[Милослав Самарџић]

Не. Реч је о немачком у Зајечару.

Дај нешто више о томе... Никад чуо...

[Митић]

Један од најпознатијих српских политичара с краја 19. и почетка 20. века био је капетан руске царске гарде. Који?

Ђорђе Генчић. Завршио руску Војну академију и био у служби више година. Онда га Јован Ристић убедио да је кориснији Србији.

Ко је био највећи донатор Београдског универзитета у историји?

Лука Ћеловић

[Милослав Самарџић]

Један од најпознатијих српских политичара с краја 19. и почетка 20. века био је капетан руске царске гарде. Који?

Ђорђе Генчић. Завршио руску Војну академију и био у служби више година. Онда га Јован Ристић убедио да је кориснији Србији.

Ко је био највећи донатор Београдског универзитета у историји?

Не. Тражи у династијама...


Лука Ћеловић

[Александар Динчић]

Не. Реч је о немачком у Зајечару.

Дај нешто више о томе... Никад чуо...

Од фебруара 1943. г. сви постојећи затвори Крајкомандантура постали су логори. Тако је настао и логор у Зајечару.
У априлу 1944. године, из логора је побегло 15 Дражиних четника а том приликом су побегла и четворица комуниста. Пошто их је у тој ћелији било 19, што четника а што партизана. Четници су требали да буду стрељани због несталих Немаца код Петровог Села у срезу Кључком. Искористили су непажњу стражара (били су из реда фолксдојчера и белогардејаца), развалили ћелију и побегли. И комунисти су искористили згодну прилику. Такође су затвореници исекли и жицу која је ограђивала логор. Немци су после истраге установили да су неки од стражара били у вези са затвореницима. И да су Бугари заказали.

[Митић]

Један од најпознатијих српских политичара с краја 19. и почетка 20. века био је капетан руске царске гарде. Који?

Ђорђе Генчић. Завршио руску Војну академију и био у служби више година. Онда га Јован Ристић убедио да је кориснији Србији.

Ко је био највећи донатор Београдског универзитета у историји?

Не. Тражи у династијама...


Лука Ћеловић

Онда краљ Петар или краљ Александар Карађорђевић.

Или можда краљица Марија.

Краљица Марија је била главни или највећи добротвор Универзитетске дечије клинике у Тиршовој

[Бенито]

Ко је био командант аеродрома у Прањанима у лето 1944. године?

[Милослав Самарџић]

Један од најпознатијих српских политичара с краја 19. и почетка 20. века био је капетан руске царске гарде. Који?

Ђорђе Генчић. Завршио руску Војну академију и био у служби више година. Онда га Јован Ристић убедио да је кориснији Србији.

Ко је био највећи донатор Београдског универзитета у историји?

Не. Тражи у династијама...


Лука Ћеловић

Онда краљ Петар или краљ Александар Карађорђевић.

Или можда краљица Марија.

Краљица Марија је била главни или највећи добротвор Универзитетске дечије клинике у Тиршовој

Краљица Наталија Обреновић је била највећи донатор БУ, дала је концесије за руднике, око 5.000 хектара шуме, итд, 1903. године.
Колико је, оријентационо, БУ имао новца од свих донација, тј. у фонду, пре комуниста, односно, колико су му они узели?

[Александар Динчић]

Ко је био командант аеродрома у Прањанима у лето 1944. године?

Капетан Никола Веркић.

[Бенито]

То сам и ја видео код Милослава, али нисам сигуран да је то тачно.
Да није поручник Милош Узуновић?

[Перун]

Ко је био командант аеродрома у Прањанима у лето 1944. године?

Капетан Никола Веркић.

Као инж. капетан задужен за изградњу аеродрома.

[Мића Адмирал]

То сам и ја видео код Милослава, али нисам сигуран да је то тачно.
Да није поручник Милош Узуновић?

Командант је био вазд.п.пор. Миломир М. Недељковић
Конструктор аеродрома, мислим да није био Никола Веркић, чак и да постоји са таквим именом.
Помињу се још неколико Веркић : Миливоје, Миле, Милан, поред поменутог Николе.
Мислим да је то био рез.арт.пор. Миливоје О. Веркић, инж, покретач листа Равногорска мисао, 1.марта 1944, органа Првог равног.корпуса.

[Бенито]

Адмирале, шта знаш о поручнику Милошу Узуновићу?

[Мића Адмирал]

вазд.наредник Милош М. Узуновић
Рођен 1918 у с. Бершићи, срез Таковски.
У лето-јесен 1941 био у партизанима, а од краја исте године у четницима.
Командир Штабне чете Таковске бригаде, сред.1942.
Команд. Првог батаљона Друге таковске бригаде, 1943.
Маја 1943 заробљен од комуниста, преобучени у четнике у Озрему, али ускоро пуштен, јер су четници похватали 10 так комун.симпатизера и запретили њих.ликвидацијом.
1.апр.1944. унапређен у чин вазд.п.поручника.
Команд.Пратећег батаљона Првог равног. корпуса, 1944.
Успео да се врати из Босне у прол.1945.
25.авг.1945. у с. Мајдан тешко рањен, али је успео да се извуче.
Извршио самоубиство 1948. у Такову.

[Бенито]

вазд.наредник Милош М. Узуновић
Рођен 1918 у с. Бершићи, срез Таковски.
У лето-јесен 1941 био у партизанима, а од краја исте године у четницима.
Командир Штабне чете Таковске бригаде, сред.1942.
Команд. Првог батаљона Друге таковске бригаде, 1943.
Маја 1943 заробљен од комуниста, преобучени у четнике у Озрему, али ускоро пуштен, јер су четници похватали 10 так комун.симпатизера и запретили њих.ликвидацијом.
1.апр.1944. унапређен у чин вазд.п.поручника.
Команд.Пратећег батаљона Првог равног. корпуса, 1944.
Успео да се врати из Босне у прол.1945.
25.авг.1945. у с. Мајдан тешко рањен, али је успео да се извуче.
Извршио самоубиство 1948. у Такову.

Сахрањен на брду Мира на путу, у Горњем Милановцу. Тај пут, у међувремену, асфалтиран преко његовог гроба.