05-06-2017, 01:26 AM
![[Слика: 18671173_1415568735167602_4798953707904706039_n.jpg]](https://s17.postimg.org/6pdc891bz/18671173_1415568735167602_4798953707904706039_n.jpg)
Рехабилитација Николе Калабића
05-06-2017, 01:53 AM
Какве интелектуалне громаде се баве Калабићем , просто човек да не поверује. 
Шта рећи...
![[Слика: -8-638.jpg?cb=1384592041]](https://image.slidesharecdn.com/pokretiotpora-131025153034-phpapp01/95/-8-638.jpg?cb=1384592041)
Шта рећи...
05-06-2017, 09:48 AM
(02-06-2017, 10:36 PM)ЈВуО-КГ Пише:Од 11:57 иде типична БАБАЛОГИЈА, типа "причао ми Крцун, који онако успут попије флашу коњака за свако поподне "дружења" и прича.(02-06-2017, 10:12 PM)Милослав Самарџић Пише: Дај линк да видимо и ми.
Све објективни извори: Ивањи - Титов преводилац - значи 100% незаинтересована страна, Крцун - такође 100% незаинтересована страна и уз то 100% при чистој памети послије флаше коњака свако поподне (а дан има и јутро, пријеподне, вече и ноћ)!
Све 100% објективно???
Само штета што неби неко да га пита за писане изворе његових (или ипак Крцунових - трезвењачких) тврдњи.
05-06-2017, 11:44 AM
СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ Истина о Николи Калабићу
Иван Миладиновић | 04. јун 2017. 14:00 | Коментара: 72
Шта је све претходило хапшењу Драже Михаиловића, у јануару 1946. Остаје дилема да ли је командант Горске гарде намакао омчу на врат Дражи или је убијен. Тврди се да је лажни Калабић 15 центиметара нижи од правог
СРБИЈА је велика тајна. Колико год ова констатација старог циника, на први поглед, изгледала натегнуто и била производ нашег кафанског смисла за хумор и досетку, све што се последњих десетак дана дешавало, од доношења пресуде о рехабилитацији Николе Калабића, ипак говори о њеној тачности. Готово да нема сегмента јавног живота да се, с времена на време, не саплетемо о неку бусију тајне. Није ли ово тренутак да се, по ко зна који пут, наново запитамо ко су то чувари наше прошлости, који су то центри моћи и у име кога, у својим бункерима, чувају добар део наше политичке историје?
Да су поштована законска начела о отварању архива после педесет година, највероватније одлука Вишег ваљевског суда не би изазвала овакве бурне расправе и поделе. Можда би и пресуда била сасвим другачија. И сам процес о рехабилитацији каманданта Горске гарде трајао би много краће.
Судија је приликом доношења пресуде, нормално, имао у виду и правноснажне одлуке о рехабилитацији кнеза Павла Карађорђевића, Милана Хорватског, Драгољуба Драже Михаиловића...
Уважио је сведочења историчара др Бојана Димитријевића, научног саветника Института за савремену историју, и публицисте Милослава Самарџића, који су потврдили да у својим истраживањима нису установили на основу чега је Никола Калабић проглашен за народног непријатеља или ратног злочинца. Уважио је и изјаву Мијаила Даниловића, пензионисаног свештеника из Горњег Милановца, да је Никола убијен на Богојављење 1946. године у пећини у кањону реке Градац, у близини Ваљева, где се са групом најоданијих четника крио од потере ОЗНА. Када је покушао да се пробије из обруча, пао је покошен рафалом.
АЛИ, увек недостаје једно "али"... Занимљиво је да у овом процесу нема ни једног јединог документа из архиве обавештајне заједнице Србије. Немогуће је да у њиховим депоима не постоји грађа која би дефинитивно расветлила случај Николе Калабића. У овом поступку било је неопходно да се затраже сва релевантна документа која су повезана са овим догађајима из 1946. Овако смо, ко зна који пут, улетели у дилему - шта је заправо истина? Ако не знамо шта нам се дешавало, нећемо знати ни куда идемо.
Ко је уистину био Никола Калабић? Његов животни пут је више-мање познат. Рођен је у Подновљу код Добоја, од оца Милана и мајке Јоке, који се разводе после Великог рата. Отац, који се женио још три пута, Николу је водио са собом у места свог службовања. У Београду је завршио шест разреда гимназије, а затим уписао геодезијски одсек у средњој техничкој школи. После студија службовао је у Београду, потом у Аранђеловацу и, најзад, у Ваљеву, где је до почетка рата радио у ваљевској катастарској управи. Био је члан соколских организација и соколски инструктор, као и активни припадник Удружења четника за част и слободу отаџбине Косте Пећанца. Одликован је 1936. године Орденом Југословенске круне.
Калабић са сином Миланом, ћерком Мирјаном и супругом Борком
После немачког напада и расула Југословенске војске, ступа у контакт с војводом Костом Пећанцем и прикључује се његовој четничкој организацији. Постаје његов најпоузданији сарадник у читавој Србији и добија звање церског ваљевског војводе. Од септембра 1941, па све до маја 1945, када је Југословенска војска у отаџбини доживела потпуни дебакл на Зеленгори, Калабић је непрекидно био уз Дражу Михаиловића и беспоговорно, али и на најбољи начин, извршавао сва његова наређења.
Да ли је Никола Калабић намакао омчу на врат Дражи, намамивши га у клопку специјалног одреда тајне полиције ОЗНА, или је убијен јануара 1946, пре хватања Драже Михаиловића? Историчар Венцеслав Глишић, који је међу првим научним радницима указивао и на антифашистички карактер покрета са Равне горе и износио документа из немачких архива, о окупаторским хапшењима и стрељањима припадника четника Драже Михаиловића, публиковао је разговор са Александром Леком Ранковићем, који је обављен маја 1974. године.
- Ја сам дошао на идеју за игру са Дражом, а Крцун је био извођач саме акције хватања. Када смо разбили четнике Предрага Раковића око Чачка, запленили смо њихову радио-станицу преко које смо успоставили везу са Дражом. Циљ нам је био да га задржимо у земљи, да не побегне у иностранство. То смо радили уз помоћ једног четничког радиотелеграфисте који је знао шифру за контакт са Дражом. Та веза је трајала све док Дража није изгубио радио-станицу. Када смо се докопали Николе Калабића, дошао сам на идеју да га употребимо како бисмо допрли до Драже. Ми смо могли да га ликвидирамо, али због Запада хтели смо га живог, да му јавно судимо. Једно време смо га чак штитили, како га не би уништили наша милиција и КНОЈ - говорио је Ранковић.
У ТРЕЋЕМ тому књиге "Србија 1914-1944", Васа Казамировић тврди да је Калабић на Равну гору заправо стигао као заробљеник:
- Једног дана, изненада, био је опкољен (Калабић), присиљен да се преда са својим људством и, потом, спроведен у село Брајиће, под Равном гором, и даље до Драже Михаиловића и Драгише Васића. Писало му се црно, и најцрње...
Јер, ко је тих првих дана постојања Михаиловићеве војне организације уз примену силе био доведен на Равну гору, тај се одатле жив није враћао. Али све се ипак по Калабића најбоље завршило, једним делом и зато што је Калабићев отац био познаник Драже Михаиловића, али пре свега зато што је он одмах понудио своје услуге равногорцима, изјављујући спремност да се стави под њихову команду и да се закуне на верност до свог последњег часа, до гроба - написао је Казамировић.
ЗАТО је, указивао је Александар Ранковић, био потребан Калабић, али га је, како је наглашавао, требало претходно психички сломити, како би пристао да одигра улогу.
- Требало је и да проценимо да ли се у њега можемо поуздати. Крцун и ја разговарали смо са њим неколико пута. Морали смо да поједемо три пилета док није пристао. У тим разговорима обећао сам му живот уколико ухватимо Дражу. Ни уз помоћ Калабића нисмо лако дошли до Драже, иако смо бар приближно лоцирали терен где се крије. Почетком марта 1946. стезао се обруч око њега. Свакодневно су ме, и то по неколико пута, обавештавали телеграмима из Добруна о развоју акције - говорио је Ранковић. - У почетку се мислило да га крије свештеник у селу Штрпце, док преко Калабића нисмо открили поузданог Дражиног човека који је групу ОЗНА предвиђену за хватање одвео до самог Драже. Калабић је испунио обећање, и ја сам одржао реч. Променили смо му идентитет и упутили га да живи у, за њега непознатој средини, Војводини, где су се насељавали колонисти. Међутим, извештавали су ме да је он наставио да пије, да се и даље бахато понашао. Први пут сам га заштитио, али када су ми други пут јавили да може да "провали" тајну, дигао сам руке од њега, и Светислав Стефановић Ћећа наредио је да се Калабић ликвидира.
Мало другачију причу испричао је и Слободан Крстић Уча, ондашњи мајор ОЗНА, односно УДБА, пре двадесетак година у "Дуги". Он је рекао да је Никола Калабић једно време живео у Београду, у Косовској улици број 43, под сталном присмотром ОЗНА.
- А онда је донесена одлука да се он лиши живота пре почетка суђења Дражи Михаиловићу. То је учињено у Косовској улици. Изненада му је намакнута омча на врат... - сведочио је Уча.
Калабић са официрима ОЗНА; Фалсификат
СЕМ Крстића, очевици су наводно били Миле Милатовић и Владан Бојанић. На питање да ли је Дража сазнао за Калабићеву издају, одговорио је: "Верујем да није!"
И Дражин иследник Јосип Маловић оставио је занимљиво сведочење. Он је тврдио да се Дража код њега распитивао да ли је Калабић жив. И том приликом је рекао: "Оно жандарско ђубре! Знате ли да је Калабићев отац 1923. године у Никшићу убио Шћепана Мијушковића. Суђено му је због тога. Какав отац, такав син!" (Калабићев отац Милан био је блиски сарадник генерала Милана Недића. Стрељали су га Немци 1942. године као британског агента и повереника Драже Михаиловића.)
Милослав Самарџић, публициста из Крагујевца, аутор књиге "Истина о Калабићу", после дугодишњег истраживања тврди да је Калабић који је учествовао у хватању Драже заправо његов двојник. Фотографије на којима наводно Калабић позира у марту 1946. с припадницима ОЗНА који су учествовали у операцији "Дража" упоредио је са три портрета на којима је Никола Калабић снимљен 1935, 1943. и 1944. године. Те снимке дао је на анализу овлашћеном судском вештаку-морфологу Лазару Цвејићу који је утврдио да Калабић из 1946. има другачији облик главе, обрва, очију и базе корена носа од Калабића на старијим фотографијама. Коначни закључак вештака гласи да особа на фотографији из 1946. уопште није Никола Калабић!
Ту истрази није био крај. На основу фотографија је утврђено да је лажни Калабић висок 166 центиметара, а прави Калабић је био висок 180 центиметра. Математика је егзактна наука, а решавање директне пропорције једноставно, тврди Самарџић.
И историја је егзактна наука. Она је на потезу. И, наравно, чувари наше прошлости.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...i-Kalabicu
Иван Миладиновић | 04. јун 2017. 14:00 | Коментара: 72
Шта је све претходило хапшењу Драже Михаиловића, у јануару 1946. Остаје дилема да ли је командант Горске гарде намакао омчу на врат Дражи или је убијен. Тврди се да је лажни Калабић 15 центиметара нижи од правог
СРБИЈА је велика тајна. Колико год ова констатација старог циника, на први поглед, изгледала натегнуто и била производ нашег кафанског смисла за хумор и досетку, све што се последњих десетак дана дешавало, од доношења пресуде о рехабилитацији Николе Калабића, ипак говори о њеној тачности. Готово да нема сегмента јавног живота да се, с времена на време, не саплетемо о неку бусију тајне. Није ли ово тренутак да се, по ко зна који пут, наново запитамо ко су то чувари наше прошлости, који су то центри моћи и у име кога, у својим бункерима, чувају добар део наше политичке историје?
Да су поштована законска начела о отварању архива после педесет година, највероватније одлука Вишег ваљевског суда не би изазвала овакве бурне расправе и поделе. Можда би и пресуда била сасвим другачија. И сам процес о рехабилитацији каманданта Горске гарде трајао би много краће.
Судија је приликом доношења пресуде, нормално, имао у виду и правноснажне одлуке о рехабилитацији кнеза Павла Карађорђевића, Милана Хорватског, Драгољуба Драже Михаиловића...
Уважио је сведочења историчара др Бојана Димитријевића, научног саветника Института за савремену историју, и публицисте Милослава Самарџића, који су потврдили да у својим истраживањима нису установили на основу чега је Никола Калабић проглашен за народног непријатеља или ратног злочинца. Уважио је и изјаву Мијаила Даниловића, пензионисаног свештеника из Горњег Милановца, да је Никола убијен на Богојављење 1946. године у пећини у кањону реке Градац, у близини Ваљева, где се са групом најоданијих четника крио од потере ОЗНА. Када је покушао да се пробије из обруча, пао је покошен рафалом.
АЛИ, увек недостаје једно "али"... Занимљиво је да у овом процесу нема ни једног јединог документа из архиве обавештајне заједнице Србије. Немогуће је да у њиховим депоима не постоји грађа која би дефинитивно расветлила случај Николе Калабића. У овом поступку било је неопходно да се затраже сва релевантна документа која су повезана са овим догађајима из 1946. Овако смо, ко зна који пут, улетели у дилему - шта је заправо истина? Ако не знамо шта нам се дешавало, нећемо знати ни куда идемо.
Ко је уистину био Никола Калабић? Његов животни пут је више-мање познат. Рођен је у Подновљу код Добоја, од оца Милана и мајке Јоке, који се разводе после Великог рата. Отац, који се женио још три пута, Николу је водио са собом у места свог службовања. У Београду је завршио шест разреда гимназије, а затим уписао геодезијски одсек у средњој техничкој школи. После студија службовао је у Београду, потом у Аранђеловацу и, најзад, у Ваљеву, где је до почетка рата радио у ваљевској катастарској управи. Био је члан соколских организација и соколски инструктор, као и активни припадник Удружења четника за част и слободу отаџбине Косте Пећанца. Одликован је 1936. године Орденом Југословенске круне.
Калабић са сином Миланом, ћерком Мирјаном и супругом Борком
После немачког напада и расула Југословенске војске, ступа у контакт с војводом Костом Пећанцем и прикључује се његовој четничкој организацији. Постаје његов најпоузданији сарадник у читавој Србији и добија звање церског ваљевског војводе. Од септембра 1941, па све до маја 1945, када је Југословенска војска у отаџбини доживела потпуни дебакл на Зеленгори, Калабић је непрекидно био уз Дражу Михаиловића и беспоговорно, али и на најбољи начин, извршавао сва његова наређења.
Да ли је Никола Калабић намакао омчу на врат Дражи, намамивши га у клопку специјалног одреда тајне полиције ОЗНА, или је убијен јануара 1946, пре хватања Драже Михаиловића? Историчар Венцеслав Глишић, који је међу првим научним радницима указивао и на антифашистички карактер покрета са Равне горе и износио документа из немачких архива, о окупаторским хапшењима и стрељањима припадника четника Драже Михаиловића, публиковао је разговор са Александром Леком Ранковићем, који је обављен маја 1974. године.
- Ја сам дошао на идеју за игру са Дражом, а Крцун је био извођач саме акције хватања. Када смо разбили четнике Предрага Раковића око Чачка, запленили смо њихову радио-станицу преко које смо успоставили везу са Дражом. Циљ нам је био да га задржимо у земљи, да не побегне у иностранство. То смо радили уз помоћ једног четничког радиотелеграфисте који је знао шифру за контакт са Дражом. Та веза је трајала све док Дража није изгубио радио-станицу. Када смо се докопали Николе Калабића, дошао сам на идеју да га употребимо како бисмо допрли до Драже. Ми смо могли да га ликвидирамо, али због Запада хтели смо га живог, да му јавно судимо. Једно време смо га чак штитили, како га не би уништили наша милиција и КНОЈ - говорио је Ранковић.
У ТРЕЋЕМ тому књиге "Србија 1914-1944", Васа Казамировић тврди да је Калабић на Равну гору заправо стигао као заробљеник:
- Једног дана, изненада, био је опкољен (Калабић), присиљен да се преда са својим људством и, потом, спроведен у село Брајиће, под Равном гором, и даље до Драже Михаиловића и Драгише Васића. Писало му се црно, и најцрње...
Јер, ко је тих првих дана постојања Михаиловићеве војне организације уз примену силе био доведен на Равну гору, тај се одатле жив није враћао. Али све се ипак по Калабића најбоље завршило, једним делом и зато што је Калабићев отац био познаник Драже Михаиловића, али пре свега зато што је он одмах понудио своје услуге равногорцима, изјављујући спремност да се стави под њихову команду и да се закуне на верност до свог последњег часа, до гроба - написао је Казамировић.
ЗАТО је, указивао је Александар Ранковић, био потребан Калабић, али га је, како је наглашавао, требало претходно психички сломити, како би пристао да одигра улогу.
- Требало је и да проценимо да ли се у њега можемо поуздати. Крцун и ја разговарали смо са њим неколико пута. Морали смо да поједемо три пилета док није пристао. У тим разговорима обећао сам му живот уколико ухватимо Дражу. Ни уз помоћ Калабића нисмо лако дошли до Драже, иако смо бар приближно лоцирали терен где се крије. Почетком марта 1946. стезао се обруч око њега. Свакодневно су ме, и то по неколико пута, обавештавали телеграмима из Добруна о развоју акције - говорио је Ранковић. - У почетку се мислило да га крије свештеник у селу Штрпце, док преко Калабића нисмо открили поузданог Дражиног човека који је групу ОЗНА предвиђену за хватање одвео до самог Драже. Калабић је испунио обећање, и ја сам одржао реч. Променили смо му идентитет и упутили га да живи у, за њега непознатој средини, Војводини, где су се насељавали колонисти. Међутим, извештавали су ме да је он наставио да пије, да се и даље бахато понашао. Први пут сам га заштитио, али када су ми други пут јавили да може да "провали" тајну, дигао сам руке од њега, и Светислав Стефановић Ћећа наредио је да се Калабић ликвидира.
Мало другачију причу испричао је и Слободан Крстић Уча, ондашњи мајор ОЗНА, односно УДБА, пре двадесетак година у "Дуги". Он је рекао да је Никола Калабић једно време живео у Београду, у Косовској улици број 43, под сталном присмотром ОЗНА.
- А онда је донесена одлука да се он лиши живота пре почетка суђења Дражи Михаиловићу. То је учињено у Косовској улици. Изненада му је намакнута омча на врат... - сведочио је Уча.
Калабић са официрима ОЗНА; Фалсификат
СЕМ Крстића, очевици су наводно били Миле Милатовић и Владан Бојанић. На питање да ли је Дража сазнао за Калабићеву издају, одговорио је: "Верујем да није!"
И Дражин иследник Јосип Маловић оставио је занимљиво сведочење. Он је тврдио да се Дража код њега распитивао да ли је Калабић жив. И том приликом је рекао: "Оно жандарско ђубре! Знате ли да је Калабићев отац 1923. године у Никшићу убио Шћепана Мијушковића. Суђено му је због тога. Какав отац, такав син!" (Калабићев отац Милан био је блиски сарадник генерала Милана Недића. Стрељали су га Немци 1942. године као британског агента и повереника Драже Михаиловића.)
Милослав Самарџић, публициста из Крагујевца, аутор књиге "Истина о Калабићу", после дугодишњег истраживања тврди да је Калабић који је учествовао у хватању Драже заправо његов двојник. Фотографије на којима наводно Калабић позира у марту 1946. с припадницима ОЗНА који су учествовали у операцији "Дража" упоредио је са три портрета на којима је Никола Калабић снимљен 1935, 1943. и 1944. године. Те снимке дао је на анализу овлашћеном судском вештаку-морфологу Лазару Цвејићу који је утврдио да Калабић из 1946. има другачији облик главе, обрва, очију и базе корена носа од Калабића на старијим фотографијама. Коначни закључак вештака гласи да особа на фотографији из 1946. уопште није Никола Калабић!
Ту истрази није био крај. На основу фотографија је утврђено да је лажни Калабић висок 166 центиметара, а прави Калабић је био висок 180 центиметра. Математика је егзактна наука, а решавање директне пропорције једноставно, тврди Самарџић.
И историја је егзактна наука. Она је на потезу. И, наравно, чувари наше прошлости.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...i-Kalabicu
05-06-2017, 10:37 PM
У данашњој Политици, у рубрици Писма читалаца, међу првима је објављено писмо арх. АЛЕКСАНДРА АЈЗИНБЕРГА у вези рехабилитације Николе Калабића и полемике која је настала око ње. Човек није ништа посебно рекао оно што ми овде не знамо, али тамо у Политици покушао је да укаже на чињенице и логичности. Укратко, од почетка до краја он је заступао исправност рехабилитације Калабића, Драже...
Нисам могао а да се не заинтересујем ко је Александар Ајзинберг. Нисам сигуран да смем да износим његове личне податке, зато само укратко. Овај архитекта је београђанин, 1930-то годиште, јеврејског порекла,Србин. Немци му поробили државу, бомбардовали Београд, његов народ означили тракама око руку, оца му убили у Јајинцима. Четници Косте Пећанца ухапсили му оца и предали Недићевом апарату, ови Немцима, који ће оца убити. Четници Драже Михаиловића, преко својих илегалаца извлаче остатак породице Ајзинберг и смештају на сигурно у Хомоље. Тамо су, живи, дочекали крај рата под бригом и заштитом четника Драже Михаиловића. Како је крај рата породица се враћа у Београд, али тамо су комунисти. Александар је ухапшен и ако је имао само 15 година, пуштен је после 65 дана...
Хоћу да кажем, немој да се узбуђујете шта каже историчар Предраг Марковић, узбудите се шта каже Александар Ајзинберг.
Нисам могао а да се не заинтересујем ко је Александар Ајзинберг. Нисам сигуран да смем да износим његове личне податке, зато само укратко. Овај архитекта је београђанин, 1930-то годиште, јеврејског порекла,Србин. Немци му поробили државу, бомбардовали Београд, његов народ означили тракама око руку, оца му убили у Јајинцима. Четници Косте Пећанца ухапсили му оца и предали Недићевом апарату, ови Немцима, који ће оца убити. Четници Драже Михаиловића, преко својих илегалаца извлаче остатак породице Ајзинберг и смештају на сигурно у Хомоље. Тамо су, живи, дочекали крај рата под бригом и заштитом четника Драже Михаиловића. Како је крај рата породица се враћа у Београд, али тамо су комунисти. Александар је ухапшен и ако је имао само 15 година, пуштен је после 65 дана...
Хоћу да кажем, немој да се узбуђујете шта каже историчар Предраг Марковић, узбудите се шта каже Александар Ајзинберг.
06-06-2017, 12:33 AM
Упознао сам Александра и писао сам о његовој књизи:
http://www.pogledi.rs/jevreji-cetnici-i-partizani/
http://www.pogledi.rs/jevreji-cetnici-i-partizani/
06-06-2017, 11:29 PM
(06-06-2017, 12:33 AM)Милослав Самарџић Пише: Упознао сам Александра и писао сам о његовој књизи:
http://www.pogledi.rs/jevreji-cetnici-i-partizani/
Човек био овде, а ја га тражим на Гуглу.
Данас, у Новостима, извесни Алекса Протић из Гуче - снажно за рехабилитацију.
07-06-2017, 06:09 PM
(05-06-2017, 10:37 PM)Зоран Недељковић Пише: У данашњој Политици, у рубрици Писма читалаца, међу првима је објављено писмо арх. АЛЕКСАНДРА АЈЗИНБЕРГА у вези рехабилитације Николе Калабића и полемике која је настала око ње. Човек није ништа посебно рекао оно што ми овде не знамо, али тамо у Политици покушао је да укаже на чињенице и логичности. Укратко, од почетка до краја он је заступао исправност рехабилитације Калабића, Драже...
Нисам могао а да се не заинтересујем ко је Александар Ајзинберг. Нисам сигуран да смем да износим његове личне податке, зато само укратко. Овај архитекта је београђанин, 1930-то годиште, јеврејског порекла,Србин. Немци му поробили државу, бомбардовали Београд, његов народ означили тракама око руку, оца му убили у Јајинцима. Четници Косте Пећанца ухапсили му оца и предали Недићевом апарату, ови Немцима, који ће оца убити. Четници Драже Михаиловића, преко својих илегалаца извлаче остатак породице Ајзинберг и смештају на сигурно у Хомоље. Тамо су, живи, дочекали крај рата под бригом и заштитом четника Драже Михаиловића. Како је крај рата породица се враћа у Београд, али тамо су комунисти. Александар је ухапшен и ако је имао само 15 година, пуштен је после 65 дана...
Хоћу да кажем, немој да се узбуђујете шта каже историчар Предраг Марковић, узбудите се шта каже Александар Ајзинберг.
Питање је колико Марковић може да се (још увек) назива историчаром? Кад је објавио последњи научни рад? Судећи по биографији 2007. Од тада је прошло 10 година,а ја колико знам научници су дужни да у стручним часописима објављују годишње извесни број научних радова.
07-06-2017, 06:29 PM
(05-06-2017, 10:37 PM)Зоран Недељковић Пише: У данашњој Политици, у рубрици Писма читалаца, међу првима је објављено писмо арх. АЛЕКСАНДРА АЈЗИНБЕРГА у вези рехабилитације Николе Калабића и полемике која је настала око ње. Човек није ништа посебно рекао оно што ми овде не знамо, али тамо у Политици покушао је да укаже на чињенице и логичности. Укратко, од почетка до краја он је заступао исправност рехабилитације Калабића, Драже...
Нисам могао а да се не заинтересујем ко је Александар Ајзинберг. Нисам сигуран да смем да износим његове личне податке, зато само укратко. Овај архитекта је београђанин, 1930-то годиште, јеврејског порекла,Србин. Немци му поробили државу, бомбардовали Београд, његов народ означили тракама око руку, оца му убили у Јајинцима. Четници Косте Пећанца ухапсили му оца и предали Недићевом апарату, ови Немцима, који ће оца убити. Четници Драже Михаиловића, преко својих илегалаца извлаче остатак породице Ајзинберг и смештају на сигурно у Хомоље. Тамо су, живи, дочекали крај рата под бригом и заштитом четника Драже Михаиловића. Како је крај рата породица се враћа у Београд, али тамо су комунисти. Александар је ухапшен и ако је имао само 15 година, пуштен је после 65 дана...
Хоћу да кажем, немој да се узбуђујете шта каже историчар Предраг Марковић, узбудите се шта каже Александар Ајзинберг.
Ипак јавност ће пре веровати потпредседнику СПС-а Марковићу него Ајзинбрергу чије име не могу ни да изговоре.
08-06-2017, 11:31 AM
(07-06-2017, 06:09 PM)Мргуд Пише: Питање је колико Марковић може да се (још увек) назива историчаром? Кад је објавио последњи научни рад? Судећи по биографији 2007. Од тада је прошло 10 година,а ја колико знам научници су дужни да у стручним часописима објављују годишње извесни број научних радова.Те биографије на сајту ИСИ нису ажуриране годинама.
На њиховом сајту имаш неколико књига које је скоро објавио.
А што се тиче критеријума који наводиш, заговорници рехабилитације Драже и Недића стоје још лошије од њега.
08-06-2017, 11:32 AM
Вечерас код Оље "младе партизанке" 
Да Можда Не: Рехабилитација Калабића
"У емисији Да Можда Не о рехабилитацији Николе Калабића и спорним питањима судске ревизије историје.
Најновије решење Вишег суда у Ваљеву којим је рехабилитован Никола Калабић, некадашњи командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, изазвао је снажан протест антифашистичке јавности Србије. Какво је значење оваквих судских поступака? Да ли је правда успостављена и ко су сада жртве? Да ли је јачи идеолошки или економски разлог у виду враћања имовине наследницима? Зашто је Србија прихватила талас рехабилитације који је карактеристичан за земље које су биле поражене у Другом светском рату?"
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rt...abica.html
Да Можда Не: Рехабилитација Калабића
"У емисији Да Можда Не о рехабилитацији Николе Калабића и спорним питањима судске ревизије историје.
Најновије решење Вишег суда у Ваљеву којим је рехабилитован Никола Калабић, некадашњи командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, изазвао је снажан протест антифашистичке јавности Србије. Какво је значење оваквих судских поступака? Да ли је правда успостављена и ко су сада жртве? Да ли је јачи идеолошки или економски разлог у виду враћања имовине наследницима? Зашто је Србија прихватила талас рехабилитације који је карактеристичан за земље које су биле поражене у Другом светском рату?"
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rt...abica.html
08-06-2017, 11:48 AM
(08-06-2017, 11:32 AM)Вукашин Петковић Пише: изазвао је снажан протест антифашистичке јавности Србије.
Да ли код те "антифашистичке" јавности било шта друго изазива снажан протест изузев Драже и ЈВуО генерално?
(08-06-2017, 11:31 AM)ватхра Пише: А што се тиче критеријума који наводиш, заговорници рехабилитације Драже и Недића стоје још лошије од њега.
То, то, обавезно Дража и Недић у исту реченицу.
Заговорници Дражине рехабилитације стоје лоше али зато комуњаре баратају сувим чињеницама.
08-06-2017, 12:06 PM
(08-06-2017, 11:48 AM)ЈВуО-КГ Пише: То, то, обавезно Дража и Недић у исту реченицу.Могао би прво да се распиташ ко је од историчара главни заступник рехабилитације Драже и Недића. Кад већ то радиш, погледај и шта је писао о усташама - да не буде да то комунисти стављају у исти кош...
Заговорници Дражине рехабилитације стоје лоше али зато комуњаре баратају сувим чињеницама.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)