Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

НА ДАНАШЊИ ДАН
#1

Јуче, 25 септ. у Политици, међу читуљама -
ИЛИЈА ИКА ЂОРЂЕВИЋ B.Sc. M.Sc.
архитекта
1897-1943
Бивши-предс. Општине Зајечар, пред.Црквене Општине Зајечар, носилац Албанске споменице, рез. мајор југослов. војске, ораганизатор и члан цивилног штаба у Зајечару јвуо
Ухапшен од Гестапоа. SS јединице из логора на Бањици га спроводе на стратиште у Јајинцима, где је мучки убијен на данашњи дан 25. 09. 1943. пре 70 година.
Његови...
Одговори
#2

Био је заточеник Нишког логора - иначе, њега је Немцима издао комунистички народни херој Јован Шербанов.
Одговори
#3

''На данашњи дан'', догађаји из историје четника - одлична идеја, одлична тема.
Одговори
#4

На данашњи дан, 14 окт. 1943 год. отпочела је опсада манастира Острог и у њему дела руководства четн. покрета Црне Горе.
За опис ових догађаја користићу се, до скоро мало познатим, сведочењем јединог преживелог Благоја Андрића, датог у два наврата, 26 окт. и 4 нов. 1943 год, пред Судом за заштиту народа у Подгорици, односно пред предс. Првог већа тог суда-др. Илијом Вујовићем.
13. окт. - четници су прешли из Доњег у Горњи манастир, схвативши да ће бити нападнути. Истовремено су избацили две предстраже од по 7-8 бораца, са неколико аутом. оружја. Нешто даље од манастира био је смештен јак Јуришни батаљон Зетског четн. одреда, под командом пор. Радивоја Војводића.
14. окт. - у 2 часа ујутро отпочео је напад комуниста на четнике, сада већ опкољених, у манастиру.
Предстраже су биле лако разбијене, а командир једне од те две, вазд. пор. Пуниша П. Богићевић успео је да се пробије кроз комунисте и спаси се. Борба се водила цео дан и сви су напади одбијени. У исто време Јуришни батаљон водио је борбе око Купинова и имао је губитке. Касније, у сведочењу, овај батаљон се не помиње.
14/15. окт. - кроз ноћ, напади на манастир су настављени, али су их четници све спречили.
15. окт. - ујутро, напади су настављени, али су и одбијени. Браниоци манастира имали су доста хране, муниције и оружја, али углавном пушака и само 1 пушко митраљез. Највећи савезник био им је тешко приступачан манастир.
15. окт. око 10 часова у манастир је дошао архимандрит Леонтије Митровић. Њега су партизани послали да тражи преговоре, односно да пренесе позив комуниста четницима да се предају. Ђукановић и Станишић одбили су предају и нису хтели да приме услове. Архим. Митровић је изашао из манастира. Борбе су се наставиле. У току дана Немци су се повукли из с. Повије и комунисти су још жешће навалили.
15/16. окт. - у току ноћи, напади су били непрекидни и комунисти су покушавали на све начине да дођу до капије и уђу у манастир, али би били сваки пут одбачени.
16. окт. - борбе су вођене до 13 часова. У 15 часова поново је дошао архим. Митровић са комун. захтевом на предају, под условом да свим осталим неће бити ништа, сем Ђукановићу и Станишићу, који морају пред -Народни суд-. Са архим. Митровићем, пошао је комунистима на преговоре рез. капетан Бошко И. Бојовић, адвокат и остао код њих целу ноћ.
16/17. окт. - кроз целу ноћ није било напада, али су се комунисти утврђивали око манастира.
17. окт. - рез. капет. Бошко Бојовић вратио се са преговора и пренео комун. услове Ђукановићу, Станишићу и др. Тошковићу. Бојовић поново одлази комунистима око 8 часова и враћа се у манастир око 11 часова. Ускоро је донета одлука о предаји, а Станишић са тројицом рођака је одбио и остао у манастиру.
Између 13 и 14 часова, четници, на челу са ђенер. Ђукановићем, изашли су кроз манастирску капију и предали се.
Сви су смештени у Доњи манастир у једну велику собу у приземљу-Краљевске палате-
Око 17 часова почело је саслушавање , прво ђенер. Ђукановића, потом мај. Јанка Пајовића, па др Тошковића и тако редом. Благоје Андрић стигао је на ред око 21 час.
Комун. суд сачињавало је 7-8 партизана: Блажо Јовановић, инж. Драгиша Ивановић...
Око 22 часа саслушавања су завршена. Ситуација је постала опуштенија, комунисти су постали љубазни, а земљаци су се поздрављали и љубили са земљацима четницима. Са обе стране било је и блиских рођака. Између себе дељене су цигаре.
Четници су добили и вечеру: макароне, повелико парче сланине и хлеб пшенични. Вечера се завршила око 23 и 30.
18. окт. - око 1 час у ноћ, пробудили су их. Под изговором да ће Немци напасти и да сви морају бити евакуисани, четници су повезани и по групама изведени пред школу. Ту су их све сабили и скоро истог трена, изненада, отпочело је стрељање. Благоје Андрић није био погођен, али је пао у гомилу и примирио се. Сви који су јаукали и давали знаке живота дотучени из пиштоља. Истовремено је настало скидање са побијених четника вредније одеће и обуће, као и драгоцености. Када је пажња попустила, Андрић је скочио и дао се у бекство. И тада га метак није хтео. Замакао је пут Повије, где је био 3 дана и 3 ноћи, док 21. окт. није дошао у јединицу.
Предали су се и били пострељани:
дивиз. ђенерал Блажо М. Ђукановић - команд. Главне Националне Команде за Црну Гору, од Подгорице до Скад. језера,тј. Доње Зете и среза Цетињског.
др. Јово Тошковић - члан ЦНК
мајор Јанко Р. Пајовић - начелник интендатуре Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
Бранислав Ј. Пајовић, син мај. Јанка , студент права - члан Националног одбора Црне Горе.
Борислав Ј. Пајовић, син мај. Јанка, сврш. матурант - писар у Штабу Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
капетан II кл Радоје П. Ћетковић - обавешт. официр Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
рез капетан I кл Илија Ј. Поповић - члан Команде Црне Горе, Боке и Ст. Раса.
рез капетан Бошко И. Бојовић, судија - на служби у Првој чети Јуришног батаљона Зетског четн. одреда.
Ђуро И. Бојовић, Бошков брат, судски службеник - на служби у Првој чети Јуришног батаљона Зетског четн. одреда.
рез поручник Блажо Војводић, финанс - на служби у Штапској чети Зетског четн. одреда.
Владимир Дамјановић Владо, срески начелник у пензији - на служби у Јуришном батаљону Зетског четн. одреда.
жандарм ? Петар Шолаја - пратилац пуков. Баје Станишића.
Јован Стругар - пратилац ђенер. Ђукановића.
Душан Стругар - пратилац ђенер. Ђукановића.
п поручник Војислав Вујовић Војо - ордонанс оф. ђенер. Ђукановића.
Мило Вујовић, чиновник - пратилац ђенер. Ђукановић.
жанд. наредник Лука Радуловић - Блелопавлићки четн. одред.
Владо Ћетковић - пратилац ђенер. Ђукановића.
Владо Павићевић - пратилац пуков. Станишића.
жанд. каплар Љубомир Радовић Љубо - пратилац ђенер. Ђукановића.
Благоје Грандовић - пратилац др Тошковића.
Милутин С. Рајковић, гимназ. - у пратњи ђенер. Ђукановића.
капетан Ђорђе Бецић
Душан Грандовић
Нису се предали и у борби погинули :
пуковник Бајо Ј. Станишић - команд. Зетског четн. одреда, Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
Милинко М. Станишић, ђак - четник Прве чете Јуришног батаљона Зетског четн одреда.
Војислав Ј. Станишић Војо, студент.
Борислав Р. Станишић Боро.
Одговори
#5

А све зато што Станишић и Ђукановић нису имали војску, јер су одбили да изврше наређење о мобилизацији. Јединице су распустили још априла 1943, после повлачења са Неретве.
Одговори
#6

БУДИМИР Л. СОКОЛОВИЋ
Рођен 1910. год. у у с. Тегари, срез Сребренички. Завршио Богословију на Цетињу 1931. год, а следеће године је рукоположен за ђакона и свештеника. На свешт. дужности у цркви у Добруну, до почетка рата.
Учесник четничког устанка у Ист. Босни, у јесен 1941. год. Октобра 1941 год. одлази у ослобођени Чачак, по наређењу мај. Јездимира Дангића да би Четничкој команди поднео извештај о ситуацији у Ист. Босни. Почетком прол. 1942. год, након слома устанка, Соколовић прелази у Србију и службује у златиборском архијерејском намесништву, одакле се прикључује ВК ЈВуО.
Војни верски референт ВК и веза Штаба ВК са митрополитом Јосифом у Београду.
У јесен 1944. год, са Штабом ВК одступа за Босну.
Заробљен је од комуниста у с. Оцркавље, између 17. и 18. маја 1945. год. Одведен у Миљевину, код Фоче и после зверског мучења, убијен и бачен у јаму Понор.
Свети Архијерејси сабор СПЦ, на предлог Митрополита добро-босанског Николаја{Мрђа} и приложене документације протојереја-ставрофора Васка Соколовића, унука проте Будимира, канонизовала је свештослужитеља Будимира Соколовића, дана 15. маја 2005. год. у м. Житомислић. Спомен Светог свештеномученика Будимира Соколовића прославља се 11. јула.
Одговори
#7

На данашњи дан 8.10.1941.г. начелник штаба Војночетничких одреда ЈВ ( „ Горски штаб бр. 1 “ ) потпуковник Драгослав Павловић шаље британским обавештајцима радио депешу:
„Југословенска Војска у земљи постоји. Војском командује пуковник Дража Михаиловић. Народ жељан борбе. Немамо ни најпотребнијих средстава. За сада боримо се само пушком и бомбом. Немци уплашени,не знају шата раде...Народ би срећан био да види прву помоћ од савезника.9. бићу у Пожеги. Могу доћи на реферисање.Пошаљите авион.“

Следећег дана депеша: „ Бацајте нам оружје, муницију, новац на Сувобор, Равна Гора. Шаљите авијацију да народ види. Авиони могу слетети на слободне аеродроме. Нарочито слободна Пожега.“

извор проф.Радоје и пук. Живан Л. Кнежевић „Слобода или смрт“, стр.26,Сиетл 1981.)

Први британски авион са срамно малом помоћи у наоружању стигао је тек за месец дана!
Одговори
#8

На данашњи дан 9.10.1941. са брда званог „Чукара“ српска батерија под командом артиљеријског капетана I класе Милоша Миљевића из топа испалио прве гранате на немачку окупациону војску у Краљеву и уништивши један њихов аутомобил симболично започео фаталну опсаду тог града јер убрзо су Немци дошли и запалили оближње село Сирча.
Одговори
#9

На данашњи дан 27.10.1941.г. у селу Брајићима завршени неуспехом дводневни преговори устаничких вођа пуковника Драже Михаиловића и "Тита". Тужан
Одговори
#10

(14-10-2013, 08:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  А све зато што Станишић и Ђукановић нису имали војску, јер су одбили да изврше наређење о мобилизацији. Јединице су распустили још априла 1943, после повлачења са Неретве.

Управо сам то хтио птитати, гдје им је била војска. А и процјена да се улогоре у Подострог, мјесто без алтернативног излаза, крајње је не промишљена
Одговори
#11

На данашњи дан 31,10. 1941.г. избегличка влада Југославије обратила се Римском Папи Пију XII да интервенише против зверстава над цивилима у Југославији, нарочито НДХ.
Одговори
#12

На данашњи дан прије 70 година у свитање зоре, тога прољећног дана 4. априла, усташе од правца Тополе подржане артиљеријом и тенковима, отпочеле су нападе на четничке једнице под командом потпуковника и војводе Павла Ђуришића.
Први на удару били су Херцеговци војводе попа Радојице Перишића. Не претече ниједан. Усташама је на правцу напада била и Прва Дивизија мајора Ивана Ружића, Први и Седми пук.

СВИМ ПОГИНУЛИМ ЈУНАЦИМА, КОЈИ КОСТИ ОСТАВИШЕ НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ НЕК ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ЛАКА НАМУЧЕНА ТЕШКА ЗЕМЉА ЦРНА!`
Одговори
#13

На данашњи дан Марковдан, пре 74 године, ових 26 витезова на челу са бесмртним Чичом отворило је нову страницу историје. Присетимо се речи великог Његоша: "Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити" .
Нека им је вечна слава и хвала.

1. Пуковник Драгољуб Михаиловић – Чича Дража
2. Мајор Миодраг Палошевић
3. Капетан Миленко Рељић
4. Капетан Милојко Узелац
5. Поручник Илија Пажина
6. Поручник Бора Илић
7. Потпоручник Павле Мешковић
8. Потпоручник Крста Кљајић
9. Потпоручник Владимир Ленац
10. Наредник Божидар Перовић
11. Наредник Божидар Денцић
12. Наредник Ђорђе Улман
13. Наредник Божидар Величковић
14. Наредник Гојко Ајваз
15. Наредник Ђура Станковић
16. Наредник Фрањо Сеничар
17. Наредник Никола Марковић
18. Поднаредник Ђура Војиновић
19. Поднаредник Благоје Ковач
20. Поднаредник Никола Кордић
21. Поднаредник Лазар Вукмирица
22. Поднаредник Радован Ковачевић
23. Војник Бењамин Самоковлија
24. Војник Милош бабић
25. Војник Лука Љумовић
26. Војник Никола Вучковић

Ој Војводо,
ој Војводо,шубару накриви, има твојих, има твојих, Четника још живих...
Одговори
#14

Данас је обележена и 70-а годишњица ослобођења логора Маутхаузен (иначе великог српског стратишта). Господин Стојиловић (нисам сигуран да се тако зове), 91-о годишњак и бивши логораш, који је у логору завршио као комунистички илегалац у Београду, је у свом говору данас нагласио да су у логор довођени, затварани, убијани и заједно преживљавали све страхоте како комунисти, тако и припрадници Равногорског покрета. Ова изјава је по мени обележила данашњи дан у Маутхаузену, што се тиче Срба. Ипак, када један предратни члан КПЈ да такву изјаву, онда то има једну извесну тежину коју изјаве нас обичних цивила немају.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним