[Митић]

ПАРТИЗАНСКИ ЗЛОЧИН У ЕРГЕЛИ БОРИКЕ 1942.

http://savremenaistorija.com/?p=3404

[Митић]

Из јама коначно ископана истина: Филм "Грахово грдно судилиште" расветлио зло време братског сатирања

https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8...-satiranja

[Митић]

КРВАВИ БАДЊАЦИ: Како је Саво Јоксимовић убио 12 угледних Бјелопољаца!

http://www.sedmica.me/uiliull/

[luka.luke]

КРВАВИ БАДЊАЦИ: Како је Саво Јоксимовић убио 12 угледних Бјелопољаца!

http://www.sedmica.me/uiliull/

Ovo je tekst za temu koja bi se mogla KOMUNISTIČKI SAMOZLOČINI.
Autor je, kao i ostali titogorci potpuno pogubljen.
Naslov KRVAVI BADNJACI - Kakve veze imaju badnjaci sa međukomunističkom borbom
"Остала шесторица одметнутих бјелопљских мученика". Čuj mučenika, bolje reći mučitelja.

[пек.]

http://www.srpskaistorija.com/slovenacko...h-cetnika/
http://www.srpskaistorija.com/slovenacko...i-mrtvima/
http://www.srpskaistorija.com/zlocini-ko...20-vijeku/

[Шумадинац]

.
Титови злочини над Црногорцима!
http://www.sedmica.me/krdehzez/
.

[смедерево]

[stefab97]

https://imgur.com/gallery/RWI3Pnf

Може ли се негде сазнати више о овоме?

Да ли је ово заиста легитиман документ, мени делује тако.

[Александар Динчић]

Није. То је време када су партизани и четници у Црној Гори такмичили ко ће више да напише памфлета, умножи их и растури. Тада је настала и инструкција Драже Михаиловићу мајору Лашићу и још неки фалсификати. Чак су и бугарски војници дошли до исте инструкције. То се масовно растурало због компромитације. Курири су били више него ажурни.

[Митић]

Ovog 15. maja navršilo se 15 godina od kada su odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, u manastiru Žitomislić kanonizovani Sveti sveštenomučenici dabrobosanski i mileševski. Reč je o nekoliko stotina sveštenika pobijenih tokom ili posle Drugog svetskog rata.
Među njima je i Sveti Budimir, protojerej Budimir Sokolović, sveštenik Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini koji je ujedno bio i sveštenik i ispovednik generala Dragoljuba Draže Mihailovića.

Prota Budimir je ubijen pre tačno 75 godina, a u ekskluzivnom razgovoru za „Vesti“, kćerka njegovog sina Vasilija Mirjana Damljanović (50), psiholog i dirigent dečjeg crkvenog hora u Klivlendu, otkriva mnoge nepoznanice u vezi sa životom svog dede, ali i celom porodicom Sokolović koja je dala 43 sveštenika i monaha, a među njima i četiri patrijarha – Makarija, Antonija, Gerasima i Savatija. Istovremeno, iz ove loze je i čuveni Mehmed-paša Sokolović!

https://www.vesti-online.com/moj-deda-srpski-svetac/

[ЛукаЛоко]

Јуче је у Риму преминуо у 84. години Ђампаоло Панса, један од најпознатијих италијанских новинара.
Причам овде о њему, јер је он био публициста који је највише инсистирао и обелодањивао злочине комунистичких партизана у Италији.

Ово је један чланак Ђампаолоа Пансе:
http://www.ilgiornale.it/news/spettacoli...38580.html

Чини ми се да је реч о пасусу једне његове књиге. Наслов значи „Овако су црвени убијали и остале партизане“.
У том тексту Панса је колоквијално са једном женом препричао случај једног партизанског команданта по имену Giovanni Rossi, познат по надимаку „земљорадник“. Заиста тај надимак означава у италијанском тог сељака, који нема сопствене земље, па мора да унајмљује своје руке. Био је из Сасуолоа, из краја Модене.
Он је раније био војник, повратник из Југославије. Био је антифашиста али без јасне политичке оријентације, Панса каже да није хтео да дочека крај рата седећи скрштених руку. Тако је скупио неколико другара и као први потез смело је напао једну касарну фашистичке републичке страже. Заробио је једног поручника те страже, неколико карабињера и неколико немачких војника, ови последњи су према Панси највероватније стрељани.
После тога удружили му се још доста људи, па је „Земљорадник“ постао важан командант.
Комунисти из Модене почели су да траже од њега да прихвати политичког комесара, он то одбијао па и одбијао и затим да постане градски илегалац под наредбама комунистичке партије.
Он је убијен од два комуниста крајем фебруара 1944. док је спавао у слами у једној штали.
Покушао сам да сазнам нешто више о том случају, који је заиста споран.
Изгледа да су људи из антифашистичког покрета њега су сматрали „недисциплинованим“ и самим тим опасним. Ако је тачно да је стрељао заробљене војнике, онда има разлога за ту негативну осуду.
Међутим, у неутралној књизи о антифашистичкој борби пише да је вероватно то да су комунисти убили због тога што није прихватао власт Комунистичке партије.

Јесте да је тај случај споран, ипак то да су комунисти због политике убијали друге партизане, то је била нека шира појава.
Најтежи случај такве врсте, па и најцитиранији у литератури, то је „покољ у Порзусу“.
Порзус је малено планинско место, на пола пута између Удина и актуелне границе са Словенијом. Ту се тада налазио штаб једне умерене партизанске јединице, то је била „Бригада Осопо“. Ту бригаду сачињавали људи католичке и свакако умерене политичке оријентације, која се између осталог противила на комунистичку политику анексије тог краја Титовој Југославији.
Ипак, тај злочин су извршили италијански комунисти. Чиновници из Удина наредили су злочин партизанима локалне бригаде „Гарибалди“, како су се звале комунистичке партизанске групације, и њеном команданту по имену Марио Тофанин. Ти комунисти су дошли до штаба Бригаде Осопо и одмах стрељали њеног команданта Франческоа Де Грегорија, његовог заменика и једну жену, курирку, коју су они третирали као шпијунком. Одвели су са собом још 15-орицу људи, од којих су 14 били стрељани неколико дана касније у једном другом месту. Један од њих је био брат будућег чувеног писца и редитеља Пасолинија.
Историјска истрага о том злочину наишла је на неке препреке, зато што читава документација Бригаде „Осопо“, коју су комунисти запленили, заједно са документима комунистичке бригаде „Гарибалди“ долине реке Надиза, предата је од италијанских комуниста Титовим партизанима из 11-ог Корпуса и чувана је у Љубљани све до 60-их година. Само после тог доба историчари су могли да прочитају званична документа и да утврде да је до злочина дошло због виших наредби.

[ватхра]

Лука,
оваквих случајева је било и код партизана у Југославији.
Оно што је неопходно код некакве војне организације је да мора постојати чврст ланац командовања. Самовољни команданти морају да се доведу у ред, смене, па чак и елиминишу за пример.

Код ЈВуО, иако се радило о организацији коју направили официри, ситуација парадоксално била опуштенија. Мени је потпуно несхватљиво да се Дража налази у Босни са Ђуришићем, који одбија Дражино наређење и продужава даље својим путем, а Дража коментарише да ће свако да после одговара за своја дела. Тако једноставно не може да функционише једна војска.

[Милослав Самарџић]

Лука,
оваквих случајева је било и код партизана у Југославији.
Оно што је неопходно код некакве војне организације је да мора постојати чврст ланац командовања. Самовољни команданти морају да се доведу у ред, смене, па чак и елиминишу за пример.

Код ЈВуО, иако се радило о организацији коју направили официри, ситуација парадоксално била опуштенија. Мени је потпуно несхватљиво да се Дража налази у Босни са Ђуришићем, који одбија Дражино наређење и продужава даље својим путем, а Дража коментарише да ће свако да после одговара за своја дела. Тако једноставно не може да функционише једна војска.

У марту 1945. се ово дешава и то не разумете?
А разумете кад у јулу 1943. Коста Нађ не испуњава Титово наређење, не долази му у помоћ и бежи натраг, док истовремено Коча Поповић такође не испуњава Титово наређење и бежи у супротном правцу?
Тито их је звао у помоћ, наилазили су Немци.
Хајде нађите такав пример код Драже.

[Александар Динчић]

Коча и Коста су Титови саборци из Шпаније. Сигурно им је зато прогледао кроз прсте. Нисам сигуран да би неком другом команданту. Као што није Сави Ковачевићу.