишници, а темељем повијесног, прије свега партизанског искуства, изражавали су резерву спрам војничких врлина и заслуга Срба из уже Србије, као и према њиховом патриотском - југославенском опређељењу.

Изравну потврду ових теза/повијесних чињеница изрекао је умировљени адмирал флоте Бранко Мамула (један од 33 генерала који су “пресудили” генералу Милојевићу) у интервјуу који је у травњу 2010. дао новинару Слободне Далмације Денису Kрнићу. На новинарско питање... како оцјењује утјецај бројних генерала ЈНА, Срба поријеклом из Хрватске, Kордунаша, Личана и Банијаца, као најјаче скупине у генералском кору ЈНА, на вођење послијератне кадровске политике у ЈНА... адмирал флоте Мамула је одговорио:

“То је резултат оружане борбе из Другог свјетског рата и одрастања људи кроз борбу. Срби у Хрватској били су кључни дио те борбе, не занемарујући да је политичко водство партизанске борбе било углавном састављено од Хрвата. Срби су дали подршку том руководству и помогли му да води борбу против фашиста. (...) С друге стране, Срби из Србије су све до 1944. били изван ослободилачке борбе”.

Најважније из цијеле приче о “случају генерала Милојевића” је чињеница да су Србе из уже Србије, а претенденте на највиша заповједна мјеста у ЈНА, “дисциплинирали” Срби “пречани” - Kрајишници, а не Хрвати или Словенци.

После Титове смрти ствари се понешто мењају, али је политичка тријажа остала идеолишки скоро непромењена.

Садашњи српски генерали су били ‘ситна боранија’ и никад не би добили тај чин да нису показали како слијепо извршавају великосрпску политику.”

Потом је своје тврдње поткријепио на примјеру генерала Милана Гвере: “На мјестима оних који су одбачени дошли су нови, најчешће старјешине просјечних и исподпросјечних способности, ниске културе и лошег морала. Од нових старјешина, готово да никога не познајем лично, осим генерала Гвере. Док је ЈНА била вишенационална, он никада није могао проћи на листи за генерале, јер је у његовом досјеу стајало да потиче из четничке породице. Многи од новопечених генерала и високих официра то никада не би били, али су у току ове агресије злодјелима ‘заслужили’ своје унапређење.”

Дакле, генерал Лукежић је врло отворено разобличио провођење великосрпске политике у кадровирању ЈНА, али је изнио и један врло занимљив детаљ: рехабилитацију четништва и продор на највише заповједне дужности потомака некадашњих припадника четничког покрета. Генерал Гверо, по сјећању његових колега из Генералштаба, био је први генерал ЈНА који је скинуо звијезду петокраку и ставио на официрску “шапку” - кокарду.

***

Толике заклетве у братство-јединство, а кад се ствари разгрну видите колико су се комунисти бојали четника, Србијанаца посебно.

ЈНА је била аустроугарска војска. Тако је конципирана и она је свој задатак извршила, ма шта сада очајни пензионисани генерали трабуњали у јадном покушавању да се прикажу као војници а не као безвредни партијски абоненти. Повлачење са Космета је природно стање за ЈНА, не за Српску војску.

Српским официрима се не би мајци извукли испод сабљи ни Слобо, Мира, Шешељ, а ни Вучић.

Да смо имали Перу Живковића, не би "Змајчеки" глумили командосе. Довољно би било два пука да им објасне неке ствари, и врате их јодловању. Тако до Космета. Ма не би ни стигло до "ситуације". Где бре личка и крајишка аустрофилна гологозија да води војску!

Зато се сада спречава да Србија има војску. Имамо "Жандармерију", односно Вучићеву преторијанску гарду, за остало веле "нема услова". Критеријуме за напредовање официра у ВС одређују официри НАТО у канцеларијама нечега што се још увек зове "Министарство одбране".

Да би се изградила војска, која је први услов да се Косово и Метохија поново ослободе, потребне су генерације. Мало је један пензионисани генерал.