[смедерево]

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служиће на празник Преображења Господњег, 6/19. августа, Свету Архијерејску Литургију у Преображењском манастиру у Леушићима, са почетком у 9.00 часова.

[aco]

Број катакомби расте вам расте јер као и остали секташи и протестанти не можете да трпите један другог, па вам Марко купује нове куће које претварате у луксузне "катакомбе".

Наравно ви то зовете "милост Божија", као сви секташи све што радите приглашавате за Божију вољу.

Шта`ш!

[смедерево]

На празник Успенија Пресвете Богородице, 15/28. августа, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка, са почетком у 9:00 часова.
На бденију, уочи празника, Владика ће у чин мале схиме замонашити искушенице поменутог манастира Душицу (Гачић) и Злату (Златановић).

Бденије ће почети у 17:00 часова.

[Шумадинац]

Mitropolit je manastirima u Raško-prizrenskoj eparhiji zabranio da Artemija i njegove monahe puštaju na svoj posjed.
U dva dokumenta koje je Amfilohije potpisao kao „prinudni upravnik“ Raško-prizrenske eparhije navodi se da jedan dio Artemijevih pristalica nije više u sveštenom i monaškom činu, ali da i dalje zloupotrebljavaju monaški lik i odeću sledeći u anticrkvenoj aktivnosti raščinjenom vladici Artemiju.
„Njegova ‚liturgija‘ nije više liturgija crkve Hristove; ko prima njegovo i njegovih raščinjenih sljedbenika ‚pričešće‘, ne prima blagoslov za spasenje nego na sud i osudu i prokletstvo, njegove ‚tajne‘ više nisu tajne crkve božje – krštenje nije krštenje, vjenčanje nije vjenčanje; njegova ‚eparhija‘ nije više episkopija svetosavske crkve već sektaška zajednica artemijevaca“, stoji u Amfilohijevom pismu.

Извор: СПЦ

[Шумадинац]

.
"АНТИЕКУМЕНИЗАМ И "АНТИГЛОБАЛИЗАМ" БИВШЕГ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА



Бивши Епископ Артемије годинама је оптуживао све око себе за екуменизам и издају Косова иако је остао упамћен као пионир у политичком дијалогу Цркве са глобалистима и верским лидерима света

Бивши Епископ Артемије годинама је оптуживао све око себе за екуменизам и издају Коссова иако је остао упамћен као пионир у политичком дијалогу Цркве са глобалистима и верским лидерима света. Истина, многи су похвално гледали на напоре тадашњег Владике да отвори дијалог "ако треба и са црним ђаволом" само да би помогао народу на Косову и Метохији. Проблем је у томе што, сада фанатични следбеници рашчињеног Епископа од њега праве својеврсну икону "антиекуменизма и антиглобализма" иако је и њима као и широј јавности познато да се бивши Владика срео са више глобалистичких лидера, масона, бискупа, рабина и хоџа него иједан други Епископ у целој историји СПЦ.
Када је амерички подпредседник Џозеф Бајден посетио манастир Високе Дечане 2009. год. дигла се невиђена галама из кругова бившег Владике да је реч о крајњем акту издаје српства на Косову и Метохији. У том тренутку и он и они око њега изгледа да су заборавили његове сусрете са Билом Клинтоном, Медлин Олбрајт, Ричардом Холбруком, генералом Кларком који је бомбардовао Србију, Карлом дел Понте, а да не помињемо готово све водеће лидере Албанаца на Косову, укључујући Ругову и Тачија. По којој логици је стисак руке Била Клинтона са Ибрахимом Руговом који се смеши у позадини мањи "грех" од доласка Џозефа Бајдена, који ништа мање није подржавао бомбардовање Србије од свих оних са којима се бивши Владика и по више пута виђао, што у Стејт Департменту, што у манастиру Грачаници (и поред, мора се напоменути, озбиљних критика врха СПЦ због претераног бављења политиком).

Слично је и са верским лидерима. Било би крајње неправедно назвати бившег Владику Артемија "екуменистом", шта год то значило, али се не може порећи да је имао импозантан број сусрета са представницима других религија, од формирања Међурелигијског већа Косова 2000 године уз помоћ Бернарда Кушнера, преко сусрета са косовским верским лидерима у Аману, Ослу, Сарајеву, Бечу па до посете санџачком муфтији Зукорлићу у мешихату у Новом Пазару. То свакако нису били сусрети на којима је издавана вера Православна, али управо због тога бивши Владика и његови следбеници имају понајмање моралног права да оптужују за екуменизам друге православне Епископе који се са верским лидерима других религија сусрећу са истим или сличним разлозима као и тадашњи Владика. Гледајући ове фотографије, не можемо а да не помислимо колико су тренутни покушаји "прања биографије" бившег Владике (посебно уз помоћ перјаница некадашњег милошевићевског новинарства) само бацање прашине у очи народу, а све са циљем како би се пошто-пото створио мит о наводној планетарној завери против "аутентичног борца против глобализма и издаје Православља".

Познате су само неке од фотографија са многоборјних сусрета са светским и верским лидерима, које сада следбеници бившег Владике крију "као змија ноге" покушавајући да га представе својеврсним политичким и верским фундаменталистом, што барем у време када је имао ове сусрете, то засигурно није био.

Следи опис фотографија:

(Фотографије са Билом Клинтоном и Медлин Олбрајт снимљене су након бомбардовања, приликом њихових посета КиМ у лето 1999 (Олбрајтова) и у јесен те исте године (Клинтон). На заједничком сусрету са Клинтоном на аеродрому у Приштини у новембру 1999., били су присутни Ибрахим Ругова и Хашим Тачи. Фотографија састанка са Тачијем и Бљеримом Шаљом датира из првих дана након бомбардовања и снимљена је на заједничком састанку у згради УН у Приштини. Фотографија са Холбруком и Лари Росином је такође снимљена на сусрету у тадашњој америчкој канцеларији у Приштини након бомбардовања у лето 1999. год. Заједничка фотографија са Медлин Олбрајт из Стејт Департмента је из фебруара 2000. год. Фотографије са верским представницима снимљене су од 1999 до 2003. год. Иако је бивши Епископ Артемије имао више сусрета са међународним представницима пре бомбардовања, највише их је било у периоду од лета 1999 до почетка 2004. год. на Косову и Метохији. Један од првих састанака са међународним и албанским представницима, након бомбардовања Србије, одржан је у Приштини 20. јуна у бившој згради Приштинског корпуса, 7 дана након бомбардовања. Састанку су присуствовали са међународне стране Хавијер Солана (тадашњи ген.секретар НАТО), генерал Весли Кларк, Џејми Шеј (гласноговорник НАТО), Хашим Тачи, Џавид Хаљити, Ветон Сурои. Са српске стране били су присутни Епископ Артемије, протосинђел Сава и Момчило Трајковић).

Фотографије можете видети на сајту "Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска"

[Шумадинац]

Потребно је сагледати чињенице, погледати истину у очи, а не "онако простачки" распалити
по другоме.
Дакле, или ћемо подржавати Артемијеву секту или нашу Цркву. Свакоме је дата слобода.

[Шумадинац]

.
ПРОДАЈА ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ КОСОВСКИМ АЛБАНЦИМА ОД СТРАНЕ БИВШЕГ ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА



С обзиром да у јавности нису познати детаљи о сарадњи рашчињеног Епископа Артемија са албанским "институцијама" на Косову доносимо докуметнацију о продаји црквеног пословног простора у Ђаковици
СЛУЧАЈ ПРОДАЈЕ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ У ЂАКОВИЦИ

Сада рашчињени Епископ Артемије и његов секретар С. Виловски продају пословни простор у власништву СПЦ у Ђаковици Албанцима уз помоћ Албанца – личног опуномоћеника епископа Артемија. Уговор никада није укњижен у епархијској архиви, нити је 150.000 евра од продаје црквене имовине Албанцима икада прошло кроз Епархијску касу!

ДОКУМЕНТАЦИЈА О ПРОДАЈИ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ У ЂАКОВИЦИ - ПДФ ДОКУМЕНТ



Срби се поново сврставају у два табора, стају под два барјака.
Они који подижу сидра своја, продају своја имања, куће, станове
и одлазе са Косова - иду под барјак Вука Бранковића,
продају и крчме српско Косово.

бивши Еп. Артемије
Предавање на Видовдан 2005. год.




У наставку следе информације везане за незакониту продају црквене имовине (пословног простора у власнштву СПЦ) у Ђаковици 2007. године. Овај случај био је један од веома важних примера злоупотребе епархијске власти од стране бившег Епископа Артемија, поготово због тога што је реч о отуђењу имовине Албанцима.

12. априла 2007. год. сада већ рашчињени Епископ Артемије даје писмено пуномоћје ДЕДУ ДРЕЦ КОМАНИЈУ (Dede Ndrece Komani) косовском Албанцу из села Брековца, Ђаковица да „у име и за рачун СПЦ, ђаковичке парохије и Епархије Рашко-призренске код општинског суда у Ђаковици може да овери Уговор о продаји пословног простора, који је у власништву СПЦ, 249 м2 купцу КОЉУ УКИ КОМОНИЈУ из села Жуб, општина Ђаковица". Реч је о пословном простору који био намењен потребама финансијске помоћи црквеној општини Ђаковица, посебно српским старицама које од завршетка рата живе уз ђаковичку стару цркву. Опуномоћеник Комани је био овлашћен да спроведе све активности у циљу реализације продаје имовине осим да преузме новац. Тадашњи Епископ Артемије КОМАНИЈУ чак даје право да га заступа „пред свим државним органима“ (чиме признаје квазидржаву Косово). Веродостојност потписа тадашњег Епископа Артемија је писмено потврђена у УНМИК-овом Општинском суду у Приштини – одељење у Грачаници од службеника за оверу Бисерке Ађанчић. По личном сведочењу очевидца који је дао писмену изјаву за Комисију Св. Арх. Синода поводом овог случаја, тадашњи Епископ Артемије је ради дискреције потписао своје скандалозно овлашћење Команију у манастиру Грачаница у присуству свог секретара бившег протосинђела Симеона Виловског.

18. априла 2007. год. закључен је УГОВОР О ПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ – ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА у власништву СПЦ у коме продавца тј. СПЦ представља тадашњи Епископ Артемије односно његов опуномоћени заступник ДЕД КОМАНИ, а купац је КОЉ УКА КОМОНИ. Пословни простор је продат другом Албанцу за 150.000 евра. Иако је за лице које је требало да прими новац најпре одређен извесни Петар Петровић из Београда, у Анексу УГОВОРА за преузимање новца је одређен МИЛИВОЈЕ МАРКОВИЋ из Грачанице, иначе тадашњи рачунополагач Епархијског управног одбора. Посебно је запрепашћујуће да је опуномоћени представник епископа Артемија ДЕД КОМАНИ потписао уговор у име СПЦ са печатом Епархијског Управног одбора Епархије Рашко-призренске, што је без сумње најскандалознији чин у новијој историји СПЦ да један Епископ, и то на многострадалном Косову и Метохији, даје Алабнцу печат Епархије да овери продају имовине СПЦ другом Албанцу и заувек је отуђи од Цркве. УГОВОР је прописно оверен печатима и потврђен у Општинском УНМИК суду у Ђаковици 2. јула 2007. год. као што се види у приложеним документима.

Два документа која следе после Анекса уговора представљају необичну кореспонденцију албанског општинског суда у Ђаковици и општинског суда УНМИК у Приштини (одељење Грачаница) у судски овереном српском преводу са албанског језика. У првом документу председник суда у Ђаковици Агим Мухаџири тражи потврду аутентичности специјалног пуномоћја које је бивши Епископ Артемије дао КОМАНИЈУ у општинском суду у Грачаници јер очигледно не може да верује да је српски Владика овластио Албанца да продаје црквену имовину. На ово писмо одговара Администратор суда у Грачаници Синиша Борисавлјевић 21. јуна 2007. потврђујући да су потпис и пуномоћје тадашњег Епископа Артемија судски аутентични, доказании и правно валидни. Дакле, пошто је реч о веома специфичном случају продаје имовине СПЦ Албанцима, УНМИК је тражио потврду аутентичности целог процеса како би био сигуран да није реч о лажном пуномоћју. Нажалост, показало се да је Албанац од једног српског Епископа сасвим законски био опуномоћен за отуђење црквене имовинеи да је продаја легално обављена.

Последњи документ је Уверење општинског суда у Ђаковици (превод са албанског) где се потврђује да је имовина која је продана Албанцу КОМОНИЈУ заиста била власништво СПЦ (видети горе у ПДФ документу).

ШТА ЈЕ ПОСЕБНО ЗАНИМЉИВО У ОВОМ СЛУЧАЈУ?

Према Уставу СПЦ члан 101 све имовинске трансакције у епархијама СПЦ су у надлежности не Епархијског архијереја, већ Патријаршијског Управног одбора ПУО. Стварни власник непокретне имовине СПЦ је СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА, а Епархија је само корисник. У случају намере да се отуђи имовина (посебно оваква од 150.000 евра вредности) било је неопходно упознати Св. Архијерејски Синод и Патријаршијски управни одбор који би размотирили сврсисходност ове трансакције. У овом случају то не само да није урађено, него је цела продаја прикривена од Синода и Патријаршијског управног одбора. Тиме је тадашњи Епископ Артемије прекршио читав низ одредби Устава СПЦ.

Такође, о овој нимало малој трансакцији није расправљано, како правила налажу, ни на седници Епархијског управног одбора Епархије Рашко-призренске, јер сам уговор о купопродаји је остављен без броја акта (само са ознаком СЛ. тј. службено) што показује да није ни укњижен у епархијској архиви нити је добијени новац могао без укљиженог уговора проћи кроз епархијску касу. Дакле цела трансакција је урађена као продаја ПРИВАТНЕ ИМОВИНЕ и новац је очигледно отишао у приватне руке под контролу тадашњег Епископа Артемија, односно организатора ове трансакције сада рашчињеног и од Цркве одлученог протосинђела Сименоа Виловског који је имао пуни монопол над свим финансијским трансакцијама у Епархији рашко-призренској.

Виловски је још 2006. у мају на Сабору СПЦ осуђен због неканонских и нецрквених радњи и затражено је да буде уклоњен са свих административних и црквених функција. Бивши Епископ Артемије никада није испунио ову одлуку и Виловски је наставио да финансијски и духовно разграђује Епархију Рашко призренску и отуђује новчана средства уз пуно знање тадашњег Владике Артемија, који га упорно штити од одлука Сабора СПЦ, а сада и од органа кривичног гоњења. Где је отишло 150. 000 евра од продаје пословног простора у Ђаковици, није познато, као ни много тога у пословању рашчињеног Владике и његовог личног секретара. Да је новац био намењен за неке добротворне или друге црквене сврхе, уговор би засигурно редовно прошао кроз Епархијску архиву и новац кроз Епархијску касу.

Када је Св. Архијерејски Синод својевремено након сазнања о овој трансакцији тражио изјаву тадашњег Владике, он је категорично негирао да је ишта продато и цео случај назвао измишљотином. Након што је Св. Арх. Синод добио детаљну документацију из канцеларије УНМИК-а тадашњи Владика је одмах нашао излаз и покушао да објасни да је новац искоришћен за потребе извесног Америчког косовског одбора који наводно лобира у САД за потребе епископа Артемија, дакле новац од продаје српске црквене имовине отишао је Американцима, још један у низу апсурда у „патриотским активностима" сада рашчињеног Владике и његовог секретара. Наравно ниједан извештај о средствима искоришћеним за то фамозно „лобирање“ никада није достављен Св. Архијерејском Синоду и Патријаршијском управном одбору, па се може само нагађати шта је ишло за одбрану „националних интереса“ и у руке Американаца, а шта на приватне рачуне, а све у име страдалног српског народа на Косову и Метохији.

Рашчињени Владика Артемије који у медијима себе представља као најјачег противника албанских самопроглашених институција на Косову и Меотхији и који у својим беседама и текстовима оштро критикује продају спрске имовине као “проклетство и издају Косова“, сам, како се види у овом случају, врло отворено и без имало резерви ступа у пословне односе са „албанским институцијама“, узима за опуномоћеника косовског Албанца и продаје српску црквену имовину (задњи документ потврђује да је то власништво СПЦ) заувек Албанцима. Док многи Срби избеглице гладују и живе у беди и сиромаштву не желећи да продају своју имовину на Косову и Метохији, Епископ Артемије то чини и новац узима под приватну контролу. Све се то одвија противно Уставу СПЦ и без знања Св. Арх. Синода и Патријаршијског управног одбора, а на саблазан српског народа на КИМ и искрено чуђење Албанаца који су вест примили као значајан акт признања косовских институција. У Хрватској и БиХ ниједан Епископ се није дрзнуо да продаје земљу онима који је узимају од Срба, али на Косову је то урађено од стране сада рашчињеног Епископа Артемија, који сада без имало грижње савести оптужује за издају Косова и Сабор и Синод СПЦ, али и државу Србију која годишње издваја десетине милиона евра за помоћ српском народу у Покрајини.

Свети Архијерејски Синод СПЦ је по сазнању о овој продаји тражио јавно од УНМИК-а да се достави сва документација о овом жалосном случају који је без преседана у новијој историји СПЦ. Дана 20. новембра 2007. Е.Р. тадашњи шеф УНМИК департмана за правду у Приштини доставила је у Београд Синоду сву документацију у вези овог случаја. Зато је о овом случају расправљано на Сабору СПЦ у мају 2008. године када су сви присутни епископи једногласно осудили овај срамни чин издаје и продаје имовине СПЦ и то за наводно политичке сврхе преко приватних и од Цркве никада званично одобрених канала.

СПЦ

[смедерево]

Настављаш по старом, понављаш текстове које си већ објављивао и на које сам ти већ дао адекватне одговоре... Стварно немам намеру да са тобом полемишем о стварима које су већ речене на форуму .
Иначе од твог последњег јављања овде на форуму нажалост СПЦ још дубље клизи у "загрљај" екуменизму и Ватикану, о чему сведоче бројни догађаји који су се десили у време твог "одсуства" одавде а које ћу поставити па можемо о њима да дискутујемо, зато се боље врати у рупу у којој си досада и био...
П. С поздрави Ацу "блаженог".

[Шумадинац]

pin on pinterestshare it
.
КАНОНСКА ОДГОВОРНОСТ БИВШЕГ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

Pored do sada više puta pominjanih nepravilnosti u materijalnom poslovanju firme "Rade Neimar", ulozi protosinđela Simeona Vilovskog i nepodizanju optužnice protiv igumana manastira Crna Reka zbog postupanja prema štićenicima koji su tu lečeni od narkomanije, navodi se da je Artemije, u peridu od 2003. do 2010. godine, ignorisao brojne odluke Sabora i Sinoda.
Artemije je, pored ostalog, optužen da je Eparhiju raško-prizrensku pretvorio u svoju ličnu i privatnu Crkvu kao neograničenu svojinu, iako mu ona nije poklonjena, već samo poverena na upravu.

On je, dodaje se, na taj način suprotstavio svoju eparhiju svim ostalim eparhijama i najvišim telima SPC, čime je narušio jedinstvo Crkve.

Kako se navodi, Artemije je odbio da sedište Eparhije preseli u Prizren, a "verni narod u prištinskom hramu Svetog Nikole lišavao je duhovne utehe".

Ukazuje se i da je, mimo kanonskih i pravnih propisa, kao i prakse, Artemije još u decembru 2002. godine doneo akt o osnivanju već vekovima postojeće Eparhije raško-prizrenske, a potom i akt o osnivanju već vekovima postojećeg manastira Banjska i za ovlašćeno lice, suprotno pravilima, postavio protosinđela Simeona.

Tvrdi se da je nenadležnim donošenjem ovih akata stvoren građansko-pravni temelj za eventualno otuđivanje ili izdvajanje Eparhije od SPC. Takođe se ukazuje da se on nezakonito mešao u jurisdikcije i nadležnosti drugih pomesnih crkava i arhijereja.

Dodaje se da mu je, zbog otvorenog pisma upućenog carigradskom patrijarhu, zabranjen ulazak na Svetu Goru.

Artemije je, kako se tvrdi, u Beogradu, bez znanja i odobrenja nadležnog arhijereja, osnovao Kancelariju za kulturnu baštinu Eparhije raško-prizrenske kao svojevrsni paralelni Zavod za zaštitu spomenika kulture za Kosovu i Metohiji, koju je jednim delom finansirao iz namenskih sredstava prikupljenih za gladne na KiM.

Kancelarija je osnovana radi suprotstavljanja zakonitim crkvenim odlukama u pogledu obnove porušenih hramova shodno Memorandumu od 2005. godine, navedeno je u saopštenju.

Istovremeno, posedovanjem i kupovinom nekretnina na području drugih eparhija (Beograd, Sremčica, Banja Koviljača, Prolom Banja, Vrnjačka Banja) stvoren je utisak da je Artemije godinama predano i planski stvarao ne samo strukturu budućeg raskola šireći svoju vlast na prostore drugih eparhija SPC, nego i direktno podrivajući crkveni poredak, kaže se u saopštenju.

Artemije je optužen da je imao brojne kontakte sa grupom raskolnika iz Kanade, ali i za neposlušnost, jer je bez odobrenja mitropolita Amfilohija, kao zamenika obolelog patrijarha Pavla, preko medija najavio da će 1. septembra 2009. godine učestvovati u Beogradu na masovnom političkom skupu.
Ističe se da je posebno karakteristična višegodišnja nebriga, sada raščinjenog, episkopa Artemija prema Srbima-povratnicima koje godinama nije redovno posećivao, ni u dovoljnoj meri pomagao, iako su u Eparhiju dolazila značajna finansijska sredstva za pomoć mnogostradalnom narodu u enklavama, ali su veoma često korišćena u druge svrhe.

Sveštenstvo Eparhije je, kako je navedeno, u određenim slučajevima bilo "poniženo i prestravljeno više odnosom svoga Arhipastira i njegovog ličnog sekretara, nego čak i terorom koji su preživeli tokom prethodnih godina".

Nezamislivo je da je Artemije uveo do sada neviđenu praksu, pa je aktima naređivao sveštenstvu, ali i svome vikaru i sekretaru da, bez prethodnog obaveznog crkveno-sudskog postupka, u roku od 24 sata ili odmah napuste KiM, što ni Albanci nisu radili, navedeno je u saopštenju.

Sveštenstvo je često bez staranja episkopa bilo prepušteno samo sebi, a i prinadležnosti koje su dobijali od države su im smanjivane i nepravedno zakidane, tvrdi se u saopštenju.

Artemije se tereti i za nezakonito otuđivanje imovine SPC tako što je Albancu Kolj Komaniju prodao poslovni prostor za 150 hiljada evra i novac dobio na ruke.

СПЦ

[смедерево]

Прав се смије, крив се крије (народна)!

[Шумадинац]

Прав се смије, крив се крије (народна)!

Управо тако!

[Шумадинац]

.
КВАЗИДУХОВНИШТВО И ЛИТЕРАТУРА ''ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ''

Данас смо сведоци појединих монаха који су поштовање својим старцима претворили у идолатрију и са њима заједно иду у стварање пара-црквених група. Довољно је само погледати њихове текстове и коментаре и човека ухвати језа. Преовладава једна мрачна и злокобна слика света, теорије завере, осуђивање и клеветање до отворених излива мржње и бестидне вулгарности као и много тога другога што човека који им следује потпуно удаљује од аутентичнеправославне духовности, и коначно од Бога. Узмимо с друге стране поуке великих и светих стараца, међу којима ми је посебно драг и близак Св. Силуан Атонски. Његове речи су једноставне и зраче радошћу, благодарношћу и светлошћу. Нема код њега никакве пијетистичке распричаности, оптерећености страдањем и патњом, нема оног болесног страха већ нас учи здравом страху Божијем тј. страху да не повредимо љубав Божију и срце ближњег својом неблагодарношћу, својим самољубљем. Имајући с друге стране у виду списе разних ултра-ревнитеља који свуда виде зло и демоне није нимало чудно да су управо ти квази-духовни кругови главна упоришта "ревновања" за чистоту вере из којих се шире разни трачеви и клевете. Њихови текстови изазивају страх и језу јер не произилазе из истинског духа љубави и бриге за Цркву, већ носе набој демонске енергије. Свет о коме они пишу свет је завера, демонских привиђења, тајних глобалистичких удружења, у коме су изгледа здрави само они - изабрана духовна елита, док остали сви тону у мору греха и страсти. У таквој литератури зато нема здравог учења о Цркви јер је Црква за њих само тамо где су њихови истомишљеници и следбеници. Наравно, не треба даље трошити речи и енергију како би се јасно и гласно рекло да је реч о демонској духовности у којој многе неопитне душе налазе свој духовни бродолом.

Зато је важно читати литературу која духовно изграђује и буди позитивне мисли и осећања. Све оно што уноси немир, страх и зебњу човека удаљује од Бога и његове стварне личности. Зато је читање богонадахнутих текстова увек повезивано по значају са молитвом јер као и молитва бављењем мислима светих људи у нама се изграђује ум Христов (1Кор. 2, 16).

АРХИМАНДРИТ САВА ЈАЊИЋ

[смедерево]

Подсећање: Отворено писмо Епископа Артемија председнику СР Југославије и председнику владе Србије


Православни Епископ Епархије рашко-призренске

Призрен – Грачаница, 05.04.2002.

ПРЕДСЕДНИКУ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ Г-ну Др-у ВОЈИСЛАВУ КОШТУНИЦИ

ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ Р.СРБИЈЕ Г-ну Др-у ЗОРАНУ ЂИНЂИЋУ

ОТВОРЕНО ПИСМО



ПОШТОВАНИ ПРЕДСЕДНИЧЕ,

После 5. октобра 2000. године нисам могао ни помислити да ћу тако брзо бити принуђен да Вам упутим ово Отворено писмо. Било је повода и раније за нешто слично, али сам одлагао верујући да ће став наше Државе (већ не знам ни како се данас зове) према Косову и Метохији јасније одредити и показати. Чекали смо. И, дочекали једно велико и дубоко разочарање.

Узрок? – ПОПИС становништва који је у току, а којим није обухваћена ни цела територија наше Државе (ма како се она звала) ни сви њени грађани.

Ко је, са којим правом, и по чијем овлашћењу одсекао и одрекао се КОСОВА И МЕТОХИЈЕ и житеља те српске покрајине (боље рећи: колевке)? Ту не мислим само на нас, оно мало Срба што је тамо остало, већ на све грађане без обзира на националну, верску и било коју њину припадност. Сасвим је друго питање да ли би се “сви” хтели пописати, то је неотуђиво право сваког појединца или националне заједнице, али се није смело унапред, законским актом, одлукама и чиме ли све не, било ко изоставити из пописа становништва једне Државе, јер тиме се са тим делом становништва ампутира и део државне територије. Неће ли то сутра, када се буде решавало о коначном статусу Косова и Метохије, бити крунски доказ да је Косово и Метохија “зрело” за независност, трећу републику, или…

Посебно ми Срби, који још увек живимо на Косову и Метохији, страховали смо од такве “политике” државног врха, благовремено (и у блажој форми) сигнализирали и искрено се надали да нећемо тако драстично бити “отписани”, “одбачени” и остављени од своје матичне државе.

Српско национално веће Косова и Метохије на својој седници од 30. марта 2002. године у манастиру Грачаници, у једном од својих закључака изразило је своје незадовољство и забринутост што су становници Косова и Метохије (посебно Срби) изузети овим пописом из нама непознатих разлога. У тим закључцима предлагали смо и очекивали исправку ове запањујуће неправде према делу грађана наше Државе, јер је такав став раван самоубилачком чину саме Државе, будући да се Држава сама одриче значајног дела себе. Тај наш глас, као и многи ранији, остао је “глас вапијућег у пустињи”, што нас је и нагнало да Вам упутимо и ово писмо као крик утопљеника. Хоће ли га чути? Хоће ли нас услишити?



С пуним поштовањем и великом надом грађанин и житељ Државе Србије

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски

+ АРТЕМИЈЕ

Председник СНВ КиМ

[Шумадинац]