Оцена Теме:
  • 17 Гласов(а) - 4.12 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(23-03-2025, 09:28 PM)Бенито Пише:  На Дрини.

Тако је. Почетком јула те године српска војска је предузела напад на Бијељину. Иако није заузет, наши војници су допрли до самог центра града и Турцима нанели тешке губитке након чега су се повукли. Српска војска је са одушевљењем примљена од српских сељака, па је у кратком року војсци пришло преко 5000 локалних Срба -добровољаца.
 
На југу тј. моравском фронту, ситуација је била обратна - војска је бивала редовно тучена, а добровољаца међу локалним сељацима готово да није било.
Одговори

Устанак у Босни имао је много мана (војничка дисциплина, шира стратегија, полицетричност одреда итд.).

Шта је основни разлог његове трагичне пропасти?
Одговори

(23-03-2025, 09:51 PM)Monarhist Пише:  Устанак у Босни имао је много мана (војничка дисциплина, шира стратегија,  полицетричност одреда итд.).

Шта је основни разлог његове трагичне пропасти?

Партикуларизам. И, наравно, погрешна одлука Ратног савета Српске војске да се напада према Нишу, а не према Босни, што је захтевао Министарски савет.
Одговори

Професор поново као из топа.
Ја бих само још додао и то што Србија није била довољно укључена у помагање устанка од његовог почетка у августу 1875. године. Чак је у неким моментима и саботирала устанак. Деспотовић је успео да заведе ред у трупи, али без конкретне акције из Србије коју су и народ и борци жељно очекивали, устаници нису имали изгледе на успех против редовне турске војске.

На међународном плану, поразу устаника дефинитивно је кумовао договор Аустроугарске и Русије, којом су Босна и највећи део Херцеговине поклоњене Бечу. За то је сазнао Ристић, па је још од почетка 1877. саветовао устанике да се спашавају како знају јер се, по његовим речима, "судбина Босне неће решити устанцима па ма какве размере ови имали".
Одговори

И коначно:

Познато је да су Аусторугари одавно бацали око на Босну, и да су по сваку цену планирали да спрече њено припајање Србији (припајање делова Херцеговине Црној Гори није довођено у питање). Таква политика морала је укључивати и стварање одговарајућег ратног плана.

Када је Аустроугарска створила ратни план везан за босанско питање?
Одговори

(23-03-2025, 10:56 PM)Monarhist Пише:  Професор поново као из топа.
Ја бих само још додао и то што Србија није била довољно укључена у помагање устанка од његовог почетка у августу 1875. године. Чак је у неким моментима и саботирала устанак. Деспотовић је успео да заведе ред у трупи, али без конкретне акције из Србије коју су и народ и борци жељно очекивали, устаници нису имали изгледе на успех против редовне турске војске.

На међународном плану, поразу устаника дефинитивно је кумовао договор Аустроугарске и Русије, којом су Босна и највећи део Херцеговине поклоњене Бечу. За то је сазнао Ристић, па је још од почетка 1877. саветовао устанике да се спашавају како знају јер се, по његовим речима, "судбина Босне неће решити устанцима па ма какве размере ови имали".

Да, то је био Рајхштатски споразум, а после и Тајна будимпештанска конвенција, између Аустро-Угарске и Руске Империје. Ристић је касно сазнао за тај споразум. Уосталом, да је знао за договор два цара, а то је, у суштини, било да Босна и Херцеговина припадне под јурисдикцију Беча, а Бугарска под јурисдикцију Петрограда, не би ни улазио у Први Српско-турски рат. Испао је наиван зато што је веровао пансловенском покрету, који је био јак у Русији, али није била то званична руска дипломатија. 
Ту је, у суштини, и највећа грешка Првог Српског турског рата.
Одговори

(23-03-2025, 11:00 PM)Monarhist Пише:  И коначно:

Познато је да су Аусторугари одавно бацали око на Босну, и да су по сваку цену планирали да спрече њено припајање Србији (припајање делова Херцеговине Црној Гори није довођено у питање). Таква политика морала је укључивати и стварање одговарајућег ратног плана.

Када је Аустроугарска створила ратни план везан за босанско питање?
Е, ово је одлично питање. Не би знао одговор...
Одговори

(23-03-2025, 11:00 PM)Monarhist Пише:  И коначно:

Познато је да су Аусторугари одавно бацали око на Босну, и да су по сваку цену планирали да спрече њено припајање Србији (припајање делова Херцеговине Црној Гори није довођено у питање). Таква политика морала је укључивати и стварање одговарајућег ратног плана.

Када је Аустроугарска створила ратни план везан за босанско питање?

Да није у периоду 1868-1870. године?
Одговори

Може се рећи да је Митке у праву. Према Екмечићу, још 1870. Аустроугарска је Србији тј. Намесништву нудила поделу Босне и херцеговине линијом Врбас-Неретва. Ово је верватно само било фолирање са обзиром да су бечке дипломате истовремено ужурбано радиле на кварењу односа и распламсавању династичког сукоба између Србије и Црне Горе. Без обзира на то, може се наслутити да су Аустроугари већ у овом периоду имали спреман оквирни војни план за заузимање већег дела Босне и Херцеговине.

Конкретни планови су дефинисани осам месеци пре подизања устанка, 29. јануара 1875. на конференцији Крунског већа а којом је председавао сам Франц Јозеф. Тада је одлучено да највећи део Босне и Херцеговине мора припасти Бечу у свакој комбинацији, док би се мањи део евентуално оставио Србији и Црној Гори, са циљем да се на тај начин спречи стварање јаке српске државе. Одмах након тога, током фебруара, у Босну су тајно убачени генералштабни официри са циљем обавештајног рада на терену, а у марту сачињена су упутства за стварање посебне формације - корпуса који би имао спровести задатак на терену. По инструкцијма царске Војне канцеларије из јуна, акција би била преузета ако у Босни Срби сами истерају Турке, или ако Србија и Црна Гора пошаљу своју војску у помоћ.

Према упутству из марта, аустроуграска војска је имала окупирати сву територију до Дрине и Лима нападајући са три војне колоне: две би напредовале кроз Босну а једна кроз Херцеговину. Такође је и предвиђено да се у случају потребе напад преко Дрине настави и нападне (и окупира) Србија. Инструкција из јуна поред осталог детаљно наводи и евентуална војна појачања ако се крене на Србију.
Одговори

(23-03-2025, 11:24 PM)Бенито Пише:  Да, то је био Рајхштатски споразум, а после и Тајна будимпештанска конвенција, између Аустро-Угарске и Руске Империје. Ристић је касно сазнао за тај споразум. Уосталом, да је знао за договор два цара, а то је, у суштини, било да Босна и Херцеговина припадне под јурисдикцију Беча, а Бугарска под јурисдикцију Петрограда, не би ни улазио у Први Српско-турски рат. Испао је наиван зато што је веровао пансловенском покрету, који је био јак у Русији, али није била то званична руска дипломатија. 
Ту је, у суштини, и највећа грешка Првог Српског турског рата.

Тачно...
Бенито, по Вашем мишљењу, да ли је Деспотовић сво време био руски човек?
Одговори

(24-03-2025, 01:31 AM)Monarhist Пише:  
(23-03-2025, 11:24 PM)Бенито Пише:  Да, то је био Рајхштатски споразум, а после и Тајна будимпештанска конвенција, између Аустро-Угарске и Руске Империје. Ристић је касно сазнао за тај споразум. Уосталом, да је знао за договор два цара, а то је, у суштини, било да Босна и Херцеговина припадне под јурисдикцију Беча, а Бугарска под јурисдикцију Петрограда, не би ни улазио у Први Српско-турски рат. Испао је наиван зато што је веровао пансловенском покрету, који је био јак у Русији, али није била то званична руска дипломатија. 
Ту је, у суштини, и највећа грешка Првог Српског турског рата.

Тачно...
Бенито, по Вашем мишљењу, да ли је Деспотовић сво време био руски човек?
Заиста не би могао то да коментаришем. Вероватно има код Екмечића.
ПС треба бити јако опрезан око тих детаља, јер је руска званична дипломатија један пар рукавица, а панслависти су други пар рукавица. Треће, међу тим Русима било је и нихилиста, па социјалиста и ко зна чега све још. Треба разумети то време, јер је Велики Кнез Русије на челу Пансловенског покрета коме припадају многи угледници Русије, које наши људи познају, и на које се позивају различити руски или лажни руски агенти на Балкану, односно међу Србима. Сад види ако је један опрезни Ристић, који је и тада све то знао, морао да ризикује и да уђе у рат, онда како су Деспотовић или неки други Срби по Босни или у Херцеговини могли такве разлике да уоче.
Другим речима, могуће је да је био, а да није ни схватио да уопште није руски човек. 
И никада, али никада не треба искључити елемент "самозванца", јер у српској историји, а и не само српској, имаш таквих колико Ти душа жели.
ПС можда је боље консултовати Екмечића по том питању, јер верујем да је он обратио пажњу на такве детаље.
Одговори

О питању анархизма код Срба

https://standard.rs/2025/03/24/o-pitanju...-kod-srba/

Бенито, шта мислиш о овом тексту?
Одговори

(24-03-2025, 11:13 PM)Митић Пише:  О питању анархизма код Срба

https://standard.rs/2025/03/24/o-pitanju...-kod-srba/

Бенито, шта мислиш о овом тексту?
Јок
Е мој Митке.... У давна, прадавна времена када се још ни стара мајка није више надала да од њега може бити нешто, Бенито је упозоравао да ће доћи време када ће један потпуни кловн прихватити улогу будале на основу давно направљеног и примењеног концепта, а да ће његови главни опоненти "браниоци Српства" бити они који ће тврдити да дотични кловн нимало не личи на идеолошку скицу по којој треба да се влада. 
Касно је сад!!!!
Ето, то Ти је мој коментар!
ПС уз пар неких корекција, текст је одличан.
Одговори

Да се ми вратимо квизу, пошто су питања нека врста одговора. Идемо са новим триптихом питања. Прво:
Ко је први и када употребио синтагму 
"Србија изнад свега"
као кредо националног програма будуће владе?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Скривени Корисник(а), 51 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним