Оцена Теме:
  • 9 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Домаћа и инострана литература о четничком покрету

Српска штампа 1941-44. Билтени и новине четника,партизана...
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Raz...4/mode/1up

Под бројем 3726. на 404 стр. у области 1945-95 је и лист Погледи Smile
Одговори

Шта сам видео и проживео у великим данима : саопштења једнога пријатеља из тешких времена. Р. А. Рајс, Београд 1928.

http://s000.tinyupload.com/index.php?fil...7858736779

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори

Војно политичка организација четника у Лици од капитулације Италије до повлачења из Лике
Одговори

(22-02-2016, 09:41 PM)Брада Пише:  Војно политичка организација четника у Лици од капитулације Италије до повлачења из Лике
Kapetan Mile Mandićdospio je tada u njemačko zarobljeništvo jer se našao u sukobu sa Đakovićem okoprestiža među četnicima. Smile
У фуснотама доминирају извештаји Озне, а литераура је из социјалистичке Југославије, а ако није, онда је у тој новој главна ова прва:


Literatura:
1)Medić Mićo: Obavještajna služba na području Like i osvrt na vojno-obavještajnu službu u jedanaestom korpusu; Kotar Donji Lapac u NOR-u1941-1945, HAK, Zbornik 14, Karlovac 1985
2)Kotar Korenica i kotar Udbina u NOR-u i socijalističkoj izgradnji, HAK,Zbornik 10, Karlovac 1979
3)Kotar Gračac u NOR-u 1941-1945, HAK, Zbornik 13, Karlovac 1984
4)Kotar Gospić i kotar Perušić u NOR-u 1941-1945, HAK, Zbornik 20,Karlovac 1989
5)Milan Bukvić: Otočac i Brinje u NOB 1941-1945, Otočac 1971
6)Zdravko Dizdar: Četnički zločini u Bosni i Hercegovini 1941-1945,Dom isvijet, Zagreb 2002
7)Zdravko Dizdar i Mihael Sobolevski: Prešućivani četnički zločini u Hrvatskoji u Bosni i Hercegovini 1941-1945; Dom i svijet, Zagreb 1999
8)Zdenko Radelić: Križari gerila u Hrvatskoj 1945-1950, Dom i svijet, Zagreb2002
9)Zdenko Radelić: Projugoslavenska protukomunistička gerila u Hrvatskojnakon drugog svjetskog rata
Одговори

(23-02-2016, 02:35 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(22-02-2016, 09:41 PM)Брада Пише:  Војно политичка организација четника у Лици од капитулације Италије до повлачења из Лике
Kapetan Mile Mandićdospio je tada u njemačko zarobljeništvo jer se našao u sukobu sa Đakovićem okoprestiža među četnicima. Smile
У фуснотама доминирају извештаји Озне, а литераура је из социјалистичке Југославије, а ако није, онда је у тој новој главна ова прва:


Literatura:
1)Medić Mićo: Obavještajna služba na području Like i osvrt na vojno-obavještajnu službu u jedanaestom korpusu; Kotar Donji Lapac u NOR-u1941-1945, HAK, Zbornik 14, Karlovac 1985
2)Kotar Korenica i kotar Udbina u NOR-u i socijalističkoj izgradnji, HAK,Zbornik 10, Karlovac 1979
3)Kotar Gračac u NOR-u 1941-1945, HAK, Zbornik 13, Karlovac 1984
4)Kotar Gospić i kotar Perušić u NOR-u 1941-1945, HAK, Zbornik 20,Karlovac 1989
5)Milan Bukvić: Otočac i Brinje u NOB 1941-1945, Otočac 1971
6)Zdravko Dizdar: Četnički zločini u Bosni i Hercegovini 1941-1945,Dom isvijet, Zagreb 2002
7)Zdravko Dizdar i Mihael Sobolevski: Prešućivani četnički zločini u Hrvatskoji u Bosni i Hercegovini 1941-1945; Dom i svijet, Zagreb 1999
8)Zdenko Radelić: Križari gerila u Hrvatskoj 1945-1950, Dom i svijet, Zagreb2002
9)Zdenko Radelić: Projugoslavenska protukomunistička gerila u Hrvatskojnakon drugog svjetskog rata

Тако је, мислим да је и аутор Хрват. Нажалост он је у овом дипломском или завршном раду дао непосреднији, конкретнији па чак и непристраснији увид у тему а за краћи временски период (1943-1945) него Ви у 5. књига "Ген.Дража и општа историја покрета". Тужан
Одговори

Није он, него практично претходна историографија коју цитира - комунистичка. Како то може бити реалније од Драже 1-5? Јеси ли прочитао тих 5 књига?
Одговори

(23-02-2016, 07:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  Није он, него практично претходна историографија коју цитира - комунистичка. Како то може бити реалније од Драже 1-5? Јеси ли прочитао тих 5 књига?

Наравно, купио, прочитао и још их имам.
Одговори

Оно што недостаје у "Дражи.." је текст о другој страни Италијана - оној негативној, која је већа од оне позитивне,коју ви једино помињете у књигама. Прво, сматрам да Италијани нису фаворизовали четника у односу на партизане тј. по капитулацији било их је брига ком Савезнику ће се предати (чак је у њиховом интересу било да се предају партизанима јер су Савезници већ окренули леђа Дражи). А са друге стране они нису имали проблема са комунизмом, па није било ни потребе да се боре против или са њима. Друго, потребно је било напоменути и италијанске злочине над Србима. Треће, и кад су нам помогли у погледу усташа, помогли су само из свог интереса ( да би добили веће парче Херцеговине), а кад су нас усташе клале, они су окретали главу и ограђивали се од тога, како они не би били оптужени за учествовање, али нису покушавали да спасу Србе, јер немају ни користи ни штете да се петљају у то.
Одговори

Разлога је било више, мислим да су поменути сви, али није спорно да је корист највећи разлог. Зар није увек тако? Само су се тада користи поклопиле, док су и они били свесни свог положаја окупатора.
Одговори

Па мислим да нико не доводи у питање да су Италијани помагали Србима у Херцеговини и Далмацији искључиво из своје користи, а не као пријатељи.
Одговори

Ja то нисам видио у књигама а посебно не у документарцу. Тамо се стиче утисак да су они постали наши пријатељи кад су видили злочине над нама или евентуално зато што је велики број војника и официра бунио и био против Мусолинија и Хитлера. А за мене су то све глупости. Што се нису бунили 1939-41, или кад су окупирали Албанију, и тада стали на страну Савезника а не 1943. кад су видили ко ће да побједи? А такође не заборавимо да је после рата, по питању Трста, сви су се Италијани подигли против Југославије и да је опет почео да расте фашизам код њих, и да су се спремали за рат са нама, све док није ријешено то питање.
Одговори

(24-02-2016, 05:22 PM)Брада Пише:  
(23-02-2016, 07:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  Није он, него практично претходна историографија коју цитира - комунистичка. Како то може бити реалније од Драже 1-5? Јеси ли прочитао тих 5 књига?

Наравно, купио, прочитао и још их имам.

Онда бих те замолио да нађеш мало времена и образложиш то, дакле зашто је историографија социјалистичке Југославиоје супериорнија од мојих књига?
Одговори

(24-02-2016, 05:42 PM)Романија Пише:  Оно што недостаје у "Дражи.." је текст о другој страни Италијана - оној негативној, која је већа од оне позитивне,коју ви једино помињете у књигама.
Сад морам и тебе да питам да ли си прочитао књиге... Само да те подсетим на поглавље ''Италијани дижу Турке против нас''. Дакле муслиманску милицију да убија Србе како би се осујетили четнички покрети.
Ипак, кад се све сабере, Италијани су спасили десетине хиљада Срба и сигуран сам да претеже позитиван моменат. Просто статистички гледано.

(24-02-2016, 05:42 PM)Романија Пише:  Прво, сматрам да Италијани нису фаворизовали четника у односу на партизане тј. по капитулацији било их је брига ком Савезнику ће се предати (чак је у њиховом интересу било да се предају партизанима јер су Савезници већ окренули леђа Дражи). А са друге стране они нису имали проблема са комунизмом, па није било ни потребе да се боре против или са њима.
Прво, факат је да јесу, јер је италијански амбасадор у Лисабону, преко ког је понуђена капитулација, дао написмено понуду да наставе рат на Балкану са четницима. Како нису имали проблем са комунизмом? Чим им је речено да уместо са четницима сарађују са комунистима, побегли су у Италију главом без обзира. То су схватили као понижење. Такође имај у виду велики број искасапљених италијанских заробљеника (од стране комуниста). Погледај само ове слике и видећеш већ на основу њих италијански сатв о комунистима:
http://www.pogledi.rs/italijani-o-zlocin...galerijom/

(24-02-2016, 05:42 PM)Романија Пише:  Друго, потребно је било напоменути и италијанске злочине над Србима.
Које, на пример?

(24-02-2016, 05:42 PM)Романија Пише:  Треће, и кад су нам помогли у погледу усташа, помогли су само из свог интереса ( да би добили веће парче Херцеговине), а кад су нас усташе клале, они су окретали главу и ограђивали се од тога, како они не би били оптужени за учествовање, али нису покушавали да спасу Србе, јер немају ни користи ни штете да се петљају у то.
Ово фактички није тачно. Јасно се види да су онај логор на Рабу (или беше Паг?), дакле који су прво затворили - затворили зато што су били згрожени.
А какав им је био интерес да спашавају Јевреје? Ако се каже да су спашавали Србе да би протерали Хрвате даље од приморја, шта је онда са Јеврејима? Италија је била једина чланица Сила осовине која није испоручивала Јевреје (ни убијала, наравно).
Даље, шта је са Француском? Када су окупирали део Француске, и тамо су спашавали Јевреје, које су француске формације испоручивале Немцима.
Одговори

(24-02-2016, 05:42 PM)Романија Пише:  Оно што недостаје у "Дражи.." је текст о другој страни Италијана - оној негативној, која је већа од оне позитивне,коју ви једино помињете у књигама. Прво, сматрам да Италијани нису фаворизовали четника у односу на партизане тј. по капитулацији било их је брига ком Савезнику ће се предати (чак је у њиховом интересу било да се предају партизанима јер су Савезници већ окренули леђа Дражи). А са друге стране они нису имали проблема са комунизмом, па није било ни потребе да се боре против или са њима. Друго, потребно је било напоменути и италијанске злочине над Србима. Треће, и кад су нам помогли у погледу усташа, помогли су само из свог интереса ( да би добили веће парче Херцеговине), а кад су нас усташе клале, они су окретали главу и ограђивали се од тога, како они не би били оптужени за учествовање, али нису покушавали да спасу Србе, јер немају ни користи ни штете да се петљају у то.
Треба да прочиташ "Империју на Јадрану".
Негативна страна се подразумева сама по себи јер су били непријатељ и окупатор. У праву си за то да је можда могло мало више да се посвети пажње њиховим злочинима, али мислим да је Милослав њихову улогу, гледано из српске перспективе, у контексту целокупних збивања, описао коректно.

Где нису имали проблем са комунизмом?
Једва су се спасили од истог и то захваљујући интервенцији Англоамера.

Шта ти то значи, нису нас волели него су из интереса? Ни ми њих нисмо волели, него смо из интереса, узимали оружје, потрепштине и остало.
Теткићем не зовеш некога кога поштујеш, него некога кога (зло)употребљаваш за своју корист до бесвести.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним