Осврт једног левичара на књигу ''Истина о Калабићу'':
https://www.noviplamen.net/glavna/radika...ilMVN1MY_I
Ми смо ФБ пријатељи, па сам му ово написао, на његовом профилу:
Разочаран сам, прилично је плитко, очекивао сам дубље улажење у проблематику. А и да си боље обавештен. Нпр. судски је дока
зано да је Калабић погинуо два месеца пре него што је Дража
заробљен, судски је дока
зано да Гарда није учествовала у ''злочинима'' у Друговцу (под наводницима јер то није било злочин, суд је осудио преступнике; е сад, не признајеш суд, односно државу Краљевину Југославију, коју је и Стаљин признавао, али то није проблем историографије), онда, нисам ја, већ је овлашћени судски вештак дока
зао да је на сликама лажни Калабић и да писма Крцуну и Ранковићу није писао Калабић. Наравно да су Мољевићева књига и Тасићев дневник фалсификати Озне, има у књизи ''Истина о Калабићу'' довољно дока
за, а писали су и други.
С друге стране, најважнија открића нису поменуо - причу о Боби Станишић и њено страдање, откривање комунистичких фалсификата у упад четничког система везе, па чак ни Операцију ''Хајка'' ниси поменуо. Узгред, то је била једна од ситуација у којој је више четника учествовало у борби против Немаца, него што их је било у Друговцу против парти
зана (али, цитираш Радановића, не само овде, него и белешке послератних комунистичких комисија о злочинима четника које он проглашава
за примарна документа, а која, узгред, судови у Србији такође не признају.
И да, нисам ревизиониста. Ревизиониста је онај који мења нешто, док мене не
занима комунистичка историографија, то јест пропаганда. Ја се везујем
за српску историографију која је од 1945. остала слободна, у емиграцији, са Слободсаном Јовановићем на челу.