[Антитоталитаран]

Већ 6. јула исте године, усташе су заробили овде потписану Миру Цикоту, а крајем августа су је обесили у Приједору.

Мислим да је она тетка једног професора историје на УБ.

[Николај]

Из четири масовне гробнице на Пашинцу код Чиркин поља ексхумирано је и идентификовано 227 особа, муслимана и Хрвата који су побијени у пролеће и лето 1942. у Приједору и околини. Њихова имена су објављена у усташкој "Сивој књизи", а списак је пренео Смаил Чекић у својој збирци докумената. У "Сивој књизи" има и неколико сведочења преживелих о тим убиствима. Већина је убијена као у Катинској шуми - метак у потиљак, а неки су и заклани.

[Црнотравац]

Да ли су на том списку из 1996. и муслимани и Хрвати?
Јер колико се сећам италијанска документа наводе већу цифру. Објавила је Мила Михајловић.

На овом списку код Чекића је 88 Хрвата (можда је покоји и Шваба или наш отпадник) од 227 наведених имена. Наводи и записник са ексхумације на Пашинцу, где је нађено 60 тела.
Моја ташта је из тих крајева. Пошто им је кућа спаљена 1941, причали су да су се коначно "скућили" тек када је Приједор пао. Покупили су из муслиманских села све што су могли. Ова истрага потурица и четниковање крајишника је гурнуто у заборав јер ће се готово сви они касније наћи у храброј, ударној и каквој све не Шестој крајишкој бригади.

[Александар Динчић]

Раније сам мислио да се ова битка гледала као велика побједа партизана и уништење четника, али сад видим да као резултат наводе "само" - стратешка побједа партизана и тежак пораз четника. Не знам да ли се током времена мијењао комунистички поглед на битку.

Преломана битка. Пораз четника довео је до пада морала војника и изговор Черчилу пред владом и Савезницима да "спинује" да ђен. Михаиловић није командант Југославије већ постоји и друга можда чак и јача војска која може помоћи Савезницима иза линије фронта.

Сами комунисти признају да је страдало око 14.000 партизана а четника 2-3000. Како то може да деморалише четнике?

Нема шансе.

[Александар Динчић]

https://sr.wikipedia.org/sr/Битка_на_Неретви
Резултат: Неуспех немачке офанзиве (партизани и болница нису елиминисани)
стратешка победа партизана
тежак пораз четника

Губици НОВЈ:
11.915 погинулих
616 заробљених и погубљених
2.506 заробљених

Непријатељски губици:

Како може бити "стратешка победа партизана" када су изгубили слободну територију "Бихаћку републику", када су из исте били истерани, и притом оставили живаљ на милост и немилост нападачу.
Како се може рећи да су сачувани рањеници стратешка победа (у односу на обим читаве операције)?
То је исто као када би се рекло: "Операција Шварц - стратешка победа четника", зато што су се Врховна команда и Дража извукли.
Или пак: "Повлачење српске војске преко Албаније спада у стратешку победу српских војних снага 1915/16". А људство малтене преполовљено.
Није стрељано 616 партизана већ много више, углавном од стране 369. пешадијске дивизије и већином су то били цивили а не борци.

[posmatrač]

Литература:
Ослободилачки рат народа Југославије, књига 1, Војни историјски институт ЈНА, Београд, 1957.

Није ли један од водећих војних историчара у то вријеме био титов генерал, павелићев пуковник и краљев потпуковник Петар Томац?

[Црнотравац]

Ради комплетности, поновићу у оквиру ове теме делове који су били наведени на другим местима.
Анализирајући просторни фактор, као и логично заокружене догађаје, дешавања од 20. јануара до 15. јуна 1943. године се могу организовати у шест целина.
Временски се неке од операција преклапају:

Операција "Вајс 1": од 20. јануара до 15. фебруара; простор Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине
Битка за Прозор: од 9. фебруара до 5. марта
Операција "Вајс 2": од 25. фебруара до 6. марта; простор Босанске Крајине
Битка за Херцеговину: од 6. марта до 7. маја
Битка за Црну Гору: од 28. марта до 14. маја
Битка на Сутјесци: од 16. маја до 15. јуна

Операције "Вајс 1" и "Вајс 2" немају никакве везе са дешавањима на истоку и представљају катастрофу за Србе Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине. Да је Врховни партизански штаб на крајишке партизане (мислим на све ван Прве, Друге и Треће партизанске дивизије) гледао као на топовско месо указује неколико чињеница. У току преговора комуниста и усташа јануара 1943, које су водили Вицко Крстуловић и усташки министар Никола Рушиновић, Броз и братија су били обавештени о припремама за велику офанзиву. Зато не чуди да пролетерске и ударне дивизије не само што нису биле захваћене операцијом "Вајс", него су је и преспавали. Практично су неактивни до 9. фебруара. У међувремену, у Крајини страда хиљаде Срба.
Примирје између комуниста и Немаца постигнуто 5. марта се није односило на крајишке партизане. У времену док братија са Швабама дивани и ћаска, на планини Шатор рањеници (али не они за које се води битка, већ неки други, безвредни), народ покренут са огњишта, крајишници партизани, пролазе кроз агонију. У масакру џелата Седме СС дивизије страдало је на стотине људи.

Литература: Милутин Морача, Ратни дневник, Војноиздавачки завод, Београд, 1962.

[Црнотравац]

Битка за Прозор: од 9. фебруара (пад Посушја; по комунистима почетак битке на Неретви) до 5. марта (примирје између партизана и Немаца). Веће борбе су вођене између партизана, с једне, и Италијана и Немаца, са друге стране. Четници су осигурали долину Неретве.
Битка је завршена примирјем између партизана и Немаца.

5. марта, док су комунисти сконцентрисани код Прозора, Седма СС и 369. легионарска дивизија заузимају Ливно и Купрес. Треба напоменути да су ове две дивизије биле одморне, попуњене, наоружане, у пуном налету, а пред њима је била шачица крајишких партизана (операција "Вајс 2" је почела 25. фебруара, а отпор практично није постојао). Њима је наређено да се зауставе код Прозора: процена Немаца је била да је у њиховом интересу да дође до великог судара партизана и четника. Партизани су прихватили немачку игру видевши у томе корист за себе.
Са становишта искрцавања Англоамериканаца на обале јужног Јадрана, уништење пробританских српских националних снага је апсолутни приоритет Немаца. Пошто партизани после постигнутог примирја свесно преузимају улогу немачке ударне песнице, јер у томе виде и сопствени интерес, поставља се питање доследности њиховог антинацизма. Они се враћају у стање од пре 22. јуна 1941, односно у љуштуру антиимперијалиста, при чему нацисти и нису толико зло (они свакако одлазе, проблем су ови који долазе). Као колаборационисти окупатора, партизански покрет се сада налази не само у улази издајника савезничке борбе, јер социјалистичка револуција добија апсолутни примат над борбом против нациста, већ директног противника Англоамериканаца и њиховог савезника на Балкану.

Занимљива су искуства "бораца за слободу". Тако хроничар Седме крајишке партизанске бригаде бележи за 7. март: "Долазило је и до таквих тренутака у којима су се и наше и непријатељске јединице у мањим колонама кретале паралелно, у истом правцу, на међусобној удаљености од неколико стотина метара и нико ни на ког није покушавао да отвара ватру, на очиглед свих."

Литература: Јован Кљајић, Седма крајишка бригада, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1990.

[Црнотравац]

Битка за Херцеговину: од 6. марта (пад Јабланице) до 7. маја (ослобођење Калиновика). Жестоке борбе између четника и партизана.
Битка је завршена потпуним ослобођењем Херцеговине и протеривањем партизана ка Пиви. Кратка хронологија:

6. март Партизани заузели Јабланицу, четници се повукли преко Неретве.
7. март Партизани формирали мостобран на Неретви.
14-15. март Жестоке борбе четника и партизана код Чичева.
15. март Завршено пребацивање партизана преко Неретве.
16-17. март Жестоке борбе четника и партизана код Главатичева.
17. март Немци избили на Неретву.
19. март Жестоке борбе Невесињског корпуса и Треће ударне партизанске дивизије на прилазима Невесињу.
20-21. март Жестоке борбе четника под Павлом Ђуришићем и партизана под Пеком Дапчевићем код Калиновика.
21. март Партизани заузели Невесиње.
22. март Партизани заузели Калиновик (по комунистима завршена битка на Неретви).
23-24. март Споразум у Загребу између немачке команде и чланова Врховног партизанског штаба.
26. март Невесињски и Требињски корпус ослободили Невесиње. Међу погинулима и Перо Ћетковић, командант Треће ударне партизанске дивизије.
29. март Партизани поново заузели Невесиње.
2. април Трећа ударна партизанска дивизија заузела Гацко и Автовац.
5. април Партизани заузели Фазлагића Кулу (Гацко) без отпора: предало се 150 усташа.
6. април Невесињски и Романијски корпус ослободили Невесиње, Девета партизанска дивизија је потпуно разбијена.
11. април Партизани поново заузели Невесиње.
12. април Расформирана Девета далматинска дивизија и две њене бригаде.
28. април Невесињски, Требињски и делови Романијског корпуса ослободили Невесиње.
1. мај Невесињски и Требињски корпус ослободили Гацко и Автовац.
7. мај Дрински и Романијски корпус ослободили Калиновик.
12. мај Седма СС дивизија долази у Столац: почиње хапшење и разоружавање четника.

Литература: Љубомир Домазетовић, Петар Терзић, Ликови и дела славних војсковођа савременог доба, Књига 5, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1992

----------------------------------------------------------------------------------------------

Катастрофа Девете далматинске партизанске дивизије:

- Формирана у Имотском 13. фебруара 1943. са око 2.100 бораца.
- Четници Петра Баћовића су потукли Девету партизанску дивизију и 5. марта заузели Имотски. Партизани се повлаче ка Неретви. Почиње дезертирање.
- Девета партизанска дивизија је 14. марта потучена од четника код Јабланице. Дивизија, носећи тешке рањенике, прелази преко завејаног Прења. У нападима четника гине на десетине партизана. Дивизију захвата тифус.
- Девета дивизија стиже у Невесињско поље 25. марта, управо у време напада Невесињског и Требињског корпуса на град. Четници су ослободили Невесиње 26. марта, при чему је погинуо велики број партизана.
- После поновног заузимања Невесиња од стране комуниста, у граду остаје Девета партизанска дивизија. Невесињски и Романијски корпус 6. априла поново ослобађају Невесиње, а Девета дивизија је потпуно разбијена. Дотадашњи губици су износили око 700 бораца. До 11. априла, када комунисти поново заузимају Невесиње, Девета дивизија је већ у потпуној агонији.

Ова дивизија је расформирана 12. априла, заједно са своје две бригаде. Трећа далматинска партизанска бригада је расформирана 6. јуна 1943. године.

Литература: Обрад Егић, Два рођења Девете далматинске дивизије, Задар 1977.

[Црнотравац]

Битка за Црну Гору: од 28. марта (пад Устиколине) до 14. маја. Жестоке борбе између четника и партизана. Партизани блокирани на веома сиромашном терену.
Битка је прекинута нападом Немаца, при чему су четници разбијени, а партизани остали у блокади на Дурмитору, Сињајевини, Пиви. Кратка хронологија:

28. март Прва пролетерска дивизија заузела Устиколину (Фоча) и избила на Дрину.
7. април Друга пролетерска дивизија форсирала Дрину код Фоче.
10. април Напад четника под Ђуришићем на Другу пролетерску дивизију код Челебића.
12. април Прва пролетерска дивизија заузела Чајниче без борбе, Италијани се повукли.
16-18. април Жестоке борбе четника под Ђуришићем и Друге пролетерске дивизије: четници се повлаче, партизани избијају до Пљеваља, Бијелог Поља, Колашина, Никшића.
21. април Партизани заузели Жабљак.
6-11. мај Борбе четника и партизана на Сињајевини.
14. мај Упад немачке Прве брдске дивизије у Колашин: заробљен Павле Ђуришић и више хиљада четника.
15. мај Напад Немаца на партизане.

Стање партизана 15. маја: после низа "величанствених победа" и "разбијања четника" комунисти су се нашли на врху крајње негостољубивих планина. Потпуно разбијени у Херцеговини, заустављени пред Колашином, комунисти држе само три планинске варошице Чајниче, Жабљак и Шавник. О каквој победи је реч? Нико нормалан, сем ако не мора, се не пење на Дурмитор и Сињајевину. Нико не остаје дуго у тим условима, сем уколико није на то приморан. Треба напоменути да су борбе на Дрини, по комунистима, завршене 18. априла. Готово месец дана 20.000 партизана се налази на неприступачном и сиромашном терену, без довољно хране, а да у том периоду не успевају да заузму ни један једини град. Немци затичу болесне, рањене, гладне, жедне, често избезумљене партизане. Зар су доведени у ово стање у тренутку када су угледали Немце пред собом? Или их је неко у двомесечним борбама добро намучио. Немци су само искористили овакво стање партизана и десетковали их.

[Chicot]

 
Партизани су прихватили немачку игру видевши у томе корист за себе.
Са становишта искрцавања Англоамериканаца на обале јужног Јадрана, уништење пробританских српских националних снага је апсолутни приоритет Немаца. Пошто партизани после постигнутог примирја свесно преузимају улогу немачке ударне песнице, јер у томе виде и сопствени интерес, поставља се питање доследности њиховог антинацизма. Они се враћају у стање од пре 22. јуна 1941, односно у љуштуру антиимперијалиста, при чему нацисти и нису толико зло (они свакако одлазе, проблем су ови који долазе). Као колаборационисти окупатора, партизански покрет се сада налази не само у улази издајника савезничке борбе, јер социјалистичка револуција добија апсолутни примат над борбом против нациста, већ директног противника Англоамериканаца и њиховог савезника на Балкану.

Занимљива су искуства "бораца за слободу". Тако хроничар Седме крајишке партизанске бригаде бележи за 7. март: "Долазило је и до таквих тренутака у којима су се и наше и непријатељске јединице у мањим колонама кретале паралелно, у истом правцу, на међусобној удаљености од неколико стотина метара и нико ни на ког није покушавао да отвара ватру, на очиглед свих."

Литература: Јован Кљајић, Седма крајишка бригада, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1990.

Crnotravac,
Čestitam na trudu. Lep prikaz, koncizan. 

Ja bih samo skrenuo pažnju na deo koji sam citirao, sa čime se duboko ne slažem.

Kolaboracionisti, izdajnici, udarna pesnica nacizma..sve je to retorika crvenih , mantra koju smo slušali xy godina. 

Sve ovo što si naveo radili su i četnici ( iako sa drugačijom agendom) - dogovori, pregovori, tolerisanja sa okupatorima itede, a u cilju onemogućavanja ove druge strane. 
To radi svaka gerila, jer nema drugog načina - koketiranje sa neprijateljskom stranom u odredjenim trenucima 

Nije ok primenjivati dvostruke aršine. 
Nismo mi oni. 

Zanimljivu  literaturu si izabrao, neobičnu u najmanju ruku. Zašto baš tu ?

[Црнотравац]

 
Партизани су прихватили немачку игру видевши у томе корист за себе.
Са становишта искрцавања Англоамериканаца на обале јужног Јадрана, уништење пробританских српских националних снага је апсолутни приоритет Немаца. Пошто партизани после постигнутог примирја свесно преузимају улогу немачке ударне песнице, јер у томе виде и сопствени интерес, поставља се питање доследности њиховог антинацизма. Они се враћају у стање од пре 22. јуна 1941, односно у љуштуру антиимперијалиста, при чему нацисти и нису толико зло (они свакако одлазе, проблем су ови који долазе). Као колаборационисти окупатора, партизански покрет се сада налази не само у улази издајника савезничке борбе, јер социјалистичка револуција добија апсолутни примат над борбом против нациста, већ директног противника Англоамериканаца и њиховог савезника на Балкану.

Занимљива су искуства "бораца за слободу". Тако хроничар Седме крајишке партизанске бригаде бележи за 7. март: "Долазило је и до таквих тренутака у којима су се и наше и непријатељске јединице у мањим колонама кретале паралелно, у истом правцу, на међусобној удаљености од неколико стотина метара и нико ни на ког није покушавао да отвара ватру, на очиглед свих."

Литература: Јован Кљајић, Седма крајишка бригада, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1990.

Crnotravac,
Čestitam na trudu. Lep prikaz, koncizan. 

Ja bih samo skrenuo pažnju na deo koji sam citirao, sa čime se duboko ne slažem.

Kolaboracionisti, izdajnici, udarna pesnica nacizma..sve je to retorika crvenih , mantra koju smo slušali xy godina. 

Sve ovo što si naveo radili su i četnici ( iako sa drugačijom agendom) - dogovori, pregovori, tolerisanja sa okupatorima itede, a u cilju onemogućavanja ove druge strane. 
To radi svaka gerila, jer nema drugog načina - koketiranje sa neprijateljskom stranom u odredjenim trenucima 

Nije ok primenjivati dvostruke aršine. 
Nismo mi oni. 

Zanimljivu  literaturu si izabrao, neobičnu u najmanju ruku. Zašto baš tu ?

Одлично запажање. Најпре о литератури. Написали су хиљаде књига и у њима се много дога поткрало. Када данас наводите литературу из тих времена и другачије је анализирате долазите до потпуно супротних закључака. Када улазим у полемику са неокомунистима, евролевичарима и ко зна киме оно што их разоружава су тврдње другова изнете у тим књигама. Донекле су корисни докторати, док су књиге написане уназад 20-30 година увек дочекане на нож са одбацивањем: ревизија, четничка пропаганда и сл.
Што се тиче реторике, да то је њихова реторика коју доследно користим. Просто ми је симпатично како све може да се изокрене. И они је јако добро разумеју.

[Црнотравац]

Са становишта дешавања, нарочито током априла и маја 1943, веома су интересантни обавештајни подаци са којима су располагале обе стране. Комунисти су били обавештени о намерама Немаца уочи операције "Вајс". Међутим, после договора постигнутог са Немцима током марта 1943, комунисти се под борбом пробијају у беспућа Црне Горе, на терен који им је, по свему судећи, био одређен од стране Немаца. Не само што су се нашли на негостољубивом терену, комунисти су остали одсечени од информација са свих страна.

На истоку, на Косову и Метохији, већ током априла 1943. године почела је са прикупљањем Прва брдска дивизија. Главни правци њеног надирања били су преко Новог Пазара и Рожаја за Беране и преко Пећи за Андријевицу.
На североистоку током 30. априла и 1. маја Немци (вероватно 104. дивизија) су ушли у Нову Варош, Пријепоље, Бродарево, Сјеницу, одакле су се Италијани повукли. Немци без борбе разоружавају легализоване четнике у Новој Вароши и нападају Калаитовића. У борби за Буђево (Сјеница) страдала су 5 четника, а муслимани су спалили село и убили још 47 Срба.
Упад Прве брдске дивизије из Пећи у Црну Гору десио се око 2. маја, при чему Немци почињу са масовним хапшењем и разоружавањем четника.
Штаб Врховне команде ЈВуО је био обавештен о свим детаљима ових дешавања. Расински, Јаворски и Други равногорски корпус избијају на Лим, прихватају ђенерала Михаиловића око 12. маја и брзо се повлаче на север. Овај маневар је одрађен веома успешно, тако да није дошло до директног судара са Немцима.
Павле Ђуришић одлучује да ступи у преговоре са Немцима и 11. маја се састаје са командантом Прве брдске дивизије. Немци, очито спремни на све, дају лажна обећања и 14. маја Прва брдска дивизија упада у Колашин, а Немци нападају четнике на фронту код Бијелог Поља. Заробљен је Павле Ђуришић и неколико хиљада четника.
Комунисти као да апсолутно немају никакве информације о ономе шта се дешава на истоку. Занимљиво је да је 3. маја формиран Андријевички партизански батаљон, али да то није утицало ни на који начин на то да информације о покретима Немаца стигну до комунистичког штаба. Удар Прве брдске дивизије 15. маја од Бијелог Поља и Колашина био је за комунисте потпуно изненађење.

Са северозапада спуштала се 369. легионарска дивизија. Како су две источнобосанске партизанске бригада стигле у Устиколину још 9. априла, очито је да ни са те стране комунисти нису имали никакве информације. Истина, 4. маја је 369. дивизија деблокирала Фочу из Горажда, а Италијани су се повукли. Немци су код Фоче почели разоружавање четника.
И напад 369. дивизије 15. маја је био изненађујући, те су Хрвати/Немци заузели Чајниче из Горажда и наставила ка Пљевљима, која су деблокирана.

Са запада, 118. ловачка дивизија и Седма СС дивизија долазе из дубине. 12. маја Немци долазе у Столац и почињу разоружање четника. 15. маја делови 118. дивизије код Калиновика заробљавају и разоружавају више стотина четника. Прве борбе Седме СС дивизије са партизанима почињу тек 19. маја, да би удар Седме СС дивизије са југа и запада почео 22. маја, када се у операцију "Шварц" укључују и Италијани.

Занимљиво је да је Штаб Врховне команде ЈВуО добро познавао ситуацију и реаговао је најбрже што је могао. Маневар три корпуса из Србије је одлично изведен, уз извлачење ђенерала Михаиловића. У Источној Босни и Херцеговини четници су се на време распршили, те су губици били релативно мали. У Старом Расу је дошло до одређене хаотичности, док је у Црној Гори одлуком Павла Ђуришића да тактизира дошло до заробљавања више хиљада четника.

Комунисти, са друге стране, као да су се налазили на другој планети. Они нису имали никакве информације о доласку и покретима Прве брдске дивизије. Занимљиво је да су комунистичкој хоботници, која би требало да се пипцима развија на све стране, ти пипци били потпуно одсечени. Као да је 200 km унаоколо око њих постојао санитарни кордон. По свему судећи, опкољавање комуниста од стране ЈВуО и њихово сабијање на Дурмитор и Сињајевину је било веома успешно. Остаје могућност и да су комунисти веровали у договор са Немцима и да су информације које су до њих долазиле сматрали само споредним инцидентима. То их је замало коштало главе. Штета...

Литература: Милутин Живковић, Санџак 1941-43, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, 2017.

[Митић]