[Милослав Самарџић]

И на прагу 2014. година званична историја у Србији остаје (нео)комунистичка. То видимо по њеном најновијем (не)делу: најави штампања „Мољевићевих мемоара“ – мада је реч о фалсификату Удбе, највероватније из радионице Николе Миловановића Грбе

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Данашња званична историја задржава све битне елементе историје социјалистичке Југославије, а то су:
-        обавезно коришћење термина Народноослободилачка војска за партизане (уместо тзв. НОВ),
-        обавезно коришћење погрешних термина везаних за четнике: Равногорски покрет (јер је то био само колоквијални назив), затим Централни национални комитет Равногорског покрета (јер такво тело није постојало, реч је о ЦНК Краљевине Југославије), као и ЈВуО (јер тај термин није постојао пре рата; исправно је ЈВ, чији је ЈВуО само један део),
-        непризнавање факта да априла 1941. није било капитулације, јер само тако могу да се боре за какву-такву легитимност тзв. НОВ,
-        обавезно наглашавање да су четници били недисциплиновани, неборбени, неорганизовани, и сл, уз супротне атрибуте за партизане,
-        обавезне тврдње да четници нису имали политичког искуства, а комунисти јесу (мада у ствари комунисти, као терористи, нису имали политичког искуства, док су код четника политику водили политичари који су побеђивали на изборима пре рата),
-        обавезне тврдње да је Дража случајно дошао на лидерску позицију и да је био недорастао задатку, насупрот Тита,
-        грчевита одбрана комунистичке пропаганде о издаји команданта Горске краљеве гарде.

Наставак:

https://www.pogledi.rs/bitka-za-kalabica-2.html

[Вукашин Петковић]

Како ми се чини, ћераћемо се још!

[Александар Динчић]

Елем, у време када тече поступак за Дражину рехабилитацију и када је, да кажемо, пред неки видљивији крај, и када се припрема поступак за Калабићеву рехабилитаију, издаће удбашки фалсификат. Да ли је то њихова борба за истину о Дражи и равногорцима? Нека ми само то неко одговори. Нећу да улазим још дубље - да историчари, магистри и доктори наука објављују рукопис а да претходно не истраже под којим околностима је настао, да ли је уопште оригинал и сл. Велики минус за Институт.

[Felix]

Ако су то они историчари који су радили на серији Равна Гора онда ништа не треба да нас чуди.

[Милослав Самарџић]

Јел сте видели овај њихов најновији чланак:
http://savremenaistorija.com/?p=1858

[Felix]

Типичан пример ad hominem аргумента. Нападају аутора текста а не износе доказе уприлог тезе коју заступају. Врло професионално.

[Ратко]

Јел сте видели овај њихов најновији чланак:
http://savremenaistorija.com/?p=1858

Прочитао сам. Шта рећи...
Остаје да прочитамо и ''Мољевићеве мемоаре'', па да видимо шта све пише ''Мољевић''.

Да ли сте Ви прочитали тај спис?

[Милослав Самарџић]

Не, откуд ми удбашки списи?

[Ненад СРС]

Најбитнији и можда главни аргумент који треба поменути је-да Калабић никада не би био толико глуп да идде са брадом у Бг у џипу. Да је тако кренуо, прва успутна контрола би га ликвидирала, небитно знајући ко је он или не. А да се којим чудом десило да успутне контроле уопште не задржавају џип он би знао о чему се ради. Није довољно што нам говоре све најгоре, сад нас још сматрају и малоумницима...

[Ратко]

Не, откуд ми удбашки списи?

Како откуд? Откуда Институту...

[Бенито]

А је ли Милославе, шта ово кажу да се чујете телефоном? Пијете ли кафу из оних твојих шољица? Или се ово љуте што им ниси поклонио?
Осећа се презир у тексту, а тиме се ништа не постиже. Не знам шта ће им све ово.

[Александар Динчић]

Милославе, требају ми шољице за канцеларију...Може ли неки новогодишњи попуст

Ово што су написали заиста је само за смејање...

[Александар Динчић]

Осећа се презир у тексту, а тиме се ништа не постиже. Не знам шта ће им све ово.

Ја видим ту сујету. Велику.

[Бенито]

Обе теорије су, по мом скромном мишљењу, недовољно добро занатски обрађене. Али, треба ићи ка неком решењу проблема, а не "загољаштавати" до краја, што би рекли моји земљаци.
Много је већи проблем серија, која је показала колико је очајан ниво знања о 2. светском рату у Краљевини Југославији, код доктора историјских наука који су, потпуно сам сигуран,писали "историјску" страну текста.