[Шумадинац]

ИЗДРЖАТИ САБЛАЗАН

Као да се нека гадна сенка надвила над нашом Црквом. Ово време нема слуха за символе и за духовна виђења. Све се своди на ефикасност у постизању циљева. И опседнутост рејтингом.

Један од практичних циљева је и "смањивање рејтинга" Цркве у српском народу. Тај рејтинг је у дугом периоду био успешно оборен на безначајне проценте, а затим се подигао, па опет се мало спустио. У сваком случају, и сад је за неке центре моћи са стране, али и за неке одавде, још увек превише висок. Потенцијална препрека за несметано ефикасно спровођење циљева. Којих тачно и ко их је поставио - не знамо тачно. По медијском ђубрету чепркамо и проналазимо делиће слике коју заједнички, и свако за себе, склапамо у нешто колико-толико смислено. Без обзира да ли нам се свиђа или не свиђа, али да има макар неки смисао.

Тешко нам је кад посумњамо да на "обарању рејтинга" практично и прилично ефикасно раде и неки људи изнутра. Из саме Цркве, па и из јерархије. Да ли је то могуће? Зашто то раде, ако раде? Да ли из незнања, или из интереса? Да ли су уцењени? Свеједно - али како је могуће да су сви они други, да смо сви ми остали, толико слаби да не успевамо да зауставимо разорно деловање прикривених центара моћи и њихових "кртица". Некад су "обарали рејтинг" наоружани људи у кожним мантилима, а данас то раде робови у медијским фабрикама, на пуцкање прстима невидљивих Чаробњака. Прејудицирања догађаја, лажне вести... Неуморни су данас ученици Фројдовог сестрића Едварда Бернејза и Јозефа Гебелса.

Црква је до краја историје. И ништа је не може победити. Али отровни облаци могу да је круне, да праве расколе, да саблажњују и удаљују од Христа слабе, да збуњују или паралишу јаке. Не можемо а да се не сетимо речи нашег великог пророка, који је погледом човека "који је видео Бога" прозирао далеко у будућност:
"Ова светска држава водиће најогорченију борбу против Христа и Његове Цркве. Јер уједначитељима људи, народа и вера, највише ће сметати Христос, Неуједначитељ и Неуједначиви. Јер, како би се могла уједначити истина са лажју? Лаж се не противи овом уједначењу, она га тражи, али јој се истина противи...
И Син Човечји када дође изненада и убије “сина погибељи”, последњег тиранина људи, да ли ће наћи веру на земљи?
Наћи ће је, али не у раскошним литургијама и псалмодијама, него у храмовима људских срца и у шаптању људског језика. Јер Црква Његова почела је мучеништвом и завршиће мучеништвом, света браћо моја".
Велика је ствар данас не саблазнити се, не повлачити се, не улазити у расколе, него сачувати свест о томе да смо ми јединствени Богочовечански организам, који ће опстати до краја Историје и превести све који му припадају и који то заиста желе у Царство Божије. И не ради се ни о каквом рејтингу. Да се ради о организму коме је глава човек могли бисмо и да се уплашимо кад као сад завлада нека болест. Али пошто му је глава Бог - узрок и одржавалац сваког живота, немамо чега да се плашимо. Болест ће проћи. Треба да издржимо. И да сачувамо љубав, па и за непријатеље своје. Само по љубави нас Бог познаје и само по љубави једни друге можемо да препознамо. Уосталом, још није дошло најтеже.

ЂАКОН НЕНАД ИЛИЋ

[смедерево]

[Шумадинац]

Шта би? Дошао си с летовања, па 'ајде мало да прикажем ове секташе у катакомбама?

[смедерево]

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служиће на Петровдан Свету Архијерејску Литургију у катакомби - манастиру Преображења Господњег у Леушићима са почетком у 9.00 часова.

[смедерево]

Његово Преосвештенство хорепископ старорашки и лознички Г. Николај служиће на Петровдан Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ново Вазнесење код Чачка са почетком у 8.00 часова.

[смедерево]

Свечана прослава Петровдана у Преображењском манастиру у Леушићима!
Празник Светих првоврховних Апостола Петра и Павла (29. јун/12. јул) саборно је и ове године прослављен у Преображењском манастиру у Леушићу, на планини Рајац. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовало бројно монаштво епархије и око 300 верника из разних крајева Србије. Велики број верника се на Литургији причестио пречистим и животворним Тајнама Христовим.
У својој надахнутој архипастирској беседи Владика је најпре у кратким цртама изнео детаље из житија ова два првоврховна Апостола а затим нагласио:

Та два дакле, човека, они су данас ти које славимо ми на земљи, али које славе и сви анђели и светитељи на небу као што бива на спомен свакога светитеља кога ми прослављамо - онда је његово славље и у Царству небескоме. Ова двојица апостола, браћо и сестре, показали су и оставили науку ону коју су од Христа учили, оставили својим следбеницима и ученицима и та наука се проповеда у православној Цркви Божијој до дана данашњега. И ми смо ученици ове двојице апостола Петра и Павла. Ми смо насађени на темељима њиховим и ми трудимо се да следујемо њихов пут и њихов пример њиховога живота. Да све дамо за Христа а Христа ни зашта.

Након Свете Литургије одржан је парастос српским домаћинима из Леушића и околине који су на Петровдан 1943. године убијени од немаца на Бањици. У народу су ови мученици, њих 27 на броју, познати као „Петровско робље“.

После парастоса пререзан је славски колач који је овогодишњи домаћин славе Љубица Ћурулић из Београда принела у славу и част Светих првоврховних Апостола Петра и Павла. За домаћина идуће године пријавио се брат Зоран Антонијевић из Лозња код Милановца.

Уследила је додела захвалница ктиторима и добротворима манастира.

После богате духовне трпезе требало је и телу дати своју утеху. За то су се заједнички побринули сестринство манастира и овогодишњим домаћини приредивши трпезу љубави за све присутне. За време трпезе љубави светосавска дечица су одржала пригодан програм. Мали светосавци су својим песмама о Косову још једном загрејали срца присутних љубављу ка светој српској земљи. То је била и завршна нит данашњег саборавања у Преображењском манастиру –светосавском огњишту, од Бога датом нашем српском народу у наше претешко време прогона Цркве од екумениста и глобалиста, на утеху, укрепљење и спасење.

[Шумадинац]

Артемије може помоћи себи и својим секташким присталицама да се врате у јединство Цркве Христове Православне, Цркве светих Апостола и светих Отаца, Светог Саве и светих Николаја и Јустина, али само - ПОКАЈАЊЕМ, својим и њиховим. То укључује тражење, лично и писмено, опроштаја од Патријарха и Сабора, уз изричито одбацивање и осуду свих његових списа, написа, пашквила, клевета, изјава и тако даље, изречених, написаних и потписаних против Патријарха и Сабора.

[смедерево]

Нова звезда форума Шхабаноти!

[Шумадинац]

БРАЋО.....ЧУВАЈМО НАШЕ СВЕТОСАВЉЕ

---

[смедерево]

[Шумадинац]

ИСТИНСКИ СТАРАЦ СЕ НЕ СУПРОТСТАВЉА ЕПИСКОПАТУ

Истински старци свих времена никада нису себе супротстављали епископату. Тако је преп. Антоније изашао из пустиње да подржи св. Атанасија, а преп. Теодосије Велики дошао је с монасима у Јерусалим да подржи патријарха кога су присиљавали да се одрекне Халкидонске вере. Преп. Сергије је из послушања митропoлиту Алексију ишао да мири кнежеве, а преп. Серафим је престао да чита акатист Богу Оцу, сазнавши да га је Синод одбацио.

Савремени “старци” су “светији” и од Антонија и Сергија и Серафима и Теодосија… За њих преп. Јован Дамаскин није рекао да је “Црква поверена епископима”. За њих св. Игњатије Богоносац није писао: “Ко није са епископом, тај није с Богом”. Није без разлога с таквим покретом повезано мноштво виђења и досад непознатих учења. Такво је и мишљење да је “благодат прешла” са Државне иконе на Честноховску (и сваки који то не признаје је – иконоборац), таква су самовољно урађена дела која се приказују као чудотворне иконе, иако као две капи воде личе на слике окултиста и богородичника (говорим о познатом изображењу “Васкрсавајућа Русија”), као и нови, својевољно “канонизовани” “светитељи” као што су Григорије Распућин, Иван Грозни, Игор Таљков (њему се већ написани и акатист и икона!), Василиј Чапајев и многи други 9.

СВЕШТЕНИК ДАНИЛО СИСОЈЕВ

[смедерево]

Велика радост у малој катакомби. Храмовна слава катакомбе у Бору.

У уторак, 1/14. јула, када Света Црква прославља Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана, свечано је прослављена храмовна слава истоимене катакомбе у Бору. Тим поводом Свету Архијерејску Литургију у овој најмањој катакомби епархије у егзилу служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Г. Артемије уз саслужење архимандрита Варнаве Димитријевића, протосинђела Агапита Бичанина, протојереја Лазара Секулића (старешине катакомбе) и ђакона Паладија Матића. Овом свештеном Литургијском сабрању присуствовало је монаштво епархије и педесетак верника из Бора и околине.

У својој беседи Владика је говорио о непоколебивој вери, бесплатном лечењу и чудодејству Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана истичући при томе да и ми у нашем народу, у нашој отаџбини, имамо многе лекаре - чудотворце: Светог Василија Острошког, Светог Наума Охридског, Јоаникија Девичког, Петра Коришког и многе друге угоднике Божије, који су такође Богу вером угодили и задобили благодат и силу Божију у својим моштима. „Они до данас својим моштима, својим молитвама помажу свима нама који им се обраћамо, који им се молимо. Позната су многобројна чудеса у свим нашим светињама где се народ обраћа када је у невољи“ – нагласио је Владика. Завршне речи беседе прогоњеног за веру архипастира Христовог слиле су се у молитву: „Нека би Господ молитвама светих бесребреника и нама данас овде сабранима даровао ту исту благодат Светога Духа коју су они имали, да и ми живимо као што су они живели, да Бога славимо као што су они славили и да веру чувамо онако као што су они чували, ако треба за ту веру нашу и да пострадамо и да крв своју пролијемо... Нека би Господ нама даровао снаге да ми останемо на томе путу светих Отаца, на путу светосавскоме, да држимо веру као што су они држали, да тој вери учимо наше млађе покољење, децу и омладину, те да се име Божје слави на прави начин у нашем народу док је света и века“.

Након празничне Литургије Владика Артемије је благословио славски колач и жито. Овогодишњи домаћин славе била је сестра Радмила Стојановић из Бора. За домаћина идуће године пријавила се сетра Горица Радмилац такође из Бора. Прослава храмовне славе настављена је богатом трпезом љубави. Домаћини су се потрудили да присутне госте додатно почасте и пригодним програмом припремљеним за ту прилику.

И у овој малој катакомби приметна је била духовна радост – неземаљска радост која се даје само онима који Богу служе у Правди и Истини. Ни мање катакомбе ни веће духовне радости. Ова радост је саставни део сваке прославе у Епархији. Онај је дар Божији и покретачка сила у распетој епархији. Она је печат Божији на сваком Литургијском саборовању у прогону. Онима који кажу да смо пристрасни, тј. сумњичавом али праведном хришћанину, можемо и морамо рећи: Дођи и види (Уп. Јн. 1, 46) и прослави Бога који теши слуге своје у прогону. Њему, Једноме Богу у Тројици, нека је и од нас част, слава и хвала, сада и увек и кроза све векове. Амин.

[Шумадинац]

''АНТИЕКУМЕНИЗАМ'' и ''АНТИГЛОБАЛИЗАМ'' БИВШЕГ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА


Бивши Епископ Артемије годинама је оптуживао све око себе за екуменизам и издају Коссова иако је остао упамћен као пионир у политичком дијалогу Цркве са глобалистима и верским лидерима света. Истина, многи су похвално гледали на напоре тадашњег Владике да отвори дијалог "ако треба и са црним ђаволом" само да би помогао народу на Косову и Метохији. Проблем је у томе што, сада фанатични следбеници рашчињеног Епископа од њега праве својеврсну икону "антиекуменизма и антиглобализма" иако је и њима као и широј јавности познато да се бивши Владика срео са више глобалистичких лидера, масона, бискупа, рабина и хоџа него иједан други Епископ у целој историји СПЦ. Када је амерички подпредседник Џозеф Бајден посетио манастир Високе Дечане 2009. год. дигла се невиђена галама из кругова бившег Владике да је реч о крајњем акту издаје српства на Косову и Метохији. У том тренутку и он и они око њега изгледа да су заборавили његове сусрете са Билом Клинтоном, Медлин Олбрајт, Ричардом Холбруком, генералом Кларком који је бомбардовао Србију, Карлом дел Понте, а да не помињемо готово све водеће лидере Албанаца на Косову, укључујући Ругову и Тачија. По којој логици је стисак руке Била Клинтона са Ибрахимом Руговом који се смеши у позадини мањи "грех" од доласка Џозефа Бајдена, који ништа мање није подржавао бомбардовање Србије од свих оних са којима се бивши Владика и по више пута виђао, што у Стејт Департменту, што у манастиру Грачаници (и поред, мора се напоменути, озбиљних критика врха СПЦ због претераног бављења политиком).


Слично је и са верским лидерима. Било би крајње неправедно назвати бившег Владику Артемија "екуменистом", шта год то значило, али се не може порећи да је имао импозантан број сусрета са представницима других религија, од формирања Међурелигијског већа Косова 2000 године уз помоћ Бернарда Кушнера, преко сусрета са косовским верским лидерима у Аману, Ослу, Сарајеву, Бечу па до посете санџачком муфтији Зукорлићу у мешихату у Новом Пазару. То свакако нису били сусрети на којима је издавана вера Православна, али управо због тога бивши Владика и његови следбеници имају понајмање моралног права да оптужују за екуменизам друге православне Епископе који се са верским лидерима других религија сусрећу са истим или сличним разлозима као и тадашњи Владика.

Гледајући ове фотографије, не можемо а да не помислимо колико су тренутни покушаји "прања биографије" бившег Владике (посебно уз помоћ перјаница некадашњег милошевићевског новинарства) само бацање прашине у очи народу, а све са циљем како би се пошто-пото створио мит о наводној планетарној завери против "аутентичног борца против глобализма и издаје Православља".

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА

[смедерево]

Трла баба лан...