Изложба ”Ужичка република”

19/10/2016

Када се поставка више не буде звала ”Ужичка република”, већ рецимо ”Злочини комуниста током такозване Ужичке републике” – знаћемо да је у Србији извршена дебољшевизација

Пише: Милослав Самарџић
У Народном музеју у Ужицу за 8. октобар је заказано отварање нове поставке под називом ”Ужичка република”. Ова поставка спрема се већ годинама и треба да замени стару, која је класична комунистичка.
Међутим, ко је мислио да нова поставка неће бити комунистичка – преварио се. То видимо по изјавама директора и кустоса музеја. Исто тако, видимо и како функционише систем (нео)комунистичке бирокртатије, укључујући и бирократију у културним установама.
Наиме, у дословце последњим реченицама новинских чланака, директор музеја каже како Ужице памти и неколико стотина невиних жртава ”Ужичке републике”. Претрагом на Гуглу видимо да у већини најава изложбе такве напомене нема ни у последњој реченици.
Потписник ових редова завршио је две новинарске школе и у обема је понављан основни новинарски принцип: најважнија вест су људски животи. Тако се учи у новинарским школама широм света и зато као ”брејкинг њуз” најчешће видимо нешто о страдању људи, без обзира да ли је то страдање последица саобраћајних несрећа, земљотреса, урагана, цунамија или ратова.
Још памтим речи професора на часу новинарства како се овај принцип примењује у Енглеској: за енглеске новине вест је када погине један Енглез, када погине 10 Француза, 100 Кинеза, итд. Исти принцип важи за сваку земљу, а када се узму у обзир и локални медији, и за сваки град.
Како смо, онда, дошли до ситуације да бесмислена Титова изјава о ”Ужичкој републици”, дата пре пола века, буде негде у првом делу чланка, а да податак о стотинама жртава Титове ”Ужичке републике” буде у последњој реченици?
Логика директора и кустоса музеја је следећа: у претходној поставци жртве комуниста нису ни помињане, а ми их сада помињемо; ни од куда дошле су на зачеље колоне, а онда ће ићи напред, према врху; дакле, ми радимо добру ствар.
Претходна поставка трајала је преко пола века. Ова свакако неће толико, али трајаће дуго. У следећој поставци, Титове жртве попеће се на једну лествицу више. Па после неколико деценија још за једну, итд.
А тек када дођу у прву реченицу, када се у ствари поставка више не буде звала ”Ужичка република”, већ рецимо ”Злочини комуниста током такозване Ужичке републике” – знаћемо да је у Србији извршена дебољшевизација.

(”Српске новине”, гласило Организације српских четника ”Равна Гора”, бр. 694, Чикаго, октобар 2016. године)