На данашњи дан, 14 окт. 1943 год. отпочела је опсада манастира Острог и у њему дела руководства четн. покрета Црне Горе.
За опис ових догађаја користићу се, до скоро мало познатим, сведочењем јединог преживелог Благоја Андрића, датог у два наврата, 26 окт. и 4 нов. 1943 год, пред Судом за заштиту народа у Подгорици, односно пред предс. Првог већа тог суда-др. Илијом Вујовићем.
13. окт. - четници су прешли из Доњег у Горњи манастир, схвативши да ће бити нападнути. Истовремено су избацили две предстраже од по 7-8 бораца, са неколико аутом. оружја. Нешто даље од манастира био је смештен јак Јуришни батаљон Зетског четн. одреда, под командом пор. Радивоја Војводића.
14. окт. - у 2 часа ујутро отпочео је напад комуниста на четнике, сада већ опкољених, у манастиру.
Предстраже су биле лако разбијене, а командир једне од те две, вазд. пор. Пуниша П. Богићевић успео је да се пробије кроз комунисте и спаси се. Борба се водила цео дан и сви су напади одбијени. У исто време Јуришни батаљон водио је борбе око Купинова и имао је губитке. Касније, у сведочењу, овај батаљон се не помиње.
14/15. окт. - кроз ноћ, напади на манастир су настављени, али су их четници све спречили.
15. окт. - ујутро, напади су настављени, али су и одбијени. Браниоци манастира имали су доста хране, муниције и оружја, али углавном пушака и само 1 пушко митраљез. Највећи савезник био им је тешко приступачан манастир.
15. окт. око 10 часова у манастир је дошао архимандрит Леонтије Митровић. Њега су партизани послали да тражи преговоре, односно да пренесе позив комуниста четницима да се предају. Ђукановић и Станишић одбили су предају и нису хтели да приме услове. Архим. Митровић је изашао из манастира. Борбе су се наставиле. У току дана Немци су се повукли из с. Повије и комунисти су још жешће навалили.
15/16. окт. - у току ноћи, напади су били непрекидни и комунисти су покушавали на све начине да дођу до капије и уђу у манастир, али би били сваки пут одбачени.
16. окт. - борбе су вођене до 13 часова. У 15 часова поново је дошао архим. Митровић са комун. захтевом на предају, под условом да свим осталим неће бити ништа, сем Ђукановићу и Станишићу, који морају пред -Народни суд-. Са архим. Митровићем, пошао је комунистима на преговоре рез. капетан Бошко И. Бојовић, адвокат и остао код њих целу ноћ.
16/17. окт. - кроз целу ноћ није било напада, али су се комунисти утврђивали око манастира.
17. окт. - рез. капет. Бошко Бојовић вратио се са преговора и пренео комун. услове Ђукановићу, Станишићу и др. Тошковићу. Бојовић поново одлази комунистима око 8 часова и враћа се у манастир око 11 часова. Ускоро је донета одлука о предаји, а Станишић са тројицом рођака је одбио и остао у манастиру.
Између 13 и 14 часова, четници, на челу са ђенер. Ђукановићем, изашли су кроз манастирску капију и предали се.
Сви су смештени у Доњи манастир у једну велику собу у приземљу-Краљевске палате-
Око 17 часова почело је саслушавање , прво ђенер. Ђукановића, потом мај. Јанка Пајовића, па др Тошковића и тако редом. Благоје Андрић стигао је на ред око 21 час.
Комун. суд сачињавало је 7-8 партизана: Блажо Јовановић, инж. Драгиша Ивановић...
Око 22 часа саслушавања су завршена. Ситуација је постала опуштенија, комунисти су постали љубазни, а земљаци су се поздрављали и љубили са земљацима четницима. Са обе стране било је и блиских рођака. Између себе дељене су цигаре.
Четници су добили и вечеру: макароне, повелико парче сланине и хлеб пшенични. Вечера се завршила око 23 и 30.
18. окт. - око 1 час у ноћ, пробудили су их. Под изговором да ће Немци напасти и да сви морају бити евакуисани, четници су повезани и по групама изведени пред школу. Ту су их све сабили и скоро истог трена, изненада, отпочело је стрељање. Благоје Андрић није био погођен, али је пао у гомилу и примирио се. Сви који су јаукали и давали знаке живота дотучени из пиштоља. Истовремено је настало скидање са побијених четника вредније одеће и обуће, као и драгоцености. Када је пажња попустила, Андрић је скочио и дао се у бекство. И тада га метак није хтео. Замакао је пут Повије, где је био 3 дана и 3 ноћи, док 21. окт. није дошао у јединицу.
Предали су се и били пострељани:
дивиз. ђенерал Блажо М. Ђукановић - команд. Главне Националне Команде за Црну Гору, од Подгорице до Скад. језера,тј. Доње Зете и среза Цетињског.
др. Јово Тошковић - члан ЦНК
мајор Јанко Р. Пајовић - начелник интендатуре Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
Бранислав Ј. Пајовић, син мај. Јанка , студент права - члан Националног одбора Црне Горе.
Борислав Ј. Пајовић, син мај. Јанка, сврш. матурант - писар у Штабу Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
капетан II кл Радоје П. Ћетковић - обавешт. официр Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
рез капетан I кл Илија Ј. Поповић - члан Команде Црне Горе, Боке и Ст. Раса.
рез капетан Бошко И. Бојовић, судија - на служби у Првој чети Јуришног батаљона Зетског четн. одреда.
Ђуро И. Бојовић, Бошков брат, судски службеник - на служби у Првој чети Јуришног батаљона Зетског четн. одреда.
рез поручник Блажо Војводић, финанс - на служби у Штапској чети Зетског четн. одреда.
Владимир Дамјановић Владо, срески начелник у пензији - на служби у Јуришном батаљону Зетског четн. одреда.
жандарм ? Петар Шолаја - пратилац пуков. Баје Станишића.
Јован Стругар - пратилац ђенер. Ђукановића.
Душан Стругар - пратилац ђенер. Ђукановића.
п поручник Војислав Вујовић Војо - ордонанс оф. ђенер. Ђукановића.
Мило Вујовић, чиновник - пратилац ђенер. Ђукановић.
жанд. наредник Лука Радуловић - Блелопавлићки четн. одред.
Владо Ћетковић - пратилац ђенер. Ђукановића.
Владо Павићевић - пратилац пуков. Станишића.
жанд. каплар Љубомир Радовић Љубо - пратилац ђенер. Ђукановића.
Благоје Грандовић - пратилац др Тошковића.
Милутин С. Рајковић, гимназ. - у пратњи ђенер. Ђукановића.
капетан Ђорђе Бецић
Душан Грандовић
Нису се предали и у борби погинули :
пуковник Бајо Ј. Станишић - команд. Зетског четн. одреда, Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
Милинко М. Станишић, ђак - четник Прве чете Јуришног батаљона Зетског четн одреда.
Војислав Ј. Станишић Војо, студент.
Борислав Р. Станишић Боро.
