[Monarhist]

Када су у српску војску први пут уведене пушке?

Под српском војском не рачунам наше одреде у служби страних владара.

У том случају можда су се појавиле негде средином 15. века, за време владавине последњих Бранковића.
За време Јована Ненада почетком 16. века сигурно су биле макар и у ограниченој употреби. Те пушке су биле релативно тешке, јако непрецизне и у борбама користиле су се са рачвастим штапом - својеврсним постољем. Шпанци су у том периоду, посебно током ратова у Холандији, усавршили употребу пушака у комбинацији са хладним оружјем тј. копљима кроз своје чувене терциосе.

[Милослав Самарџић]

Када су у српску војску први пут уведене пушке?

Под српском војском не рачунам наше одреде у служби страних владара.

У том случају можда су се појавиле негде средином 15. века, за време владавине последњих Бранковића.
За време Јована Ненада почетком 16. века сигурно су биле макар и у ограниченој употреби. Те пушке су биле релативно тешке, јако непрецизне и у борбама користиле су се са рачвастим штапом - својеврсним постољем. Шпанци су у том периоду, посебно током ратова у Холандији, усавршили употребу пушака у комбинацији са хладним оружјем тј. копљима кроз своје чувене терциосе.

Тако је. Али мало раније, у време деспота Ђурђа. То је сигурно, а могуће је и у Стефаново време.
Да, биле су за блиску борбу, сачма или картеч, практично мали топови, али ипак - пушке.

[Бенито]

Границе између жупа су била брда која одвајају речне сливове, док су реке биле границе између срезова почетком 19. века. Тако је граница између жупе Браничево/нахије Лучица и жупе/нахије Пек ишла по брдима која одвајају слив Млаве и Пека, док је Млава била граница између моравског и рамског среза, а Пек граница између рамског и голубачког среза.

Само да Те допуним због прецизности.... Ово је, наравно, тачно. Међутим, у неким случајевима су поједина села, или чак и целе општине, излазиле из срезова којима су територијално требало да припадају, односно са те стране реке су се налазили, и припадали су срезу са друге стране реке. То није био чест случај, али се дешавало због различитих разлога.

[пек.]

Два села су у почетку припадала рамском срезу иако су на десној обали Пека али сам на геосрбији пронашао селишта на левој обали.

[Бенито]

Друго:
Шта је "Врачарски плато"?

Данас је Врачар једна од градских општина, чија је територија знатно сужена суседним територијама градских општина Савски венац, Звездара и Палилула. Некада је Врачар представљао територију Београда ван вароши, која се завршавала спољним зидовима и капијама Београда. Врачар је имао преко 30 мањих или већих брда, од којих су нека била заравњена на свом врху.
Врачарски плато у 19 веку представљао је простор у околини данашње зграде Правног факултета Универзитета у Београду. Преко тог Врачарског платоа стајао је пут за Стамбол. Гледајући из правца Београда, већи део Врачарског платоа налазио се са десне стране пута за Стамбол (данашњег Булевара краља Александра Обреновића). Практично између данашњег Булевара краља Александра Обреновића и данашње Крунске улице. На том простору, још из доба Краљевине Југославије, налазе се велике зграде.
У 19 веку, а поготово раније, ту није било никаквих грађевина, па се са Врачарског платоа доле низ пут Стамболски могла јасно видети Стамбол капија, која се налазила у висини данашње зграде Народног позоришта. Данас је многима тешко замислити такав поглед, због урбанизације у последњих сто година, која је потпуно променила визуру Београда.
На Врачарском платоу, те 1842. године, застала је Вучићева војска. Топови су окренути према Стамбол капији, а иза њих су постављени шатори. У тај главни шатор дошао је и Аврам Петронијевић, идеолог доцнијег уставобранитељског режима. 
Ту је настао "Врачарски поредак".

И треће:
Шта је то "Врачарски кварт"?

[Бенито]

Ово је било најлакше питање, а нико да проба.
По повратку кнеза Милоша на кнежевски трон, и у време већ почетка друге владавине кнеза Михаила, 1860. године, Београд је подељен на шест квартова: Варошки, Савамалски, Теразијски, Дорћолски, Палилулски и Врачарски. То су, заправо, биле полицијске управе које су свакодневно морале слати извештај управнику града, а овај седмично попечитељу внутарњих дела. Што је, иначе, често била иста личност - Никола Христић.
Тиме су Обреновићи, симболично, укинули "Врачарски поредак", односно у јавности су значај Врачара изједначили са другим деловима вароши.
То је, додуше, довело до другог проблема - момци из тих квартова тада су први пут почели да се деле по именима тих квартова: Дорћолци, Савамалци, Палилулци.... Та подела потрајала је скоро 150 година.
Неки мисле да траје и данас.

[Митић]

Са колико година је Јован Јовановић Змај написао прву песму?

И како се звала та песма? Није у питању "Пролетно јутро".

[Бенито]

Мислим да је још као дечак писао неке песмице и потписивао их као Кишјанош.

[Митић]

Мислим да је још као дечак писао неке песмице и потписивао их као Кишјанош.

Да, са тринаест година је написао прву песму, то је било 1846. године. 

Била је то глоса под насловом "Србска зора", испевана по узору на родољубиву будницу Јована Хаџића "Куда ћемо, шта ћемо".

Погледати следећи линк, стр. 420 (Зборник Матице српске за књижевност и језик, Књига 72, Свеска 2, 2024. година)

https://www.maticasrpska.org.rs/stariSaj...J_72_2.pdf

А користио је пседоуним Осијан, барем тако пише у овом раду (Исто, стр. 424)

[Бенито]

Прво:
Шта су били "курџони"?

[Тодоровић]

Прво:
Шта су били "курџони"?

Погрдни назив за радикале.

[Бенито]

Прво:
Шта су били "курџони"?

Погрдни назив за радикале.

Погрдни назив јесте, али није за радикале.

[Тодоровић]

Прво:
Шта су били "курџони"?

Погрдни назив за радикале.

Погрдни назив јесте, али није за радикале.

За либерале

[Бенито]

Тако је.