(14-06-2024, 09:56 PM)Бенито Пише: Уопште није тешко....
Када су код нас почеле да се оснивају "компаније за експлоатацију руда" "компаније за експлоатацију железнице", "компаније за експлоатацију вода"
итд...? Е, па тада је постојала и "компанија за експлоатацију власти" како је то промућурно дефинисао један српски историчар....
Јел сад лакше, кад све мора да се црта...
Слободан Јовановић је, у једном свом есеју, објашњавао који проблем ће имати млада демократија у Србији у партијском животу. Објашњавао је да се странке могу претворити у учмале партијске ћелије, више чиновничког него страначког типа, затим постати масовне, а самим тим и популистичке, склоне демагогији вођа такве врсте организације, али и "компаније за експлоатацију власти"....
Ово последње је народу било најразумљивије онима који су тада читали његова дела, јер је била јасна реторичка паралела на разноразне "компаније за експлоатацију...." које су основане у тадашњој Србији која је тек дизала своју индустрију и требала да ефикасно користи материјалне ресурсе и руде.
Није, наравно, написао на кога конкретно мисли, али с обзиром да је био најближи либералима, није далеко од истине да је мислио на некадашњу врхушку Напредњачке странке, која је била позната по корупцији, поготово у периоду када су били на самосталној власти, између 1881 и 1887. године.
Али, колико су ово биле пророчке речи, доказује и пример Народне радикалне странке, прве српске масовне партије, која је од почетка имала три струје, од којих је једна, а то је била бројчано најмања, и чинили су је трговци и мали индустријалци, увек гледала да буде на власти. Додуше, не по сваку цену, јер су се плашили сељака са једне, и политичара из врха странке, са друге стране, али су увек деловали као група која се може окарактерисати као "компанија за експлоатацију власти".
На жалост, од свега онога што је партијски живот донео Србији у 19 и 20 веку, њихови потомци у 21-ом веку највише су баштинили управо оне вредности на које је упозорио Слободан Јовановић. Није ни чудо, јер се тада нешто и читало. За разлику од данашњег времена, што се из приложеног може и видети.
