Да, пренесем оно што је Шико написао на другој теми:
Mislim da nije sporno da u nekom trenutku svakako bi napali. Recimo odmah nakon potpisivanja Pakta je u OKW trazeno revidiranje odrednice o prolasku trupa kroz zemlju. Jer, preko Bugarske je presporo. I trazena su alternativna tumacenja..Ostalo je samo da se zavrsi sa Grckom pa da to dodje na red (a to je prema planu oko 10 -15. Aprila). Da li bi tada napali- zavisilo bi od rokova kao i procene koliko vremena bi bilo potrebno da se Jugoslavija vojno onemoguci. Jedino dakle nije moguce precizno utvrditi kada bi se to desilo jer bi to zavisilo od niza flukruirajucih okolnosti. Britanci su u nekim internim analizama tokom marta to projektovali na jesen 41 kao realnu opciju.
А у вези овога:
(25-05-2017, 08:43 PM)Романија Пише: Хитлеров савезник Мађарска је отела огроман комад земље Хитлеровом савезнику Румунији, не видим да би нас ишта боље снашло са Хрватима, а код нас би се кад тад испољило антињемачко расположење, без обзира ко је на власти, тако да је свака страна била погрешна за нас.
Ево како је прошла Румунија, која је, као и ми, у Првом рату била на страни Антанте:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B5...0%B6%D0%B0
Дакле, Румунима су узели и Трансилванију (дали Мађарима) и Јужну Добруџу (дали Бугарима, а Совјети то после 1945. оставили у Бугарској), и натерали их у Тројни пакт и на Источни фронт (погинуло пола милиона Румуна).
И да подсетим шта су урадили Чехословачкој, иако је све потписивла.
Тако да је логично да би прва мера после 5. марта било отцепљење Хрватске (попут отцепљења Словачке), уз проширивање Хрватске на штету Бановина. Тј. у тако проширеној Хрватској би било све што је и овако било.
Онда би дошло на ред проширивање Мађарске, па Бугарске, Албаније...
Наравно, војска би одмах била демобилисана, немачки људи би постављани на важна места у БГ, кренула би кампања за мобилизацију за Источни фронт, а у међувремену кренула би акција комуниста.
На крају бисмо рат дочекали на осовинској страни и поново били кажњени. Иначе један од битних фактора за 27. март био је остајање на страни победника, јер се знало да ће Немачка опет изгубити (огромна предност у ресурсима у корист Савезника, наравно кад се Америка укључи, што је такође свима било извесно).
То је отприлике шта би било кад би било - на примерима, односно паралелама са две државе, Румуније и Чехословачке.
Пучисти нису могли да предвиде две ствари: размере геноцида у НДХ и западну подршку комунистима. Иначе им је мање-више све било јасно.
