.
ГРАЂАНСКЕ ПРОТЕСТЕ "1 ОД 5 МИЛОНА" ПОДРЖАЛО ЈОШ 26 СОЦИОЛОГА СА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА
Још 26 социолога са Филозофског факултета подржало је грађанске протесте „1 од 5 милиона“, који се већ седам субота уназад одржавају у Србији. Они су данас упутили писмо подршке у ком су навели да то чине зато што је у Србији сиромаштво „дубоко и раширено“, што су „корупција и клијентелизам метастазирали“, разорене институције, запосленост ниска и једна од најнижих у Европи…
Грађанске протесте који су почели у Београду, а потом се раширили на више градова Србије најпре су подржали професори Филозофског факултета. На првом списку било их је 105, а међу њима и четири социолога који су потписе ставили и на данашње писмо подршке.
У отвореном писму које је данас упутило 26 професора, доцента и сарадника Филозофског факултета наведено је низ разлога због којих су одлучили да подрже грађанске протесте.
„Подржавамо протесте против свих политика које су довеле до осиромашења и воде даљем осиромашењу и искоришћавању, повећању неједнакости и сукоба између друштвених група, наместо да подстичу односе сарадње и солидарности. Подржавамо протесте против политика које контролом над медијима укидају право да се становништво информише о овим проблемима, које контролишу и злоупотребљавају природне, економске и друштвене ресурсе који припадају свима у Србији. Подржавамо протесте против увреда, лажи и манипулација, корупције, уцена и страха“, пише у писму професора.
Они су истакли да им „професионална дужност и грађанска свест налажу да укажу на то да многа истраживања која су спроведена показују да је друштво Србије неправично и растрзано бројним економским и друштвеним неједнакостима“.
“Више од трећине становништва је у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Просечна примања има једва трећина запослених, а половина прима месечно једну од најнижих зарада у Европи (еквивалент 330 евра) или мање, док је минимални доходак 26.000 динара што је недовољно за достојан живот“, пише у писму подршке.
Социолози са Филозофског факултета су навели да су у Србији економске неједнакости између малог броја најбогатијих и великог броја грађана са ниским приходима „највеће међу свим европским земљама“. Како су истакли, из њихових истраживања знају да су шансе детета чији су родитељи сиромашни да упише факултет и да студира из године у годину све мање и то „у земљи која наводно има од државе подржано школовање на свим нивоима“.
“Из наших истраживања знамо да су корупција и клијентелизам метастазирали у друштвеном ткиву Србије и да се хране, са једне стране, различитим интересима, а са друге стране – страхом. Они разарају институције и гутају ресурсе који су потребни земљи за развој, а грађанима за квалитетан живот и премештају их у уске кругове политичке и економске елите. Све више укидају могућност грађанима да кроз институције државе остваре своја права, без страха и уцена да морају бити лојални политичкој елити“, пише у писму подршке.
Професори социологије на Филозофском факултету истичу да је запосленост у Србији и даље ниска и једна од најнижих у Европи, као и да петина запослених и даље ради у неформалној економији, а „најуспешнији механизам запошљавања је партијска патронажа“.
„Знамо да је Србија растрзана регионалним неједнакостима, између села и града, између Београда и остатка Србије, а посебно су угрожени региони на југоистоку и југозападу Србије. Жене се теже запошљавају и њихова запосленост је лошија у поређењу са мушкарцима, мање учествују у политичком животу, имају несразмерно више обавеза везаних за бригу о домаћинству и породици, изложене су различитим облицима насиља“, наводи се у писму.
У њему се додаје да се деца у Србији рађају упркос тешким условима живота, јер су жељена.
„Знамо како се осећају младе жене када их држава вређа да су размажене и захтева да рађају, а на породиљском одсуству их понижава примањима од пар хиљада динара месечно“, наводе професори са Филозофског факултета.
Они додају да су млади искључени из свега и да планирају одлазак, а да се стари људи схватају као терет за државу. Како истичу, стари су изложенији материјалној депривацији, а „у удаљеним сеоским подручјима често су изоловани и препуштени себи самима“.
„Бројне друштвене групе живе у посебно тешким условима или су суочене са различитим облицима дискриминације: сеоско становништво, Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, присилни мигранти/киње, ЛГБТ особе“, пише у писму подршке.
ПРОТЕСТЕ ПОДРЖАЛИ И ПРОФЕСОРИ СА ФПН
Јуче је грађанске протесте у Београду подржало и 80 професора и сарадника Факултета политичких наука. Они су поручили да су грађанке и грађани Србије дигли глас против насиља, неправди, гушења слобода, урушавања институција, медијских прогона, и да то што се догађа у нашем друштву њих погађа и као грађане и као професионалце.
Један од потписника подршке Иво Висковић изјавио је за Инсајдер да је време да се о томе отворено проговори.
„Намера је да, као колеге са Филозофског факултета, подржимо грађанске протесте који су усмерени на заштиту оних вредности о којима ми у свом раду говоримо и објашњавамо студентима, и да покажемо да у оно што говоримо - стварно верујемо. Потребно је очувати професионални дигнитет“, навео је Висковић.
Професори и сарадници са Филозофског факултета који су данас подржали протесте су:
1. Смиљка Томановић, редовна професорка
2. Марија Бабовић, редовна професорка
3. Ђокица Јовановић, редовни професор
4. Нада Секулић, редовна професорка
5. Слободан Цвејић, редовни професор
6. Мина Петровић, редовна професорка
7. Далибор Петровић, ванредни професор
8. Душан Мојић, ванредни професор
9. Јелена Пешић, доценткиња
10. Јово Бакић, доцент
11. Вера Бацковић, доценткиња
12. Јелисавета Петровић, доценткиња
13. Ана Бирешев, доценткиња
14. Жељка Манић, доценткиња
15. Ирена Петровић, асистенткиња
16. Немања Костић, асистент
17. Марија Радоман, истраживачица сарадница
18. Милица Ресановић, истраживачица приправница
19. Тамара Петровић Трифуновић, истраживачица сарадница
20. Милена Токовић, истраживачица сарадница
21. Селена Радовић, истраживачица сарадница
22. Стефан Јанковић, истраживач сарадник
23. Дуња Полети Ћосић, истраживачица сарадница
24. Јелена Николић, стручна сарадница
25. Драгица Крсмановић, стручна сарадница
26. Драгана Радисављевић Ћипаризовић, стручна сарадница
Извор: Инсајдер
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М