
Нашу националну књижевност и историју потискују „српска мајка“ – Цеца и “британски класици“ Хари Потер и Хобит
КО СУ ЉУДИ КОЈИ КРОЗ САДРЖАЈ ШКОЛСКИХ УЏБЕНИКА ФОРМИРАЈУ СВЕСТ НАШЕ ДЕЦЕ?
Приватне издавачке куће у сарадњи са новим квази стручњацима из Министарства просвете, покушавајући да буду иновативни,интересантни и модерни за нове генерације срљају и скрнаве одавно доказане вредности.
У протеклих неколико година нпр., у читанкама за старије разреде Основних школа(издавачке куће ЛОГОС и КЛЕТ) није било места за И.Андрића („Прича о кмету Симану“), Добрицу Ћосића („Деобе“), Милана Ракића („Симонида“), Љубомира Симовића („Бој на Косову“), Доситеја Обрадовића( „Живот и прикљученија“)…, али је направљено место „Хари Потеру“ и „Хобиту“. Без потребе да се било ком књижевном делу умањи вредност, поставља се питање да ли су ово случајни или промишљени потези. Пре неколико година у Радној свесци за српски језик(издавачке куће Бигз) нашли су се стихови фолк певачице Цеце Ражнатовић „Лепи громе мој“.И тако на мала врата у наше учионице улазе недостојне и недоличне замене великанима које тихо, али темељно избацујемо кроз школска врата.Елиминише се књижевно штиво које велича наш национални идентитет, а деци се у замену сервирају стране или домаће „лимунаде“.Који то квалитети енглеског Хари Потера истискују нашег Андрића, Домановића, Десанку Максимовић… Или је квалитет загарантован већ тиме што је потекао из Енглеске? Да ли баш све што носи епитет српски треба да буде у сенци нечега што долази са Запада?
Зашто мисија Халијард и даље не сме у историјске читанке?
Сличне примере, можда и у већој мери, налазимо у уџбеницима из историје. Нпр. Јединствени подухват у Европи, какав је била Мисија Халијард, не помиње се нашим ђацима. Дупло дуже од тога скрива се још један светли тренутак српске историје. По завршетку I светског рата (28.7. 1918.),у знак поштовања према војничком јунаштву српског народа у Великом рату, на Белој кући у Вашингтону подигнута је српска тробојка као прва страна застава. Наша застава завијорила се на 4. годишњицу од почетка I св.рата,када је „покојна „Аустроугарска напала Краљевину Србију. Нажалост, и овај славни тренутак скрива се од наших ђака читав један век.
Закључак је да наше образовање прави врло јасан заокрет:омаловажавање свега националног и стварање негативне етикете „великосрпског“ као нечег најгорег. Да ли је срамота бити Србин??? Да ли наша деца треба да се стиде нечега док из Лондона, Берлина или ко зна одакле још даљинским управљачем стижу команде којима се гази, корак по корак, по нашој историји, књижевности, култури.
Дакле, ко то управља просветом? Ко то нашој деци не да да сазнају ко су и који су им корени?
ЈОШ ЈЕДНА ГРЕШКА У УЏБЕНИКУ!!!
У радној свесци за српски језик за 3.разред основне школе издавачке куће Нови логос скандалозна грешка-Норвешка обележена као Шведска!
Овакве грешке намећу питање: постоји ли уопште контрола уџбеника, ко их и како пише и објављује?
J.Mиковић и Ђ.Пешић