[Бенито]

Чак могу и да напишем из које књиге једне неокомунистичке историчарке је тај податак од 45% високообразованих, али то није битно.
Овим податком, као и морем других лажних података, крије се младим генерацијама до какве мере погрома је довела титоистичка револуција у Југославији, односно да се сакрије од нових генерација да је комунистичка револуција уопште постојала, како би комунисти вечито остали на власти, док год не униште српски народ као државотворну целину.
Зато је света дужност подржати студенте против којих су све стране службе, од ЦИА-Е, преко БНД-а до усташа из Загреба. 
Пумпај!!!!

[Митић]

Сад сам се сетио нешто у вези са емисијом кад су заједно гостовали гдин Милослав и Ратко Крсмановић на Балкан инфу.

И Крсмановић је беше нешто причао о томе како је ЕИ Ниш правила компјутере за време СФРЈ.

Само што није рекао да су Амери донели рачунарску технологију у СФРЈ, пошто је након 1948. године и разлаза између Броза и Стаљина, СФРЈ постала тржиште за америчке произвођаче рачунарске технологије, јер су остале социјалистичке државе биле под рестрикцијама.

И југословенско предузеће није успело да достигне потпуно аутономну производњу без коришћења стране лиценце

Може се видети у овом раду који је на енглеском језику

https://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/...TKOVIC.pdf

[Митић]

1941. година. Са лева на десно: Милан, Коста и Душан, три најмлађа сина од деветоро деце индустријалца и трговца Живка Стојиљковића. Он је сазидао електричне млинове у Лесковцу и Куманову, са електричном централом и увео електрично осветљење у Куманову. У Нишу је поседовао гвожђарску радњу на месту на коме се налази тржни центар "Калча". Његов син Коста подигао је хотел "Парк".
Хвала г-ђи Снежани Миленковић на уступљеној фотографији из породичног албума.

https://www.facebook.com/photo?fbid=1484...1333968806

Извор: Фејсбук страница "Слике старог Ниша"

[Николај]

Не знам колико је тачно, вероватно је мало набуџено:

[Милослав Самарџић]

Тачно је у основи, с тим што су у СФРЈ имали више официри, него што је овде наведено. А најважније је што многима на функцијама у СФРЈ плата није била главни извор прихода, већ корупција. Нпр. они су могли да узму кредит од банке милион евра, а кад инфлација учини своје да врате 500 евра рецимо. Имали су бесплатно лечење у иностранству, а народ није знао да је то уопште могуће. Имали су право да купују девизе по званичном курсу, много нижем од реалног, итд.

[Митић]

И на Иксу (Твитеру) се налази ова објава и наравно да су присутне расправе.

Један Твитераш је цитирао:

"Морам још ово, па нећу више:
БДП Краљевина vs СФРЈ

Тек 1964. СФРЈ достиже краљевину из 1939.

Извор: 1988 СФРЈ Завод за статистику"

Преузето од: Предраг Брајовић

https://x.com/PredragBrajovic/status/149...88/photo/1

А мислим да се ова статистика налази на сајту РЗС-а

[Митић]

Назовите 25-355 и обезбедите сигурно место и негу за ваш аутомобил. Небитно да ли је реч о мајбаху или пакаду у модерној палати у Жоржа Клемансоа 6-8 било је довољно места. То би вас коштало од 300-400 динара месечно. Но, то је ситница у односу на вредност љубимца. Са повећањем броја луксузних аутомобила и промена навика јавила се и потреба за понудом сервиса која се до тад гледала само на филмском платну.

Београд је 1939. добио савремену гаражу "Ауто Палас" на више нивоа која се налазила у склопу модерне палате. Гаража на два спрата могла је да прими 160 аутомобила! Власницима аутомобила поред гаражирања њихових луксузних љубимаца на располагању су биле и најмодерније машине за подмазивање, аутоматско прање и сервис. Поред стручних аутомеханичара на располагању су били у инжињери. Да ли је излишно рећи да се гаража зими грејала.

Извор: Александар Јанковић (Био једном један Београд)

https://www.facebook.com/photo?fbid=1023...9652736918

[пек.]

1939. су били петоцифрени бројеви телефона? А шестоцифрене су увели тек за време Милошевића.

[Митић]

1939. су били петоцифрени бројеви телефона? А шестоцифрене су увели тек за време Милошевића.

Били су петоцифрени телефонски бројеви у Београду. Можеш да прелисташ телефонски именик за Београд и Панчево 1939/1940

https://zavicajna.digitalna.rs/jsp/RcWeb...1/00000106

[Митић]

Насеље где се поштовао ред

Навикли смо на комунистичке приче како су радници пре Другог светског рата били маргиналци о којима се нико није бринуо. Међутим, много је примера који то демантују. Између осталог грађена су бројна насеља, и стамбени комплекси управо за раднике, и то по највишим стандардима развијених земаља тог доба. Нпр. радничко насеље у Борову, или рударско насеље у Равној реци. Тако је и у Крагујевцу током 1928/29. године изграђена тзв. Радничка колонија. То је било плански грађено насеље за раднике ,,Артиљеријско техничког завода". У насељу је било неколико стотина станова, а бригу о насељу је водила војна комисија. Становање је у крагујевачкој Радничкој колонији је било усклађено са свим здравственим, и хигијенским нормама. Кућни ред је био војнички строг, и стриктно се спроводио. И поред овог строгог режима, због врло ниске кирије радници су настојали да не изгубе статус станара у овом насељу. Сво време до почетка рата одржан је високи ниво овог насеља. Стара радничка колонија у Крагујевцу је доказ да и наш народ може да створи примерне стандарде у становању, и да их кроз време одржава. У овом насељу је све било ,,под конац". Није било смећа, травњаци су били беспрекорни, баште су биле пуне прописаног цвећа, није било галаме, постојала су игралишта, фонтана, соколана као нека врста дома културе, дрвореди липа, офарбане дрвене ограде... Чак је постојала обавеза да се станови два пута годишње окрече.

На фотографији плато испред Соколане у старој Радничкој колонији у Крагујевцу, 1930. године.

Извор: Активна култура

https://www.facebook.com/photo?fbid=1251...1648087531

[Милослав Самарџић]

Више нема фонтане, као ни оне купе на Соколани. Соколана је ове године затворена, јер је неопходно реновирање.
Било је негде око 700 кућа за раднике, од дрвета, а испод је било око 50 кућа за инжењере, зиданих. Оне још постоје, а ових дрвених остало је неколико, па и ове што се виде горе лево.