То су ти интервјуи "Погледа" за историју. Нема даље.
А сад везано за ширење комуниста по Србији, испада да је Бећаревић крив за то ширење. Барем је тако рекао на саслушању, али питање је колико је све то тачно. Испада да је све живо ослободио.
Опет се враћам на Радета Ристановића и да цитирам тај део о Бећаревићу:
"Колаборационисти пред судом ОЗНЕ II : саслушања Божидара Бећаревића, Светозара Вујковића, Велибора Јонића и Николаја Губарева"
Како је Божидар Бошко Бећаревић видео добре стране свог руковођења IV антикомунистичким одсеком Одељења специјалне полиције:
"У склопу тога државног апарата ја сам заузимао нарочито место: руководио отсеком који је водио борбу противу КПЈ у целој Србији. И кад се оцењује она корист коју је Недићева власт донела народу, мора се посебно имати у виду моја улога у односу на саму КП, са њеним позитивним странама и резултатима. Насупрот комуни-стичкој теорији и пракси да „непријатеља не треба потискивати, него уништавати“, ‒ ја сам тој борби са наше стране дао сасвим други тон: разбијати и потискивати орга-низацију, а очувати људе.
И под тако тешким околностима и сложеним условима НЕ-ИЗБЕЖНЕ борбе двеју класа, ја сам самој КП допринео толико колико се уопште веома тешко може појмити, ако се читава ствар не погледа поштено и озбиљно. Али недо-стаје куражи да се то призна, пошто би „сметало“ значају борбе саме КП и унапред донетој намери и пресуди да се моја глава скине, као глава „издајника“ и „ратног злочинца“.
Групна пуштања партијаца и скојеваца у лето и јесен 1941 у Београду, уче-сника у првим акцијама, и даље; допринос без којег није било могуће спасти главе највиших партиских руководилаца као што су Ранковић, Митра Митровић, Милка Ми-нић, Вера Вребалов, Петар Стамболић, група „Тита, Марка и другова“ на дан 16 сеп-тембра 1941 при одласку из Београда; двадесетак хиљада људи из шабачког логора у јесен 1941; пуштање шпанских добровољаца или осуђиваних комуниста у јесен године 1941 (Брана Миленковић, Михаило Ивеша, Миша Јовановић и др.); пуштање читавих партиских или скојевских организација из Крагујевца – цео МК и две групе од по 15 скојеваца – Јагодине, Крушевца, Аранђеловца, Смедерева, Београда (теренски и средњошколски сектор Скоја 1942 и 1943); групе саботера са Чукарице итд. итд. ‒ ето то је она позитивна страна рада мојег отсека и мојег лично, рада мојим је спашено не само на десетине хиљада живота партизанских присталица и људи похапшених од стране казнених експедиција због делатности КП, него и преко хиљаду које активних партизанских бораца, које скојеваца и партијаца, који би под свим другим условима неизбежно страдали.
Чини ми се да није потребно све то посебно набрајати, јер је самом ЦК-у врло добро познато, па кад је одредио истрагу која чачка и по предрат-ном раду, значи „нема рачуна“ да то призна. Али нека ми бар то побије сама истрага, па ћу бити задовољан!"
https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...9703078970
Извор: Фејсбук профил Радета Ристановића