Свилајнац: Како је Пера победио СНС и СПС

24/07/2020

Пера и социјалисти (некад)

Радосав Лазић – лични став

На недавним јунским незаконитим изборима на локалном и републичком нивоу СНС листа „Александар Вучић – за нашу децу“ у Свилајнцу је доживела фијаско. Од 47 одборничких места они су освојили само 16 (31,34%), док је њихов коалициони партнер на републичком нивоу прошао још црње. Листа „Ивица Дачић Социјалистичка партија Србије (СПС) Јединствена Србија (ЈС) Драган Марковић Палма“ упркос баш дугачком наслову је освојила само два одборничка места (5,26%).

Интересантно је да две владајуће партије у збиру имају 5150 гласова, што је 1064 гласова мање од листе Пере Кафеџије – „Предраг Милановић Свилајнац чува будућност“, који је са 6214 гласова освојио 23 мандата (44,16%). Листа „Само напред Свилајнац“ је освојила два мандата док је листа „Тања Тоскић – За бољи Свилајнац, освојила четири мандата. Листа „Нова снага Свилајнца – Слађан Симић“ је остала без одборничких места.

Друга занимљивост са конститутивне седнице одржане 15. јула, сниматељу „Ресавског поштоноше“ и КТВ „Ресава“ приступ је првобитно био дозвољен, што је накнадно преиначено. Разлог за промену мишљења је наводно актуелна пандемија корона вируса. Контакт са општинском службом за сарадњу са медијима је био остварен дан раније. Речено је да „нема препрека за снимање и рад“. Сутрадан је препрека „ипак“ било. Новинарима је забрањен улазак у салу због пандемије корона вируса. Све на основу „усмено“ донете одлуке. Писмена одлука није достављена медијима нити је у општини проглашено ванредно стање.

Удружење новинара Србије је осудило поступак дељења медија на подобне и неподобне. „Јавни је интерес да грађани буду обавештени о раду скупштине општине. Бахатост локалних власти у Свилајнцу заслужује најоштрију осуду ресорног министарства и медијских удружења јер овакви поступци неће допринети побољшању медијске слике у Свилајнцу, а житељи су ускраћени за благовремено и истинито информисање“.

Напоменимо да седници од 47 одборника није присуствовало 23 одборника (16 СНС, четири из ГГ „За бољи Свилајнац“ , један СПС и два Перина) као и да у сали има око 250 места укључујући и балкон. Тесну већину од 24 одборника дао је искључени социјалиста, иначе потпредседник ОО СПС у Свилајнцу. С обзиром да у општини није проглашено ванредно стање, остављамо читаоцима да суд о Периној брижности за медије донесу сами. Житељи Свилајнца о томе имају став.

Након седнице до јавности је стигла Перина порука да су „они и даље отворени за сарадњу са свим политичким опцијама“ које је позвао „да у наредном периоду заједно раде на интересу Свилајнца и свих грађана“.

Без обзира на фијаско напредњака и социјалиста, ови избори показују и сав сјај и беду политичког живота у Србији. Зато чуди што овај случај бројни дежурни аналитичари који хвале успехе СНС-а никако не помињу. Руку на срце можда би га и помињали кад би за њега знали. Зато им „Погледи“ овим текстом пружају ту „могућност“.

Логично је било да напредњаци буду одувани јер немају резултате. Нелогично је да патос са њима обрише Пера Кафеџија. Реч је о физички маркантној особи коју је најлакше описати цитатом из цртаних филмова о Дејвију Крокету који је био „јак као бик и скоро исто толико паметан“.

Демократа Пера, који годинама увесељава читаоце „Погледа“ и забринуте мислеће људе по Србији, је претеча напредњачко радикалског феномена. Понављао разред у основној школи, средњу морао да завршава у суседном Деспотовцу. Са натегнутом средњом школом Пера постаје перјаница ДС-а у Поморављу. Био је то тренутак његовог политичког полетања. Тадашњи кадрови ДС-а и државни функционери Тадић, Ђилас, Ђелић… су долазили у Свилајнац Пери на ноге ингоришући тадашњег председника општине Добривоја Будимировића Биџу, што је здушно медијски подржавано од Б92 и Верана Матића, дугогодишњег „специјалног саветника општине“.

Агресивно гурање Пере са свих страна је било контрапродуктивно. На референдуму за Биџин опозив Пера није прошао. Во ког су капарисали за прославу није натакнут на ражањ а газда није хтео да врати капару. Пера је стављен на место које му припада. Зато је шамар које су београдске демократе лупиле демократама Поморавља „прошао“. Гласачи нису могли да се помире да у Поморављу бољег демократе од Пере нема, па се те странке мало ко данас и сећа.

Кад су мудри Свилајнчани Пери „ипак“ дали шансу било је то због власти у Републици, што је он умео да искористи. Пре него што је рањена демократска звер издахнула нането је много штете Свилајнцу, као и Србији. Сировом злоупотребом институција угашене су две локалне телевизије, које нису извештавале по Перином, самим тим и „демократском“ аршину, чиме је без егзистенције остало 50 породица. У просперитетним земљама то се никад не би десило јер знају да све почиње са медијима, али то није све. Иза Периних замисли је стајала држава са својим институцијама од Пореске службе Србије, правосуђа и тужилаштва, до саме РРА. Пера преко своје маме оснива телевизију коју је погурао општинским парама, укинувши стипендије даровитој деци.

Многи су у емисији „24 минута са Зораном Кесићем“ гледали представљање младе напредњакиње из Свилајнца која се пред микрофоном и светлима позорнице није најбоље снашла (најблаже речено). Једина сувисла реченица коју је изговорила било је како ће их пред изборе посетити Селаковић и да ће после тога ићи у неку кафану „да се мало почасте“. Легенда каже да је тај наступ била невидљива помоћ Периног пријатеља Верана Матића.

Читаоци који су тај наступ видели могу лакше да замисле и Перине прве политичке кораке, кад је по сопственом признању далеке 1996. године „лепио плакате, возио лајавац и помало претио“. Лекцију је са већим интензитетом поновио десетак година касније, покушавајући да смени Биџу, али и тад је дошло до „проклизавања“.

Вешто је на конвенцији свог покрета Пера организовао да Дарко Јевтић на позорницу изведе деветоро колега из Дома здравља, који су од стране напредњака доживели премештај по околним селима. Сам Пера је том приликом мудро изјавио: „Подршка која је дошла овима што возе лајавац ће после избора да оде, а ми ћемо да наставимо да живимо у нашем граду“. Тако је и било. Вучићеви, Дачићеви и Палмини су „прсли ко обланда“. Постали су „скоро“ тотално небитни. Зато се нису ни појавили на конститутивној седници. Али у Србији је „скоро“ често кључна реч. Дачић то најбоље зна.

Потпреседник свилајначког СПС-а Микица Микић „Лисица“, кога је Пера запослио у Комуналном предузећу, а потом и његовог сина, се оглушује о партијску дисциплину. Тако Пера уз два одборника са листе групе грађана формира већину. Упућени у трговину ту виде праве разлоге зашто је Пера био забринут да се неподобни медији не „заразе“ па им је забранио приступ. Из истих разлога Пера остаје „отворен“ за сарадњу и са одуваном политичком опцијом (СНС), јер паре су у Београду.

Парадоксално, после разорних поплава 2014. године Свилајнац је захваљујући помоћи пријатеља и специјалног саветника Верана Матића у вестима често добијао већу минутажу од Обреновца. Народ је тад почео да се окупља испред општине тражећи Перину оставку и одговорност, али тога на Б92 није било. Паре које су стигле помогле су Пери да остане на власти. Све је у „независним“ медијима које је “помагао” представљено као његова способност. Ток Ресаве је регулисан, опасност је прошла.

Пера је, по речима својих одборника, данас скоро као Вучић: „Способан, вешт, вредан, оперативан Свилајнчанин који решава проблеме и испуњава обећања“. Уз то је и „захтеван лидер који тражи максимум“.

Наравно да је то у Србији могуће. Проблем је само колико њих треба ”скратити за главу” да би један овакав ”издоминирао”. Отуд питање шта ће бити са Србијом ако настави да се разним локалним Перама „чисти“ од напредњака.

Свака част Вучићу.