Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 3.33 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Рехабилитација Милана Недића
#57

(16-12-2015, 06:27 PM)Николај Пише:  Закомпликовасмо ствари без икакве потребе. Ово што каже Чума о управним споровима је тачно, али ја уопште не причам о томе, нити то има било какве везе са рехабилитацијом Недића. Ја само кажем да нема услова да се он рехабилитује јер не постоје ни судска ни административна одлука којом је лишен живота, слободе односно грађанских права. Видим да су се предлагачи позивали на неку Владину уредбу, али нису је доставили суду јер је не поседују, па је предлог одбачен. Дакле, нема никакве одлуке о било чему.

Друго, Недић није убијен ни по судској/административној одлуци, ни без ње, он се убио. Зашто (и како) рехабилитовати неког ко се сам убио?

И треће, а повезано са другим (самоубиство) нису му одузета ни грађанска права (бирачко право, право својине, итд) јер тренутком смрти, физичком лицу та права аутоматски престају и прелазе на наследнике (она која су подобна да пређу, која нису строго везана за личност умрлог, као што је рецимо бирачко право).

Према томе, ако је и одузета нека имовина, није одузета Недићу, јер је она у моменту његове смрти прешла на његове наследнике. Та имовина је дакле одузета његовим наследницима, па они евентуално могу да траже да се иста врати њима јер је неосновано одузета, али то нема везе са поступком рехабилитације.

Значи да резимирам, кратко и јасно:
-Недић није убијен (ни по одлуци ни без ње) већ је извршио самоубиство,
-Није лишен слободе, у смислу осуде на затворску казну, јер се убио у истрази пре доношења судске одлуке,
-Није лишен грађанских права јер су му она престала у тренутку смрти-самоубиства.

Због свега тога, нема услова које поставља Закон о рехабилитацији да се он рехабилитује.
Свака част за објашњење.
Одговори
#58

(16-12-2015, 07:09 PM)Чума Пише:  У случају Симића индустријалца је Николај лепо објаснио да је тражилац некакав орган тадашње управе јер је он сам утврдио да је овај НН. Суд је прихватио то чињенично стање и изрекао казнену меру конфискације имовине. За рехабилитацију у овом случају потребно је нападати тако утврђено чињенично стање (јер је очигледно политичке природе чим орган управе означава неког за НН бес судског поступка). Након поништавања пресуде захевати имовинску одштету.
Ипак мислим да обојица грешите, јер подразумевате да је комунистичка држава била правна држава и да је данашња држава правна држава.
За Симића није орган тадашње управе, послератне, утврдио да је народни непријатељ, већ је то утврдила Комунистичка партија 1943, када је убијен, ако не и раније. Сваки члан КПЈ, па чак и симпатизер, имао је право да то утврди ма за кога и да убије ма кога, да га опљачка, итд, а то је са њихове стране сматрано легалним, као да је процес ликвидације спроведен пред најрелевантнијим судом.
То је послератна држава сматрала легалним и то и ова данашња држава сматра легалним.
Исто важи и за Недића. Њега је КПЈ сматрала народним непријатељем од 1941. и њима је апсолутно свеједно да ли се убио, да ли је неко убијен рецимо у Маутхаузену (ако је био четник овде је после рата спровођен поступак конфискавције његове имовине), да ли је погинуо у борби против Немаца, итд.
Према томе, Недићу је све конфисковано, а не његовим потомцима.
Занимљиво је да је Симић имао ћерку и да је на њу још 1943. сва имовина судски пренета. Ови су 1945. рекли да то једноставно не важи и да се све конфискује Симићу (не ћерки).
Према томе, кад ваша генерација стаса и дође на високе положаје, чека вас прво процес дебољшевизације - поништавања комунизма колико год је то могуће. Онда ће важити то што пишете.
Одговори
#59

То је друго питање.Закон о рехабилитацији је требао имати само један члан. О томе смо више пута писали и на старом форуму. Али, њих двојица пишу мишљење у складу са овим законом. И немој оптерећивати ову децу нашим грешкама. И грешкама оних пре нас.
Одговори
#60

Нема оптерећења ни за кога, здрава дискусија увек доноси само добро.

Не подразумева нико да је комунистичка држава била иоле правна, то је сваком јасно. Види се да су иза њих остале само рехабилитације, реституције повреде разних права, гробнице, дубоке поделе итд. Али чак и правно насиље које су они спроводили је морало имати некакву правну форму да би цео циркус макар личио на државу. Данас кад су актери свега овога углавном мртви управо је та форма једина ствар преко које може да се докаже бар део онога што су радили и исправи макар један делић неправде. Пробали смо мало објаснити како би то требало да изгледа у теорији а шта ће бити у пракси то се никад не зна.
Доказивање да је Недић убијен је једино што би могло да се покуша а то је јако тешко са ове временске дистанце (немогуће практично). Кад би се то доказало онда би се могао "званично" сматрати жртвом али ко што рече Николај то нема никаквог утицаја на његова грађанска права против којих ,изгледа, не постоји нека одлука.

Дебољшевизација у правом смислу бојим се да овде неће скоро наступити. Боје су се мало измениле али владавина полусвета и професионалних политичара има да потраје још дуго рекао бих. У таквом окружењу неистомишљеници владајућих нема шта да траже нити имају шансу да опстану, тако да је високи положај у мом случају вероватно само мисаона именица. Ја сам одавно почео да сумњам у оздрављење овог народа од црвене куге и њеног менталитета.

Што се тиче Симића, после рата су органи К.П. сматрани као легалан и легитиман наставник (неосновано наравно) државних органа. По међународном праву се органи побуњеничког покрета који преузму власт сматрају наставком државе од момента од кад постоје па се и њихове одлуке сматрају одлукама државе из тог времена. Тако и та одлука за Симића од КП се сматра одлуком државе. То је све правна форма њиховог злочиначког деловања, а омогућено им је то политичком подршком наши "савезника" и признавањем црвеног режима.
Одговори
#61

(17-12-2015, 02:14 AM)Милослав Самарџић Пише:  Исто важи и за Недића. Њега је КПЈ сматрала народним непријатељем од 1941. и њима је апсолутно свеједно да ли се убио, да ли је неко убијен рецимо у Маутхаузену (ако је био четник овде је после рата спровођен поступак конфискавције његове имовине), да ли је погинуо у борби против Немаца, итд.
Према томе, Недићу је све конфисковано, а не његовим потомцима.

Па није, о томе се и ради, мртав човек нема имовину. Власник једне ствари не може да буде мртво лице. Они су одузели имовину потомцима након његовог самоубиства, а због нечега што они нису урадили, зато би могли да траже ту имовину назад.

Није довољно само да га "сматрају" НН (и мене могу да сматрају за шта хоће, баш ме брига), већ треба да му повреде неко правно добро, а та добра су по овом закону живот, слобода или друга грађанска права. Они му нису повредили ниједно, из разлога које сам навео у претходној поруци.

Е сад да ли овај закон о рехабилитацији добар или лош, то је сасвим друго питање. Ја мислим да је изузетно лош, да је претходни из 2006. био бољи, разумљивији и праведнији; зато када су видели да су се истрчали са њим, гледали су да га максимално закомпликују. Али и по старом закону, за Недића конкретно важе исти принципи.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#62

(17-12-2015, 10:03 AM)Чума Пише:  Што се тиче Симића, после рата су органи К.П. сматрани као легалан и легитиман наставник (неосновано наравно) државних органа. По међународном праву се органи побуњеничког покрета који преузму власт сматрају наставком државе од момента од кад постоје па се и њихове одлуке сматрају одлукама државе из тог времена. Тако и та одлука за Симића од КП се сматра одлуком државе. То је све правна форма њиховог злочиначког деловања, а омогућено им је то политичком подршком наши "савезника" и признавањем црвеног режима.
Ово звучи гадно... Значи и за ОВК је сигурно тако...
Да ли то значи да мора постојати нека одлука, или рецимо пресуда, побуњеника?
Или значи да сваки побуњеник може да убије било кога, као што то сматрају комунисти?
Пример: Тандина банда, одбегла из казнионице априла 1941, у лето 1941. постаје 3. чета Крагујевачког партизанског одреда и чини низ кривичних дела (тј. наставља да чини кривична дела).
Да ли су то, у ситуацији од 1945. наовамо, кривична дела или не?
Ако нису, да ли се одлуком државе о дебољшевизацији може увести нормално стање, дакле да убиство јесте убиство, пљачка јесте пљачка?
Одговори
#63

Међународно јавно право предвиђа да се побуњенички покрет који преузме власт сматра државом од кад постоји, а постоји док је тај покрет у стању да води континуиране оружане операције. Ово је једна уопштена норма међународног права која служи највише томе да се очува континуитет власти једне државе, дакле да не би дошло до правног вакума.

Кривична дела су кажњива увек па постоје и у том случају наравно, за то не треба никаква посебна одлука (може бити проблем застарелости, мада не застаревају сва дела). Питање је да ли постоји воља и интерес зс кривично гоњење. Ствар је у томе што се нова власт , по правилу, труди да прикрије све што јој не иде у прилог, нарочито злочине. Ако таква власт има међународну подршку, што је такође правило, онда је исход јасан.

Што се тиче ОВК то је интересантно питање. Мислим да би ту одлуке државе биле оне од кад је настала тзв. држава Косово, одн. од проглашења независности и међународног признања исте. У случају комуниста и Југославије не ради се о настанку нове државе већ о промени поретка тј. државног и друштвеног уређења. Што опет захтева међународно признање владе јер је дошло неуставне промене власти. То је обично политичка одлука обликована интересима државе која признаје / не признаје.
Одговори
#64

Није дошло до неуставне промене власти, него до револуције. Нема говора да се ради о истој држави, ни по државном, ни по друштвеном уређењу, а све је урађено без легалног поступка, о чему смо више пута писали. О легитимитету да и не говоримо. Чак ни државне границе нису биле исте.А што је силовано међународно право, то је већ друго питање. Николај, ма колико данас невероватно звучало, комунисти су одузимали имовину мртвим лицима. Прво га убију, а накнадно му одузму имовину, до које наследници ни не дођу, јер им се не дозволи оставинска расправа.
Одговори
#65

Чуо сам да др Бојана Димитријевића искључују из ДС због залагања за рехабилитацију Милана Недића. Аца Недић ми рече да је било на ТВ.
Одговори
#66

Па, није се залагао. Бар не јавно. Рекао је да је процес потребан да би се боље разумела улога Милана Недића(није рекао генерала) у ДСР.

Шта сте ово радили? Иста тема на историји? Где се изгуби она тема што је отворио Felix?
Одговори
#67

Боље да не тражите комбинације са разним темама јер увек може неки куршлус да испадне. Smile
Одговори
#68

(19-12-2015, 08:22 PM)Бенито Пише:  Шта сте ово радили? Иста тема на историји? Где се изгуби она тема што је отворио Felix?

Тема је само једна, ова на историји. Спојена је са Феликсовом јер имају исти предмет, плус Феликсова тема није била за подфорум ЧП, јер нема везе са четницима.
Одговори
#69

Нешто гледам реакције поводом ове теме. Чини ми се да се код српске данашње елите подигла већа фрка око Недића него годинама око Драже. И раније сам говорио да је данашња елита пронедићевска и то под утицајем старог ДБ, па још од књиге Ђуретића. Читава САНУ је убеђена у ту причу. Под тим утиском овај пацификован, заплашен и зачуђен народ је кренуо тим путем. Са друге стране остају залуђени титоисти предвођени Латинком. Паде ми на памет она сцена из филма Оливера Стоуна- Никсон, када Никсон у Белој Кући гледа портрет ЈФК и каже : " У теби виде оно што би хтели да буду, а у мени оно што јесу."
Одговори
#70

[Слика: 12371116_10207910212010276_4435764366414304811_o.jpg]
Какве везе има Недић са гасним коморама, о чему прича овај?!
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним