[мунгос]

Па ти сам велиш да су служили у војсци Краљевине СХС.

Ако се добро сјећам, ниједам војвода није служио у Југословенској војсци.
Југославија је проглашена 1929. год. као и југо војска. Дакле ни потоме не могу бити "југословенске војводе". Да, чин је био, али нико није у њега произведен за то вријеме.

[Snake]

Па ти сам велиш да су служили у војсци Краљевине СХС.

Ако се добро сјећам, ниједам војвода није служио у Југословенској војсци.
Југославија је проглашена 1929. год. као и југо војска. Дакле ни потоме не могу бити "југословенске војводе". Да, чин је био, али нико није у њега произведен за то вријеме.

Де факто је то била Војска Краљевине СХС, а де јуре је била Југословeнска. Не може бити само српски војвода јер онда изостављаш Хрвате и Словенце а дефакто и њима је Мишић као Начелник штаба Врховне Команде и Начелник Генералштаба од 1918 до 1921. године био предпостављени. Написао сам раније да је Југословенски одбор формиран још 1915. године управо са циљем уједињења. Цео концепт те Краљевине је био Југословенски од дивизије која је формирана у Солуну па до касније и државе. Игра речи ти баш иде од руке а суштина је изостала. Жао ми је што појединици неће да признају фактичко стање да смо имали Краљевину са Хрватима и Словенцима. Сам Краљ Александар I је највше ако те занима инстистирао на југословенству заборављајући српство. Петар Бојовић је био 1921. пензионисан а 1941. је реактивиран. Степа је умро неколико месеци по проглашењу краљевине Југославије. Мишића нећу више да помињем. Значи имамо југословенске војводе. Ситуација је само чиста код Радомира Путника. Умро је током постојања Србије и он је само српски војвода. По војном закону из 1923. пензионисањем се само преводи у резерву. Члан 2 војног закона из 1929 са изменом и допуном 1941. гласи: На челу војног инспектора војне силе је војвода или армијски генерал. Дефакто војвода је помоћник врховног команданта у рату. И немој ми више причати да знаш шта сам написао јер ја се само позивам на чињенице и доказе а не на нагађања. За све што тврдим имам чврст доказ и зато верујем господину Самарџићу да ово што ради на исправљању комунистичке лажи и доказивању истине о Југословенској војсци у отаџбини је исправно. И немој тумачити онако како теби одговара, него прво провери па онда критикуј.

[Вукашин Петковић]

Снејк, на овој слици први са лева је Крста Смиљанић а не Ђура Докић.

[Snake]

Снејк, на овој слици први са лева је Крста Смиљанић а не Ђура Докић.

Двоумио сам се јако су слични управу си исправићу.

[Павле]

А остали?
Има ли у већој резолуцији?
Није што су наше, али ово су најлепше униформе у историји свих армија!

[Snake]

А остали?
Има ли у већој резолуцији?
Није што су наше, али ово су најлепше униформе у историји свих армија!

Слева на десно на слици су: Крста Смиљанић, Душан Трифуновић, Пантелија Јуришић, Војвода Живојин Мишић, Михаило Јовановић, Чедомир Дуњић, Милан Миловановић, Јосиф Костић, Душан Симовић, Радован Обрадовић и Радисав Станојловић. Сви су после рата били генерали од бригадног преко дивизијског до армијског у Југословенској војсци а на слици су потпуковници и пуковници.

[Павле]

Захваљујем.

[Вукашин Петковић]

Ево једне на којој су Докић и Смиљанић заједно, Ђура је други са лева а Крста први са десна.

[мунгос]

Провјерено се све, зато и критикујем. Да ли је по твојој аналогији Југословенска војска и Југословенска народна армија, била "српска војска"? Да ли је ЈНА била српска војска? Да ли је то била ВЈ, која је настала као окрајак од ЈНА?

У марту 1919. године је укинута Српска војска. До Мишићевог пензионисања, она је остала српска, чак и поред промјене имена у војску такозване Краљевине СХС. Тек тада неђе око 1921. то постаје "de facto" југо или како год је оћеш звати.

Југо одбор је 1915. формиран као ХРВАТСКИ одбор и са циљем борбе за хрватске интересе. На приједлог Пашића је име промијењено у "Југо" да би се окупили "сви Словени Аустро-Угарске" у једно политичко тијело. Али он је и тада и до самог краја остао превасходно као хрватски. Чак и кад га је Српска влада почела финансирати, од 1915. па до краја рата. Односи "југо" одбора и Српске владе, били су све, само не "уједињујући".

Та "Југословенска дивизија" је била "југословенска" само по имену. У њој јесу били "југословени из свију крајева наше велике отаџбине", како се то писало пропагандистички 1918-1941., али који "југословени"? Били су то Личани, Далматинци, Херцеговци, Босанци, Сремци, Бокељи итд. - СРБИ. Чак је у тој дивизији било десетак пута више Србијанаца него "југословена" заједно. Онда је била ништа мање СРПСКА него било која друга дивизија Српске војске.

И није то игра ријечи, него баш суштина. Да се на плећима Срба изван Србије (и сами Србијанаца), 1918-1941. лажно твди како су "сви југословени заједно се борили за нову државу".
Срби из Аустро-Угарске, тако ни обични србијански војник, нијесу се сигурно борили за "југославију", нити за Хрвате и остале "југословене".

[Snake]

Провјерено се све, зато и критикујем. Да ли је по твојој аналогији Југословенска војска и Југословенска народна армија, била "српска војска"? Да ли је ЈНА била српска војска? Да ли је то била ВЈ, која је настала као окрајак од ЈНА?

У марту 1919. године је укинута Српска војска. До Мишићевог пензионисања, она је остала српска, чак и поред промјене имена у војску такозване Краљевине СХС. Тек тада неђе око 1921. то постаје "de facto" југо или како год је оћеш звати.

Југо одбор је 1915. формиран као ХРВАТСКИ одбор и са циљем борбе за хрватске интересе. На приједлог Пашића је име промијењено у "Југо" да би се окупили "сви Словени Аустро-Угарске" у једно политичко тијело. Али он је и тада и до самог краја остао превасходно као хрватски. Чак и кад га је Српска влада почела финансирати, од 1915. па до краја рата. Односи "југо" одбора и Српске владе, били су све, само не "уједињујући".

Та "Југословенска дивизија" је била "југословенска" само по имену. У њој јесу били "југословени из свију крајева наше велике отаџбине", како се то писало пропагандистички 1918-1941., али који "југословени"? Били су то Личани, Далматинци, Херцеговци, Босанци, Сремци, Бокељи итд. - СРБИ. Чак је у тој дивизији било десетак пута више Србијанаца него "југословена" заједно. Онда је била ништа мање СРПСКА него било која друга дивизија Српске војске.

И није то игра ријечи, него баш суштина. Да се на плећима Срба изван Србије (и сами Србијанаца), 1918-1941. лажно твди како су "сви југословени заједно се борили за нову државу".
Срби из Аустро-Угарске, тако ни обични србијански војник, нијесу се сигурно борили за "југославију", нити за Хрвате и остале "југословене".

Не занимају ме те тврдње (у фазону величање једног а умањивање другог - само су релеванте чињенице - а те констатације то ће увек бити једнима се неће свиђати а другима хоће). За мене је од 1. децембра 1918. Краљевина СХС из ње је 6. јануара 1929. настала Краљевина Југославија користила је војни закон из 19. јула 1923. који је био допуњен закон из 27. јануара 1901. југословенске војводе постоје и нема промене. Овде је реч о војном закону а те описе сам додао да ти дочарам да је све па чак у самом називу било југословенско на инсистирање лично Краља Александра I. То што ти нећеш да прихватиш чињенице то је твој проблем. Де факто сам у тексту о Мишићу коме се такође није свидело стварање нове државе и како је окарактерисао Хрвате фукаром, међутим то ништа није утицало на назив државе и уређења те је и он прихватио да буде Начелник Штаба свима Србима, Хрватима, Словенцима - (Југословенима). Сходно томе овај твој назови протест ништа утицати на промену у тексту.

[Snake]

Ево једне на којој су Докић и Смиљанић заједно, Ђура је други са лева а Крста први са десна.

Тако је. На слици су слева на десно: Француски генерал Ханри, Ђуро Докић, Александар Димитријевић, Никола Дероко, Краљ Александар I и Крста Смиљанић.

[мунгос]

Није ми ни циљ промијенити твоје мишљење. Циљ је био одреаговати на нетачности, јер ће се други људи тиме (погрешно) користити.
Не слажемо се и то је то. Ја сам бар покушао.

[Милослав Самарџић]

Једно потпитање.
Ко је на слици, кад и где:

[Snake]

Једно потпитање.
Ко је на слици, кад и где:

Солун, Енглески генерал (касније фелдмаршал) Џорџ Милн се рукује са Мишићем 1917. године. Милн му је и донео орден светог Михаила и светог Ђорђа којим је одликован од стране енглеског краља Џорџа V.