СРЕЋАН ПРАЗНИК БРАЋО СРБИ!
(А и симпатизерима добардан!)
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске Цркве врховној
Светитељској глави,
Тамо Венци, тамо Слава,
Где нам Србски Пастир Сава,
Појте њему Срби
Песму и утројте!
Из те Свете Горе нам,
Дође, Oче Саво,
Сузе Браћи oбриса,
Немањића Славо,
Свештениче Цркве сјајне,
Духовниче Свете Тајне,
Саво, Светитељу међу Апостоли!
С неба шаље Благослов,
Свети Отац Сава,
Са свих страна сви Срби,
С мора и Дунава,
К небу главе подигните,
Саву тамо угледајте,
Саву Србску Славу,
Пред Престолом Творца!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави,
Према твоме Пастиру,
Светитељу Сави,
Босна и Херцеговина,
Светог Саве Дедовина,
С тобом славе Славу,
Светитеља Саву!
Славонијо,Крајино,
Мајко Краљевино,
Војводино, Приморје,
И Србијо Стара,
Раванице, чувај нам
Tело Кнез Лазара!
Црна Горо, Сестро мила,
Здраво и ти с нами била!
Да славимо Славу,
Светог Оца Саву!
Милешево слави се,
Телом Светог Саве,
Кога славе сви Срби,
С обе стране Саве,
Синан паша ватру пали,
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали Славе,
Нити спомен Саве!
Пет векова Србин је,
у ропству чамио,
Светитеља Саве,
Име је славио,
Свети Сава Србе воли,
И за њих се Богу моли,
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Да се србска сва срца,
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине!
Да живимо сви у слози
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свог Рода
Србскога Народа!
И ми твоји Србчићи,
С ове стране мора,
Србске Цркве верна чада,
Србскога говора,
Славимо те Свети Саво,
Србске Цркве сјајна Славо,
О дивнога славља,
Отче Светосавља!
ТРОПАР СВЕТОМ САВИ
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси, первјеје бо пришел, Свјатитељу Саво, Отечество твоје просвјетил јеси, и породив твоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја в мисљењем раји насадил јеси все освјашченаја твоја чада; тјем јако Апостолом и Свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим:
моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Светосавску Химну „Ускликнимо с љубављу”, је испевао, 1735-е године, Владика вршачки, потоњи Митрополит Сремско-Карловачки Јован Георгијевић.
На Вуков србски новоговор са Језика Светог Саве, Симеона Мироточивог и Стефана Високог, Право-Србског Језика Свете Литургије (такозваног Црквено-Словенског) ју је превео Прота и Катихета сегедински Павле Стаматовић 1839-е године.
Та Светосавска Химна се певала северно од Саве и Дунава као Причесна Песма.
Забележио ју је кувеждински Јеромонах Силвестар Вучковић.
У Кувеждину, чија је Црква посвећена Светом Сави, особито свечано се светковала Храмовна Слава, већ од 16-ог века.
Запис кувеждинског Јеромонаха је доспео у Хиландар, у чијем се архиву побожно чувала Химна „Ускликнимо с љубављу”.
Ноте за хорско појање први је дао Корнелије Станковић из Будима, у којем су Срби били веома бројни.
Та композиција је изведена у Бечу 1858-е године.
У Србским Школама, Свети Сава се слави од 1840-е.
Србски Совјет је одобрио, јануара 1840-е, предлог Лицеја у Крагујевцу:
Цитат:....да Свети Савва за све школе у Отачаству нашему Патрон будет.
Прво Светосавско Празновање уприличено још 1735-е године у Сремским Карловцима.
Па каже:
Цитат:Србско-Црквена певачка Задруга у Земуну приређује на дан Србског Просветитеља и школског покровитеља Светог Саве у дворани ’Гранд хотела’ беседу са игранком при којој ће суделовати иста Задруга и ученици овдашње певачке школе, односно ученици Србских основних школа.
Овако је гласила позивница за догађај који је далеке 1895-е године уприличен у Земуну поводом Савиндана.
Тако су пре 112 година Срби прославили Светог Саву у Земуну.
Али то није била и прва прослава овог Србског Просветитеља.
У каталозима Педагошког музеја у Београду („Ђаковање – друговање” и „Свети Сава у Србским школама”) наводи се да је прво Светосавско Празновање уприличено још 1735-е године.
– Дан првог Србског Светитеља и Просветитеља празновали су те године ђаци Србско-латинске школе у Сремским Карловцима.
Сачувана белешка једног од учитеља говори о томе да је ученицима саветовано да овај дан треба да проведу молећи се Светом Сави.
Срби у Пешти су 1826-е године основали Матицу Србску, а децембра 1842-е Светог Саву су прогласили за свог Патрона и отад су Савиндан обележавали у свом друштву.
За Патрона Србских школа Свети Сава је проглашен у Земуну 1812-е.
„Ускликнимо с љубављу” први пут се чуло на прослави у Сегедину 1839-е, када су ту песму певали чланови Црквеног Хора у Литији која се кретала из Цркве према школи.
Овај обичај прославе Светог Саве потом се преноси и у крајеве са „оне стране” Саве и Дунава.
Тако је, захваљујући ректору Лицеја у Крагујевцу, Свети Сава проглашен за школску Славу и на тај начин је 1840-е године први пут прослављен и на овим просторима.
У Крагујевцу је још тада Светосавско Славље прерасло у Народну Светковину, уз присуство великог броја мештана.
Савиндан је тако временом постао дан када су се у Србији радовали сви, и стари и млади, и добри и лоши ђаци.
И у прослави школске Славе учествовало је цело место.
После Црквеног Обреда држана је Светосавска Беседа, певала се Химна Светом Сави, декламовале се песме, делиле награде за Светосавске темате, скупљали прилози за сиромашне ученике.
По Србском обичају, Домаћин Славе је припремао Славски Колач, кољиво и послужење за госте.
Прва (Књажева) Светосавска новчана награда додељена је 1873-е године.
Књаз Милан Обреновић је 1872-е године обећао новчану награду за најбоље радове која би се додељивала на Прослави Светог Саве.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, па потом у Краљевини Југославији, Свети Сава се празновао у оним школама и у оним местима у којима се славио и пре уједињења.
У Београду окупираном од комуниста, 27-ог јануара 1945-е, у дворани Народне Скупштине Србије, приређена је Светосавска Прослава, која је „имала карактер братског учешћа свих југословенских земаља на одавању поште ономе националном великану који је поставио основе Србској Народној Култури”.
Три године после тога Савиндан је престао да се обележава у школама.
Наредних готово пет деценија под окупацијом, Свети Сава слављен је само у Србској Православној Цркви.
СРБИНЕ НЕ ДОЗВОЛИ ДА ТИ ПРО-ЗАПАДНИ РЕЖИМ У СРБИЈИ
С К Р А Ћ У Ј Е
и
С Е Ч Е
СВЕТОСАВСКУ ХИМНУ, НО ПЕВАЈ ИЗ ПУНИХ ГРУДИ ОВАКО КАКО ЈЕ ГОРЕ НАПИСАНО!
ХРИСТОС ПОСРЕДЈЕ НАС!
Благослов Светога Саве
Љубљена Ђецо моја:
минуше вјекови као трептај ока,
а моја Душа спокоја не нађе
јер рана је моја превише дубока,
дубља од значаја Косовскога Боја
као презир хладна,к'о лош пут широка.
Само онај што за чеда своја дисао није
не може разумјети бол од којега срце трне,
као од гријеха Душа чедна,
као пред курјаком младунче срне,
и само такав не зна какав се немир крије
кад Оцу Синовљев поглед открије,
да међу Браћом клија коров неслоге црне.
Свака је рана ваша и моја рана била,
сваки сам пререзан гркљан својом крвљу мазио,
слађе н'о чашу меда,чашу сам жучи пио
само да мање пате Ђечица моја мила.
Без престанка Господа молио,
и Мајци Божијој Молитве узносио
да вам Крст оставе и страшну Голготу,
само да униште ту неслогу вашу,
ту злу крв проклету,ту вјечну срамоту!
Јер мудар се не боји онога што му тијело
може погубити,
већ онога што раба Божијег у њему жели убити,
мудар са осмјехом иде на Голготу
јер зна да тај пут води вјечноме животу.
Мудар не носи радо ланце,али их поносно носи
јер зна да тако Господу служи,а зломе пркоси!
Много сам Браће,Очева,Ђедова ваших привео Господу
поносна срца и радосне Душе,
цијелу вјечност плачући гледах како вам очи боду
и Храмове руше,
и туга је моја радосна била,и моји јецаји
бијаху срећни,
јер знадох да патња ваша,улаз је у живот вјечни,
и да ми је све Молитве Господ испунио
и живот човјека вриједним учинио,
и онај земаљски кратки,и овај непролазни,
и сви би ми порази били слатки,
и не би ми ова бесједа сличила казни,
само да Ђецо моја видим вашу Слогу,
да к'о срећан Отац заблагодарим Богу
и кажем:
„Слава Теби Господе што Ђецу моју Вјера
и Љубав воде,
што душмани лажу јер Ђеца се моја као Браћа слазу
та ће Слога Света зацијелити ране
том ће Слогом Срби огњишта да бране,
опет им је Образ скупљи од живота,
опет им са лица ликује доброта
и нико их више побједити не може,
хвала што си Србство Васкрснуо Боже!”
Ликота
,
