
Безброј пута био са сведок, кад синови и унуци монархиста, или што је још црње, потомци жртава Брозових терориста, у већини јаловим, непотребним полемикама, настоје да утврде која је комунистичка партија боља, или који је комунистички лидер праведнији и бољи према Србима
У књизи “Комунизам као религија”, савременог руског филозофа и дисидента Михаила Риклина, у издању хрватске “Фрактуре”, у последњем поглављу под насловом “Комунизам данас”, угледни руски аутор наводи одломак из Солжењициновог “Гулага”:
“У комунизам нису вјеровали само партијске вође и интелектуалци. Никад се дотад иза затворских решетака и логорских бодљикавих жица није налазило толико присташа власти која их је казнила, као у стаљинистичком СССР-у. Међу њима је било људи за које је чак Александар Солжењицин, а тешко је посумњати у његове симпатије према комунизму, сматрао да су истински вјерници. За такве људе та је комунистичка вјера била унутарња, понекад је она била једини смисао живота који им је остао”.
За властодршце у Србији, тачније за преживеле партијске бирократе, ражаловане удбаше и остале загађиваче јавне сфере, не може се са сигурношћу рећи шта их још држи у животу; да ли вера у комунизам или усађена мржња према Српству, којом се истини за вољу, и дан данас напајају комесари црвеног револуционарног братства? Они упућени, рећи ће да је то по својој суштини не одвојиво једно од другог и да за дилему нема места. Али шта рећи за народ? За српски народ?
Безброј пута био са сведок, кад синови и унуци монархиста, или што је још црње, потомци жртава Брозових терориста, у већини јаловим, непотребним полемикама, настоје да утврде која је комунистичка партија боља, или који је комунистички лидер праведнији и бољи према Србима. Чак и од људи, завидног образовања и интелигенције, могло се чути како је Слободан Милошевић последњи Србин, како је све кренуло низбрдо падом Ранковића… или чак умоболна констатација, да би Тито зачас решио данашње проблеме. Сачувај Боже… спаси и саклони…
О краљу, као једином опозиционару црвеној совјетској хорди, тек по који стидљив помен! Зашто потомци некадашњих заклетих ројалиста више не спомињу краља и краљевину? Зар смо сви наследници удбаша и паразита, џелата и разбојника??? Што рече Матија, ко нас је клео, добро нас је клео!
Јефтино смо се продали браћо. За радна места, за функције, за лоше бракове с партизанкама, за болесне компромисе. Једног дана кад се буде сводио рачун, онај ко буде подвлачио црту, гореће од стида.
Предраг Вулин