[Ратко]

Како је утврђивао начин егзекуције, који су му извори да су људи клани или стрељани?

Доминантни извори за начин егзекуције су изјаве. Ретко се у документима наводи ко је заклан, одран, мучен на неки од начина итд.

[Николај]

Ако су то изјаве из друге руке, неприсутних лица, онда је и то под знаком питања.

[Ратко]

Ако су то изјаве из друге руке, неприсутних лица, онда је и то под знаком питања.

Наравно, што је индиректније, веродостојност је мања. Користи се оно чиме се располаже.

[Николај]

Претпостављам да су у вези клања, четничких или партизанских небитно, сведоци углавном индиректни, јер се она за разлику од стрељања по правилу не врше јавно.

Наравно има и другачијих примера. Рецимо Самарџић је разговарао са сведоком очевидцем (Љубомир Рафаиловић) убиства председника општине Дивци Веселина Петровића 30. септембра 1941. године. Њему су тестером одсекли главу Борота, Мајер и Стјепан Филиповић (не знам ко га је беше држао, а ко секао). Пошто су били довољно глупи да окупе цело село да гледа "кажњавање издајника", много људи је присуствовало том чину. Могуће да има још таквих случајева.

[Ратко]

Претпостављам да су у вези клања, четничких или партизанских небитно, сведоци углавном индиректни, јер се она за разлику од стрељања по правилу не врше јавно.

Наравно има и другачијих примера. Рецимо Самарџић је разговарао са сведоком очевидцем (Љубомир Рафаиловић) убиства председника општине Дивци Веселина Петровића 30. септембра 1941. године. Њему су тестером одсекли главу Борота, Мајер и Стјепан Филиповић (не знам ко га је беше држао, а ко секао). Пошто су били довољно глупи да окупе цело село да гледа "кажњавање издајника", много људи је присуствовало том чину. Могуће да има још таквих случајева.

Тако је. Међутим, треба имати у виду да такви догађаји (брутална убиства) посебно одјекну, па у датој средини постане опште познато да је тај и тај заклан, масакриран, шта му је већ учињено...
Ако нема сведока самог чина одузимања живота, неретко има сведока који су видели тело, које је често и сахрањено уз присуство мештана итд.

[Милослав Самарџић]

Ево неколико примера на прву руку:

Комунисти ''некад нису заостајали у суровостима'' за четницима (страна 296).
''У исто време, равногорци су исто чинили на својој територији, јавно и суровије'' (494).
''Такве акције изазивале су још немилосрдније одмазде равногораца'' (коментар на податак да је Дража Марковић наредио убиство целе породице у Друговцу), стр. 495.

За комунисте, обратно: Број убијених од комуниста ''временом је прецењен у јавности'' (496).

Прво, важно је истаћи да су највећи таласи комунистичког убијања били 1941. (када скоро да није било равногорске ОРУЖАНЕ акције у смедеревском крају) и од октобра 1944, када су комунисти дефинитивно завладали. Плус страдали у Босни 1945.
У периоду од почетка оружане акције Југословенске војске, до октобра 1944. четници су на територији данашњег Смедеревског округа убили 219 људи (од тога 28 жена). У Јасеничком срезу 64 особе (од тога 2/3 из Селевца), у Великоорашком 25, а у Подунавском 130 (од тога половина у Друговцу у једном дану). Око укупног броја убијених, нешто мање од половине (око 100 лица) ликвидирано је клањем.
Према томе, очигледно је да су четници у периоду 1942 - 1944 (октобар) убили више, а нарочито заклали више, у Смедеревском крају. Разлог је прост: доминирали су тереном.
Ова три коментара аутора дата су на местима где пише баш о том периоду.

Хм, не знам како то закључујеш, пошто су три од четири коментара која сам навео из закључка на крају књиге, дакле глава носи наслов ''Закључак'' и односи се на целу књигу.
Зашто 1942-1944, зар нису четници убили прву особу у смедеревском крају јула 1943?
Цитирам:
''У Јасеничком срезу прва жртва равногораца био је истакнути члан Збора Алекса Мирковић из Стојачка, који је убијен уз упозорење да ће ''убудуће овако проћи свако ко се буде хватао за немачку кваку''. Страна 182.

Из овог цитата види се да има још нешто важно као и саме цифре. Наиме, замисли да ову реченицу прочита неки Француз, или Американац? Шта би закључио из чињенице да модерна српска историографија ликвидацију немачког шпијуна од стране регуларне оружане силе сматра злочином? Јер кад је неко жртва, јасно је да је његова ликвидација злочин.

Другим речима, књига уопште нема законски оквир, штавише, уопште се не помиње реч ''закон''. То је још један манир преузет од класичних комуниста, који су се бојали закона као ђаво од крста.
Дакле, једно је када терористи ликвидирају свештенике, учитеље, домаћине, грађане уопште, а друго је када оружане снаге ликвидирају терористе и њихове саучеснике. Елементарно је да се тако поставе ствари.

Некако чудно делује то одвајање по периодима и форсирање једног у коме су четници убили више. Јер из саме књиге се види да су комунисти убили много више. не знам да ли се из књиге види да ли су четници убили више на свиреп начин, у шта спада клање, али ако аутор тако тврди, то сигурно није тачно, пошто су код комуниста мучења жртава била правило.

Друго, опет кажем, главно је да су дати подаци о броју страдалих од обе стране, из којих се јасно види ко су ''већи злочинци''.
Треће, изузетно је важно да је објективно дат приказ узрочно - последичне везе. Аутор је недвосмислено саопштио да су грађански рат започели комунисти, да су комунисти први почели да убијају, да су они први почели да кољу.

Да, тачно је и једно и друго, слажем се. Ова књига је корисна због изнетих података и ја је препоручујем истраживачима.
Само кажем да би била много боља без придева и атрибута, којих је необично много, а по правилу су на штету четника. Сем тога, књига базично није ''у винклу'' јер је Космајски партизански одред пандан Смедеревском корпусу, тј. ту се прави паралела. А као што се зна Космај није у смедеревском крају. Требало би да се пореди са Космајским корпусом Горске краљеве гарде. И пре свега да се кажу елементарне цифре. У целој књизи - исправи ме ако грешим - уопште није наведено бројно стање Космајског партизанског одреда и његова формација. Као што знамо, то бројчано стање било је симболично, а избегавање цифара је типичан манир старе комунистичке школе. Јер им цифре не одговарају. Дакле, Космајски корпус је имао око 1.500 четника и та групица партизана је често бежала у смедеревски крај. Четници тамо нису могли да се организују због Немаца и љотићеваца (равница, три пруге), али комунисти су нешто петљали и са једним и са другима. То је био разлог што су они тамо били јачи у периодима кад су били јачи - а не њихове ванредне способности, како сугерише, па и конкретно наводи, аутор. Међутим, он стално испитује да ли су четници сарађивали са непријатељем, и не налази ништа, док се у оно прво не упушта. Док је у суседном Пожаревцу неки немачки поручник ангажовао чини ми се 200 комуниста за рад у немачкој служби. Немогуће је да та појава није захватила и Смедерево.
На нивоу фактографије, опет, имамо корисне податке: Смедеревски корпус је крајем 1943. имао 45 официра, а Космајски одред ни једног, већ је на челу имао неког Стефановића са једним разредом гимназије и неким занатом.
Али ти корисни подаци се кваре оваквим закључцима:
''Победници су били - за националисте сасвим неочекивано - некада малобројни, али никада војно поражени Титови партизани''. Страна 263.

''Никада војно поражени...'' - а закључак се односи баш на период када су поражени у Друговцу. Па и да се не односи на тај период, опет су непримерене овакве оцене. На крају крајева, нека сами читаоци процене да ли је боље обављао посао онај са једним разредом гимназије, или оних 45 са војним академијама.

Занимљиво је да на сличан епски начин аутор описује и љотићевце:
''Премда бројем нејаки, добровољци су били најборбенија и идеолошки учвршћена снага из оквира војске Недићеве Србије... Поразе у боју су ретко трпели''. Страна 130.

[Vlad Alekš]

Док је у суседном Пожаревцу неки немачки поручник ангажовао чини ми се 200 комуниста за рад у немачкој служби.

Зар је било толико комунаца у Пожаревцу?
Можеш ли нешто више да кажеш о поменутом "догађају"?

[Милослав Самарџић]

Док је у суседном Пожаревцу неки немачки поручник ангажовао чини ми се 200 комуниста за рад у немачкој служби.

Зар је било толико комунаца у Пожаревцу?
Можеш ли нешто више да кажеш о поменутом "догађају"?

У Пожаревцу не, али у пожаревачком затвору да, јер је ''покривао'' шири реон, па и Смедерево. Тај Шваба им је нудио да их пусти а да заузврат раде против четника, по његовом налогу, и они су радо то прихватали.
Дража је то сазнао још 1942. и известио Лондон.

[Ратко]

Хм, не знам како то закључујеш, пошто су три од четири коментара која сам навео из закључка на крају књиге, дакле глава носи наслов ''Закључак'' и односи се на целу књигу.

Закључак је рекапитулација оног што је дато у садржају, и прати хронологију.
Према томе, пре ових цитата које си дао, има и нпр. ово: ''Стара мржња комуниста према политичком и класном непријатељу, која је испливала на површину 1941. учинила је да њихове жртве готово по правилу буду најпре брутално мученне, а да први цивили преклани ножем у смедеревском крају имају за џелате управо партизане''.
Онда следи протеривање комуниста, организација ''шумадијске Вандеје'', тј ''области под пуном војном и цивилном контролом ЈВуО'', па они спроводе ликвидације комунистичких присталица, док комунисти, наравно настављају са својим злочинима, али сада драстично мање, јер не контролишу терен.

Зашто 1942-1944, зар нису четници убили прву особу у смедеревском крају јула 1943?

Да, у праву си. Ја сам по навици, сагледавајући целину Србије, написао 1942-1944.

Цитирам:
''У Јасеничком срезу прва жртва равногораца био је истакнути члан Збора Алекса Мирковић из Стојачка, који је убијен уз упозорење да ће ''убудуће овако проћи свако ко се буде хватао за немачку кваку''. Страна 182.

Из овог цитата види се да има још нешто важно као и саме цифре. Наиме, замисли да ову реченицу прочита неки Француз, или Американац? Шта би закључио из чињенице да модерна српска историографија ликвидацију немачког шпијуна од стране регуларне оружане силе сматра злочином? Јер кад је неко жртва, јасно је да је његова ликвидација злочин.

Да, око терминологије се слажемо. Треба јасно раздвојити појмове жртва и страдали. У случају немачких шпијуна то је лако. У многим другим није.

Другим речима, књига уопште нема законски оквир, штавише, уопште се не помиње реч ''закон''. То је још један манир преузет од класичних комуниста, који су се бојали закона као ђаво од крста.
Дакле, једно је када терористи ликвидирају свештенике, учитеље, домаћине, грађане уопште, а друго је када оружане снаге ликвидирају терористе и њихове саучеснике. Елементарно је да се тако поставе ствари.

Можда за 150 година буде ''по закону''. Ако опстане Србија. Ипак, будимо реални.

Некако чудно делује то одвајање по периодима и форсирање једног у коме су четници убили више. Јер из саме књиге се види да су комунисти убили много више. не знам да ли се из књиге види да ли су четници убили више на свиреп начин, у шта спада клање, али ако аутор тако тврди, то сигурно није тачно, пошто су код комуниста мучења жртава била правило.

То сам навео као замерку.

Сем тога, књига базично није ''у винклу'' јер је Космајски партизански одред пандан Смедеревском корпусу, тј. ту се прави паралела. А као што се зна Космај није у смедеревском крају.

Не видим да је приказан као пандан у том смислу (снага и бројност), већ је паралелно обрађиван као најзначајнија јединица друге стране у грађанском рату на том терену. И то као јединица која постепено јача, да би у лето 1944. преузела контролу над џепом од 10-ак села у Подунавском срезу.

Требало би да се пореди са Космајским корпусом Горске краљеве гарде. И пре свега да се кажу елементарне цифре. У целој књизи - исправи ме ако грешим - уопште није наведено бројно стање Космајског партизанског одреда и његова формација. Као што знамо, то бројчано стање било је симболично, а избегавање цифара је типичан манир старе комунистичке школе.Јер им цифре не одговарају.

Нису дате, али се види да су били бројчано инфериорни.

Дакле, Космајски корпус је имао око 1.500 четника и та групица партизана је често бежала у смедеревски крај. Четници тамо нису могли да се организују због Немаца и љотићеваца (равница, три пруге), али комунисти су нешто петљали и са једним и са другима.То је био разлог што су они тамо били јачи у периодима кад су били јачи - а не њихове ванредне способности, како сугерише, па и конкретно наводи, аутор.

Разлози су опет у домену интерпретације. Слажем се да је то један од битних разлога. Не и једини важан.

Међутим, он стално испитује да ли су четници сарађивали са непријатељем, и не налази ништа, док се у оно прво не упушта. Док је у суседном Пожаревцу неки немачки поручник ангажовао чини ми се 200 комуниста за рад у немачкој служби. Немогуће је да та појава није захватила и Смедерево.

Навео је пример Милана Шишковића, који је био ''добар са ортскомандантом'', а после рата постао комунистички функционер. Постоји сумња да је био ангажован у одељењу IV A 3 (сузбијање покрета ДМ), али за сада нема документа који би то потврдио.
Ни ја нисам нашао више ни један пример за Смедеревски крај. Нико не може оспорити да су их Немци уништавали у свим фазама рата. Као што се не може оспорити да су се служили свим средствима у борби против непријатеља.
У Пожаревцу је поручник Бауман заиста ангажовао некадашње партизане и комунистичке симпатизере као своје сараднике и агенте, али највише 40. Тек треба утврдити колико тачно, и још важније, које су све задатке конкретни комунисти вршили. Бауман је од самих Немаца био оптужен и смењен због ''сарадње са комунистима''

На нивоу фактографије, опет, имамо корисне податке: Смедеревски корпус је крајем 1943. имао 45 официра, а Космајски одред ни једног, већ је на челу имао неког Стефановића са једним разредом гимназије и неким занатом.
Али ти корисни подаци се кваре оваквим закључцима:
''Победници су били - за националисте сасвим неочекивано - некада малобројни, али никада војно поражени Титови партизани''. Страна 263.

''Никада војно поражени...'' - а закључак се односи баш на период када су поражени у Друговцу. Па и да се не односи на тај период, опет су непримерене овакве оцене. На крају крајева, нека сами читаоци процене да ли је боље обављао посао онај са једним разредом гимназије, или оних 45 са војним академијама.

И ја кажем - нека сами читаоци процене.
Овде аутор заиста брка термине поражени и уништени.

[Милослав Самарџић]

Слажем се да ће државни историчари доћи до уважавања закона када је реч о Другом светском рату за једно 150 година.
Само хоћу да кажем да смо ми то већ превазишли, да ми пишемо по пе-есу. На пример ''Мотајичка трилогија'' Верољуба Малетића је до сада далеко најбоља локална историја када је 2. св. рат у питању.

Него ево још једног занимљивог детаља из Девићеве књиге.

Када пише о комунистима, страна 150:
Села описује као крајње заостала, до њих није било ''ни ваљаног друма, па се националне снаге, тек Немци, овде готово нису ни појављивали''. Таква села су дала ''градивни материјал за развој револуционарног партизанског покрета предвођеног комнуистима'', затим пише да су комунистичка уверења ти сељаци ''брзо прихватили и за њих гинули'', па су чак сматрали да су ''на трагу борбе њихових предака''.

Када пише о четницима, страна 155:
За разлику од полетног описа истог становништва, истих села, када описује комунисте, у поглављу о четницима пише: ''Међутим, тереном су, одржавајући психозу страха у народу, царевали љотићевци''. Њих назива националним снагама, то су оне националне снаге које у та иста села, као ни Немци, наводно нису долазили, када описује партизане, свега пет страница раније.

Дакле, два супротна податка на свега пет страница размака. Нама може бити чудно како аутор не примети ту противуречност. Међутим, они су тако наштеловани: када се пише о партизанима, мора да се смишља нешто афирмативно, а када се пише о четницима, мора се смишљати нешто негативно.

Што се каже, наука.
Шала мала, а озбиљно бих хтео да поновом да ова књига јесте напредак у званичној, државној, историји. То је лако доказати, довољно је поређење са актуелном изложбом о Аушвицу или новом апологијом Предрага Марковића о Титу.

[Ратко]

Села описује као крајње заостала, до њих није било ''ни ваљаног друма, па се националне снаге, тек Немци, овде готово нису ни појављивали''. Таква села су дала ''градивни материјал за развој револуционарног партизанског покрета предвођеног комнуистима'', затим пише да су комунистичка уверења ти сељаци ''брзо прихватили и за њих гинули'', па су чак сматрали да су ''на трагу борбе њихових предака''.

Па да ли су ''таква села'' (тј. конкретна села у Подунавском округу која Девић у књизи упорно помиње) давала велики број комунистичких бораца, који су заиста масовно гинули? Рекао бих да јесу.

Међутим, јасно се види да се ради о изразитој мањини таквих села.

На пример, аутор на страни 177 каже следеће: ''Покрет генерала Михаиловића објединио је општа схватања слободарског села Србије: непокоравање немачкој окупацији, незадовољство због разбијања државе и анимозитет према усташама због почињених злочина у НДХ, тежњу за одбраном сопствене егзистенције и идентитета уз протесте према предратној државној пракси, отпор Немцима уз избегавање сукоба и мера одмазде док не дође до расплета на светским фронтовима, жељу за стварањем српске територијалне јединице на свршетку рата уз очување монархије и демократског поретка.
Баш зато, истраживања показују да је сељаштво у највећем делу округа 1943. прихвтило равногорски концепт борбе и револуције. Ниједна организација за време рата на тлу смедеревског краја није успоставила мрежу као што је то пошло за руком равногорцима у њиховом зениту. Они су убедљиво потиснули све до тада присутне идеологије.''

[Милослав Самарџић]

На 150. страни села близу Смедерева лако прихватају комунисте, на 155. страни њима царују љотићевци, на 177. страни су скроз за Дражу.

[Брада]

https://ar.scribd.com/doc/72980174/Zavje...rko-Rapaic
https://ar.scribd.com/doc/132352607/Grac...gdan-Bolta
https://ar.scribd.com/doc/81662545/Gde-S...as-Nitonja
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&...SsKR0H_2eA
https://ar.scribd.com/doc/92444053/Revol...Mane-Pesut
https://ar.scribd.com/doc/87878691/Ratne...o-B-Plecas

http://www.tradicionalnaknjiga.rs/piks/a001732.jpg

http://wordpress.redirectingat.com/?id=7...2F&xtz=-60

[Вукашин Петковић]

Милош Тимотијевић