Оцена Теме:
  • 7 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

На данашњи дан

(28-04-2016, 01:31 AM)Романија Пише:  Да ли је Дража некад поменуо датум рођења?
Није ми познато.
Одговори

(28-04-2016, 01:54 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(28-04-2016, 01:01 AM)Бенито Пише:  Нећемо о писмености данашње "елите".
Јел знаш неки пропис којим је ово регулисано?
Да ли ово како ти пишеш 27. јун за 19. век, да ли значи да би за 18. век писао 26. јун, за 17. век 25. јун, или како већ?
Понављам, мој став је да по овом питању не смемо сви писати како мислимо да треба.

Ђорђе Петровић (Вишевац, 3/16. новембар 1762 — Радовањски луг, 14/26. јул 1817)

Краљ Александар Обреновић (Београд, 2/14. август 1876 — Београд, 29. мај/11. јун 1903) је био српски краљ

5+5
Одговори

(28-04-2016, 01:31 AM)Романија Пише:  Које године смо прешли на овај календар? Најраније 1914.

Године 1923. васељенски патријарх Мелетије сазвао је Конгрес источноправославних цркава, уз позив за хитну реформу јулијанског календара.
На предлог државних и црквених званичника Миланковић учествује на Свеправославном конгресу у Цариграду, 1923. године. Том приликом предложио је реформу јулијанског календара, која је обухватала следећа три важна календарска питања: усаглашавање разлике између јулијанског и грегоријанског календара која је тада износила 13 дана; утврђивање распореда будућих преступних година којим се обезбеђује да дужина средње календарске године буде што ближа дужини тропске године; усаглашавање раскорака између јулијанског и грегоријанског календара у дану празновања Ускрса и других покретних празника.
Јулијански календар садржавао је два крупна недостатка: за годину је узимао да има 365 ¼ дана и да 235 лунарних месеци представља тачно 19 соларних година. Од првог васељенског сабора јулијански календар заостао је на временској скали израженој у сунчаним годинама, за 13 дана. Миланковић је свој календар базирао на анулацији тадашње разлике од 13 дана, чиме је нови календар доведен на исти датум као и грегоријански. На његов предлог прихваћено је следеће правило за преступне године: преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка (ово правило се и раније примењивало), а секуларне године биће само онда преступне, ако њихов број векова када се подели са 9, даје остатак 2 или 6. Све остале секуларне године просте су, што даје потпуну прецизност до 2800. године, тј. до тада не може бити никаквог размимоилажења са садашњим грегоријанским календаром. Тим новим правилом, које регулише распоред преступних година, добија се средња дужина календарске године од 365 дана, 5 сати, 48 минута и 48 секунди. Тиме је добијена до сада највећа тачност календара, у коме се календарска година разликује за само 2 секунде од садашње дужине тропске године.

Миланковићев календар је до сада најпрецизније урађен календар, који је доведен на исти датум као грегоријански, од кога ће одступити тек 2800. године, односно до тада не може бити никаквог размимоилажења са садашњим грегоријанским календаром. Питање датума празновања Ускрса, Миланковић је одредио применом егзактних астрономских прорачуна Месечевих мена, тако да се нови календар у празновању Ускрса и других покретних празника разилази с грегоријанским календаром само онда када „рачун западних цркава у одређивању пасхалног Месеца даје погрешне резултате“.
Миланковићев нови календар православних цркава усвојен је једногласно на Свеправославном конгресу у Цариграду, 1923. године, али је касније примењен само у Грчкој, Румунској, Цариградској и Александријској православној цркви. Српска, Јерусалимска и Руска црква, као Света Гора, остале су на старом календару.

(27-04-2016, 11:48 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(23-04-2016, 09:19 AM)смедерево Пише:  На данашњи дан званично је објављен почетак Другог српског устанка у Такову, 11. априла по старом календару, односно 23. априла по новом календару 1815. године. Тога дана били су Цвети, верски празник и народни сабор у Такову, где су се окупили виђенији људи Рудничке и Чачанске нахије. И поред свих припрема, устанак је почео спонтано. Арсеније Лома руковедећи се првобитним планом на Цветни четвртак 20. априла 1820. године растерао је Турке који су скупљали харач у Јасеници. Два дана касније, на Лазареву суботу, Јован Обреновић, брат Милоша
Видим да си и за Цвети рачунао 12 дана, а не 13.
Који календар кориситиш?
Ево редом отварам календаре, свугде су Цвети 11. и 24. априла, дакле свугде је 13 дана:
http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/
http://www.inter.rs/pravoslavni-kalendar/2016/04/
http://www.crkvenikalendar.com/index.php...16&month=8
https://sites.google.com/site/crkvapokro...ar-za-2015
Да али овде говоримо о 1815. и 1893. год.када је разлика у календару била 12 дана.
Ја користим православни календар на андроид апликацији на телефону,ту су сви датуми Васкрса од 326.год до 4099.год.
1893.год Васкрс по Грегоријанском календару био је 09.04. а по Јулијанском 28.03.1893.год.

1389.год Васкрс је био 18.04.1389. по Старом Јулианском календару.Грегоријански тада није ни постојао.

Грешка је код наших историчара и писаца у писању датума...

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

Нема прерачунавање буквално. Тако се погреши. Ево овај пример који је написао Романија. Испада да је разлика када је рођен Карађорђе била 13, а када је убијен 12 дана. Зато што је рођен на Ђурђиц, што је најправилније написати. У прошлој поруци сам остало објаснио.
Одговори

Данас разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14. дана.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

(28-04-2016, 01:54 AM)Милослав Самарџић Пише:  Јел знаш неки пропис којим је ово регулисано?
Да ли ово како ти пишеш 27. јун за 19. век, да ли значи да би за 18. век писао 26. јун, за 17. век 25. јун, или како већ?
Понављам, мој став је да по овом питању не смемо сви писати како мислимо да треба.

Тачно тако. За датуме у 19. вијеку разлика је 12 дана, 18. вијеку разлика је 11 дана итд.

Нпр. Политикин Забавник је 6. новембра прошле године у рубрици на данашњи дан писао да је Вук Караџић рођен 6. новембра у 18. вијеку. Вук Караџић је рођен на Митровдан који у 21. вијеку пада 8. новембра, а сматра се да је Митровдан у 18. вијеку био 6. новембра по Грегоријанском календару. Дакле два дана раније. По Јулијанском календару Миторвдан је и у 18. вијеку и данас пада 26. октобра.

Писање Политикиног Забавника је вјероватно по правилима.
Одговори

На данашњи дан 1918. године, у 6.30 часова у Терезину у Чешкој, душу је испустио велики борац за слободу Гаврило Принцип.
Данас га у молитвама поменимо, да му Господ грехе опрости и да његову душу настани у Царству Небеском.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

Јел Божић био 6. јануара у 19.вијеку?
Сјећам се на факултету да се неки професор комуњара подсмјевао томе и говорио да му је жао што се и 2000. не прави разлика за 1 дан па да Божић славимо 8.1.
Одговори

Јесте, 6. јануара.
Одговори

(28-04-2016, 01:33 PM)Романија Пише:  Јел Божић био 6. јануара у 19.вијеку?
Сјећам се на факултету да се неки професор комуњара подсмјевао томе и говорио да му је жао што се и 2000. не прави разлика за 1 дан па да Божић славимо 8.1.

Па зашто није тако?
Одговори

Рекао је то већ неко, сваких 400 година се не прави разлика. 1200,1600,2000...
Одговори

(28-04-2016, 08:35 AM)смедерево Пише:  
(27-04-2016, 11:48 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(23-04-2016, 09:19 AM)смедерево Пише:  На данашњи дан званично је објављен почетак Другог српског устанка у Такову, 11. априла по старом календару, односно 23. априла по новом календару 1815. године. Тога дана били су Цвети, верски празник и народни сабор у Такову, где су се окупили виђенији људи Рудничке и Чачанске нахије. И поред свих припрема, устанак је почео спонтано. Арсеније Лома руковедећи се првобитним планом на Цветни четвртак 20. априла 1820. године растерао је Турке који су скупљали харач у Јасеници. Два дана касније, на Лазареву суботу, Јован Обреновић, брат Милоша
Видим да си и за Цвети рачунао 12 дана, а не 13.
Који календар кориситиш?
Ево редом отварам календаре, свугде су Цвети 11. и 24. априла, дакле свугде је 13 дана:
http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/
http://www.inter.rs/pravoslavni-kalendar/2016/04/
http://www.crkvenikalendar.com/index.php...16&month=8
https://sites.google.com/site/crkvapokro...ar-za-2015
Да али овде говоримо о 1815. и 1893. год.када је разлика у календару била 12 дана.
Ја користим православни календар на андроид апликацији на телефону,ту су сви датуми Васкрса од 326.год до 4099.год.
1893.год Васкрс по Грегоријанском календару био је 09.04. а по Јулијанском 28.03.1893.год.

1389.год Васкрс је био 18.04.1389. по Старом Јулианском календару.Грегоријански тада није ни постојао.

Грешка је код наших историчара и писаца у писању датума...
Опет не разумем. Да ли си Цвети славио 23. или 24. априла? Ово друго пише у црквеном календару.
Одговори

(28-04-2016, 05:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(28-04-2016, 08:35 AM)смедерево Пише:  
(27-04-2016, 11:48 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(23-04-2016, 09:19 AM)смедерево Пише:  На данашњи дан званично је објављен почетак Другог српског устанка у Такову, 11. априла по старом календару, односно 23. априла по новом календару 1815. године. Тога дана били су Цвети, верски празник и народни сабор у Такову, где су се окупили виђенији људи Рудничке и Чачанске нахије. И поред свих припрема, устанак је почео спонтано. Арсеније Лома руковедећи се првобитним планом на Цветни четвртак 20. априла 1820. године растерао је Турке који су скупљали харач у Јасеници. Два дана касније, на Лазареву суботу, Јован Обреновић, брат Милоша
Видим да си и за Цвети рачунао 12 дана, а не 13.
Који календар кориситиш?
Ево редом отварам календаре, свугде су Цвети 11. и 24. априла, дакле свугде је 13 дана:
http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/
http://www.inter.rs/pravoslavni-kalendar/2016/04/
http://www.crkvenikalendar.com/index.php...16&month=8
https://sites.google.com/site/crkvapokro...ar-za-2015
Да али овде говоримо о 1815. и 1893. год.када је разлика у календару била 12 дана.
Ја користим православни календар на андроид апликацији на телефону,ту су сви датуми Васкрса од 326.год до 4099.год.
1893.год Васкрс по Грегоријанском календару био је 09.04. а по Јулијанском 28.03.1893.год.

1389.год Васкрс је био 18.04.1389. по Старом Јулианском календару.Грегоријански тада није ни постојао.

Грешка је код наших историчара и писаца у писању датума...
Опет не разумем. Да ли си Цвети славио 23. или 24. априла? Ово друго пише у црквеном календару.

1815.год се славио 23. а 2016.год 24.04.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

ОК, значи са разликом од 13 дана. А зашто си за Дражин рођендан узео разлику од 12 дана?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним