[Бенито]

Друго:
Да ли је још неко, осим либерали за конзервативце, користио овај погрдни назив за неког у политичком животу Србије?

Радикали су тако називали младоконзервативце, односно напредњаке.

[Бенито]

И треће:
Кад је у јавности последњи пут поменут израз кајмакамац?

[Митић]

И треће:
Кад је у јавности последњи пут поменут израз кајмакамац?

Можда пред почетак Првог светског рата.

[Бенито]

Не, доцније!

[Бенито]

И треће:
Кад је у јавности последњи пут поменут израз кајмакамац?

У мају 1932. године, стигла је вест о смрти Чедомиља Мијатовића у Лондону. Чланак о Мијатовићевој смрти објављен је у малим чланцима у новинама, у складу са општим негативним ставом о његовој политичкој појави, док је, пола века раније, у Краљевини Србији обављао највише државне функције. 
У једном од тих чланака писало је "умро је последњи кајмакамац".

[Милослав Самарџић]

Који познати четнички командант је емигрирао, и преминуо, у Новој Каледонији?

[Бенито]

Који познати четнички командант је емигрирао, и преминуо, у Новој Каледонији?

Преживео Мане Роквић?

[Милослав Самарџић]

Који познати четнички командант је емигрирао, и преминуо, у Новој Каледонији?

Преживео Мане Роквић?

Не. Капетан Драгомир Гага Топаловић. Његова ћерка се сада јавила Српским четницима Аустралије, а они су ми тражили слике и неке податке.
Ћерка је рођена 1962. а он је умро 1964. Није навела како. Неко је писао да је погинуо у саобраћајној несрећи, чини ми се Звонко Вучковић.
Пут га је водио преко Француске, јер је Кажедонија била део Француске.

[Бенито]

Прво:
Већ смо имали питање о томе како је кнез Милош, за време своје друге владавине, 1859-1860, желео да наметне одлуку да се дозволи Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије, а не само у Београду, али су га Срби готово акламативно одували.
Када је Србија дозволила Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије?

[Митић]

Прво:
Већ смо имали питање о томе како је кнез Милош, за време своје друге владавине, 1859-1860, желео да наметне одлуку да се дозволи Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије, а не само у Београду, али су га Срби готово акламативно одували.
Када је Србија дозволила Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије?

Кнез Михаило доноси 1861. године Указ којим се делимично одобрава насељавање Јевреја по Србији.

[Бенито]

Прво:
Већ смо имали питање о томе како је кнез Милош, за време своје друге владавине, 1859-1860, желео да наметне одлуку да се дозволи Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије, а не само у Београду, али су га Срби готово акламативно одували.
Када је Србија дозволила Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије?

Кнез Михаило доноси 1861. године Указ којим се делимично одобрава насељавање Јевреја по Србији.

Ма не, то је он покушао као тата на кварно, али кад народ нешто неће, он неће.
Доцније је било дозвољено.
Када?

[Милослав Самарџић]

Прво:
Већ смо имали питање о томе како је кнез Милош, за време своје друге владавине, 1859-1860, желео да наметне одлуку да се дозволи Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије, а не само у Београду, али су га Срби готово акламативно одували.
Када је Србија дозволила Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије?

Кнез Михаило доноси 1861. године Указ којим се делимично одобрава насељавање Јевреја по Србији.

Ма не, то је он покушао као тата на кварно, али кад народ нешто неће, он неће.
Доцније је било дозвољено.
Када?

Онда Устав из 1888.
Али зар није још од кнеза Александра и Грађанског законика?

[Бенито]

Прво:
Већ смо имали питање о томе како је кнез Милош, за време своје друге владавине, 1859-1860, желео да наметне одлуку да се дозволи Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије, а не само у Београду, али су га Срби готово акламативно одували.
Када је Србија дозволила Јеврејима да се насељавају по унутрашњости Србије?

Кнез Михаило доноси 1861. године Указ којим се делимично одобрава насељавање Јевреја по Србији.

Ма не, то је он покушао као тата на кварно, али кад народ нешто неће, он неће.
Доцније је било дозвољено.
Када?

Онда Устав из 1888.
Али зар није још од кнеза Александра и Грађанског законика?

Не.
На Великом Берлинском конгресу питање Србије појавило се 15-ог дана заседања, 28. јуна 1878. године . После Мемоара који је упутио свим представницима Великих сила на Конгресу и писма Бизмарку као председавајућем и домаћину (са којим се познавао више од десет година),дозвољено је Јовану Ристићу, министру иностраних дела Србије, да присуствује седници. Једино крупно питање које се ту расправљало било је међународно признање независности Србије (друга спорна питања решавала су се на комисијама, од којих је Војна комисија била најважнија за Србију). 
Пошто је Аустроугарска већ припремила терен, односно Андраши њен министар спољних послова, ниједна Велика сила није правила проблем око међународног признања независности Србије и то је усвојено практично без расправе.
Британски министар Солсбери је само поменуо (а то поменуо у тадашњој дипломатији, у односу јачег према слабијем имало је ознаку ултимативног) да Србија још увек не дозвољава да се Јевреји населе по унутрашњости. Одмах је то појачао и француски и немачки министар. Ристић се, и без одлуке кнеза Милана и Министарског савета, обавезао да ће Србија дозволити насељавање Јевреја у унутрашњости Србије и да око тога неће бити проблема. Његово обећање је одмах схваћено као обавезујуће и више то нико није помињао.
После повратка у Београд,приликом свечаног проглашења Србије за независну и међународно признату Кнежевину Србију, у оквиру званичног акта који је издао Министарски савет налази се и члан који прописује да се Јевреји могу слободно кретати и насељавати по унутрашњости Србије. Уосталом, ту је, наравно, био и члан о једнакости припадника свих народа и вероисповести пред Законима, односно да су сва лица једнака пред Законом.
Дакле, коначно и званично од августа 1878. године Јевреји су могли несметано да се насељавају по унутрашњости Србије и стварају и развијају своје занатске и трговачке дућане.

[Бенито]

Друго:
Са којом државом је Србија прво потписала конвенцију о посебним трговинским односима пошто је добила међународно признату државну независност?