12-10-2019, 07:41 PM
" Знам, Вуле, чекам да се укључиш." 
У нашим серијама, а што је био предмет многобројних критика, аутори нису разумели или нису желели да разумеју основе историјских догађаја које су обрађивали.
Овде имамо случај једне мале епизоде у историјском спектру тадашњих догађаја. Изненађујуће ми је било да сценариста апсолутно разуме те односе.
Наиме, краљев ађутант је сведок догађаја са Мердара. Он је тада био официр за везу са Врховном командом. Договорено је пре битке да се чека команда за напад да би се ускладио напад све три армије. Они у току ноћи губе везу са ВК, и Танкосић, а по претходном договору, одлучује да ипак нападне.
Официр за везу, а сада ордонанс престолонаследника Александра, написао је извештај после битке који је све ово потврдио.
Предмет истраге је да ли је Танкосић напао на своју руку и тиме угрозио бокове суседних војних јединица. Једино што је потребно је да ордонанс на испитивању потврди оно што је написао у извештају.
Међутим, ордонанс жели да дода да Танкосић није имао избора, него да је морао да нападне. Е, тај мали детаљ управо не одговара организацији Уједињење или смрт јер се то може тумачити као самовоља Танкосића и одвести га пред војни суд. Ордонанс то жели да каже управо зато што је задивљен Танкосићем.
Јавља се занимљива, а данашњој генерацији неразумљива морална дилема код ордонанса. Видим да многима ово није разумљиво, али ово показује изванредно познавање тог историјског периода. Зато сам нагласио да све друге историјске грешке и занатски грехови падају у воду у односу на горе наведене чињенице. Поготово када се упореди са досадашњим ТВ серијама са историјском подлогом које су до сада снимане код нас.
Зато смо овде видели и једну изванредну сцену: вечера Црнорукаца ноћ уочи сведочења ордонанса.
То је ниво који би требало да очекује српска јавност од серија или филмова које обрађују српску историју.

У нашим серијама, а што је био предмет многобројних критика, аутори нису разумели или нису желели да разумеју основе историјских догађаја које су обрађивали.
Овде имамо случај једне мале епизоде у историјском спектру тадашњих догађаја. Изненађујуће ми је било да сценариста апсолутно разуме те односе.
Наиме, краљев ађутант је сведок догађаја са Мердара. Он је тада био официр за везу са Врховном командом. Договорено је пре битке да се чека команда за напад да би се ускладио напад све три армије. Они у току ноћи губе везу са ВК, и Танкосић, а по претходном договору, одлучује да ипак нападне.
Официр за везу, а сада ордонанс престолонаследника Александра, написао је извештај после битке који је све ово потврдио.
Предмет истраге је да ли је Танкосић напао на своју руку и тиме угрозио бокове суседних војних јединица. Једино што је потребно је да ордонанс на испитивању потврди оно што је написао у извештају.
Међутим, ордонанс жели да дода да Танкосић није имао избора, него да је морао да нападне. Е, тај мали детаљ управо не одговара организацији Уједињење или смрт јер се то може тумачити као самовоља Танкосића и одвести га пред војни суд. Ордонанс то жели да каже управо зато што је задивљен Танкосићем.
Јавља се занимљива, а данашњој генерацији неразумљива морална дилема код ордонанса. Видим да многима ово није разумљиво, али ово показује изванредно познавање тог историјског периода. Зато сам нагласио да све друге историјске грешке и занатски грехови падају у воду у односу на горе наведене чињенице. Поготово када се упореди са досадашњим ТВ серијама са историјском подлогом које су до сада снимане код нас.
Зато смо овде видели и једну изванредну сцену: вечера Црнорукаца ноћ уочи сведочења ордонанса.
То је ниво који би требало да очекује српска јавност од серија или филмова које обрађују српску историју.