
Отворено писмо Бошку Јакшићу, које ”Политика” није објавила
- 12/06/2018
У рубрици ПОГЛЕДИ, у ”Политици” од 18.маја 2018, под насловом “Од Блајбурга све до Равне Горе “, господин Бошко Јакшић, син покојног Павла Јакшића, Титовог генерала и народног хероја, надуго и нашироко чати о неком антифашизму, не хајући за свете и недужне жртве комунистичке помаме, преточене у братоубилачки рат, при том не позивајући се на историјске истине! Овом приликом ћу накратко подсетити читаоце на неке несувисле ставове новинара Јакшића , изнете у наведеном чланку:
1. ” …подмукло је почела да се шири теза која антифашизам изједначава са комунизмом…” Оставимо по страни антифашизам, али онај прави, њега нико не оспорава у демократском свету. Са комунизмом је ситуација другачија, и то је Јакшићу познато, али се не позива на историјске истине, нити на резолуције ЕУ, на пример Резолуција Савета Европе 1481 од 25. јануара 2006, о Међународној осуди злочина тоталитарних комунистичких режима, којом су изједначена оба тоталитарна режима – десни, фашистички и нацистички и леви, комунистички. УСЛЕДИЛЕ СУ ЈОШ 2 РЕЗОЛУЦИЈЕ којим се тражи да земље Источне Европе осуде комунистичке злочине, што Србија још није учинила, добрим делом захваљујући и људима Вашег политичког кова .
2. “….како је могуће дичити се антифашизмом док се у заборав гурају борци за слободу и постхумно славе издајници и колаборационисти….” Овде постоји само један ” мали проблем “, ти Ваши ” борци за слободу ” , што се гурају у заборав, су братоубице , загазили су у ВЕЛЕИЗДАЈУ јер су рушили Парламентарну Краљевину, газили по гробовима светих и светлих жртава , њих око милион, који су дали животе као борци и као патриоте, и као деца, свеједно . Јакшићу, да ли сте чули за ПЛАВЕ гробнице, Колубарску битку, Кајмакчалан, Солунски фронт ( за Церску битку могли сте питати друга Тита, био је тамо, да Вас подсетим, и такав Тито је био врховни командант Ваших биолошких или идејних отаца, а после Галиције Тито је рушио и Руску Царевину , колико је могао, у моменту док је Царевина крварила на страни АНТАНТЕ и Краљевине Србије, да би ТИТО касније , учећи ” занат ” код Стаљина и Берије, наставио са ликвидацијом својих сабораца у Москви. Ваши очеви, биолошки или идејни, били су им неко време , макар и најкраће, верни, не хајући за Стаљинове жртве, њих око 15 ооо ооо , само за време мирнодопске владавине од 20 година! Наравно, када је реч о издајницима, мислили сте и на ЂЕНЕРАЛА ДРАЖУ и његове часне и храбре официре и војводе попут капетана РАЧИЋА, под чијом командом су извођене све борбе против Немаца у Западној Србији, на потпуковника МИСИТУ који погибе у току ослобађања ЛОЗНИЦЕ, а у том Вашем фанатизму практично сте сврстали у колаборационисте часне људе и патриоте СВЕТСКОГ формата, Де ГОЛА и ТРУМАНА , јер исти одликоваше нашег ЧИЧУ, ЂЕНЕРАЛА ДРАЖУ, по Вашем суду и виђењу, заклетог ” колаборационисту ” ! ?
3. “…отуда и устезање да се реагује на континуирану политизацију цркве, како католичке поводом Алојзија Степинца, тако и српске православне која благосиља ” великомученике “комунизма…” Нажалост, оваквим Вашим , не само фанатизмом , него и бешчашћем, свака даља расправа са Вам , друже Јакшићу , губи смисао! Ово што сада следи , чиним у најбољој намери да бар део запретане истине допре до наших грађана, до младих људи посебно, вечно захвалан свима оним, без обзира на професију, што до сада учинише, више и боље од мене, те да у томе истрају, јер је СРБИЈА обневидела, и политички и МОРАЛНО. Да бих ово поткрепио и охрабрио оне занете комунизмом и ” антифашизмом ” позваћу се на раније изнете ставове и сазнања о партизанским злочинима ,времену и окружењу , Титовог генерала и народног хероја, покојног Павла Јакшића :
1. “…Чињеница да је српски народ овде (ради се о Херцеговини, Црној Гори и Источној Босни, Фоча…. ) доживљавао масовну партизанску левичарско-радикалистичку политичку праксу бестијалног дивљања као антисрпску – попут тадашње немачко-фашистичке и усташке анти-српски геноцидне, могла је, морала је и изазвала је узнемиреност ….”
2. ” … Али шта се ово збива око нас ? Где су корени ове фанатичне борбености и мржње према нама, партизанима ..?”
3.”… Пошто су оне зене биле српске националности , у редовима Срба доживљено је то као угрожавање њихове егзистенције сада, не само са усташке , него и са партизанске стране . Партизани су убирали горке плодове нечувеног насиља над народом …Била је то реприза , и то вазалног типа , оне трагичне ситуације коју је изазвао Стаљин у СССР-у 1928 / 1930…”
4. Људима уживљеним у ову атмосферу изгледало је да је масовно уништавање људи – ” пете– колоне -“задатак преци од АНТИФАШИСТИЧКЕ борбе. Југословенски ” шпански интер бригадисти ” – идеолошки занесењаци, лако су усвојили и директиву Врховног Штаба , ( у коме је ЛОЛА РИБАР, такође имао снажног утицаја ) од 14.02.1942. г., прожету коминтерновским завереничко-пучистичким духом стаљинистичке контрареволуције, усмерену на пучистичко-терористичке методе борбе .
5.” … Левичарење ” и левосекташки курс ” Фочанске републике ” 1942 спровођен је у присуству Врховног штаба и ЦК КПЈ, стационираних у Фочи “.
6.”… Терет одговорности за херцеговачко-Црногорску политичку катастрофу великог замаха ,1942.г., сваљена је на Петра Драпшина и Крста Попиводу ( и то привремено ), док су остали нетакнути Милован Ђилас, Иван Милутиновић, Пеко Дапчевић ,Сава Ковачевић – Мизара, Владо Шегрт и разуме се , врховно војнополитичко руководство НОП-а, БРОЗ ТИТО и његови најближи сарадници “.
Пошто многи ” антифашисти ” свој патриотизам и припадност једној мрачној идеологији, мајци свих зала ,када је у питању стварање демократске СРБИЈЕ, чувају као ” зеницу ока свога “, слободан сам да овом приликом , изнесем неке деценијама запретане истине, које ће, надам се, бар донекле променити или осветлити тамне стазе политичког беспућа:
И ТАКО, док је трајао политички инцест између СТАЉИНА и ХИТЛЕРА, чему ће се придружити и ТИТО, посредно преко Стаљина, почео је устанак у Херцеговини ,нападом на усташке постаје ( станице ) већ 3.јуна 1941, дакле на НДХ, на Хитлерову творевину, под водством краљевских официра ,жандара, војника који су се спасили од заробљавања, сељака, угледних грађана, свештеника ( на пример херцеговачког Војводе попа Радојице ПЕРИШИЋА, војводе попа ЂУЈИЋА из Далмације…. ) без комунистичког знамења и без Титове наредбе, јер га је Стаљинов савез са нацистичком Немачком обавезивао на верност и послушност.
Познати су и примери отвореног саботирања и ометања Устанка ! Све ове комунистичке ВЕЛЕИЗДАЈЕ доносиле су крвопролиће у виду братоубилачког рата, терор и скоро полувековно мрачњаштво. Дакле, Ужичка република је фарса, гола лаж, а и трагедија због погибије око 400 младих партизана, цео раднички батаљон, зарад спасавања ТИТА који се дечачки заиграо Ужичке републике, уз напомену да су партизани ушли без борбе у Ужице, након што га је, такође без борбе , запосела, и потом без борбе напустила ЈВуО. Наравно, у Ужицу је Тито оставио крвав траг јер је за кратко време Ужичке републике убијено преко 250 недужних људи . Том приликом је убијен и дипломирани сликар Миловановић (52), из Ужица, званични сликар и новинар Врховне команде за време Балканских ратова као и на Солунском фронту. Такође партизани су тада убили, такорећи черечили, политичара и публицисту, Титовог пријатеља још из ПАРИСКИХ дана, Живојина ПАВЛОВИЋА, аутора књиге Биланс совјетског терора, писане по повратку из Совјетског Савеза, у којој је приказао сва зверства Стаљиновог режима. У саслушавању, па и мучењу, учествовали су Крцун, Дедијер, Стамболић, Ранковић и Ђилас и сво време су били на ” вези ” са Титом.
Дакле, прва слободна територија у Европи створена је у Херцеговини већ почетком јуна 1941. год. у чијем освајању нису учествовали партизани, у време док је трајао савез Хитлер – Стаљин и док се Тито шеткао по Загребу и Београду, под окриљем усташког пасоша! Наравно, тада, док су комунисти имали повлашћен положај, ни на памет им није пало да спасавају београдске Јевреје !? Нешто касније, ЈВуО под командом Ђенерала ДРАЖЕ и његових официра, КАПЕТАНА РАЧИЋА, ослободиће скоро целу Западну Србију, најпре ЛОЗНИЦУ, уз тек симболично присуство партизана, како би на себе скренули пажњу, не прежући ни од издаје, као приликом напада на Краљево, када су убили капетана ДЕРОКА.
Но, вратимо се на ратне ” подвиге и заслуге ” друга ТИТА , Вашег идејног оца и његових следбеника:
1. КОЧА ПОПОВИЋ, који ” поседује ” улицу у престоном Београду.
– Игмански марш је парадигма комунистичког злочина . Наиме, Прву пролетерску бригаду, на целу са Кочом и Јовом Капичићем, на Игману је пријатељски дочекала устаничка / четничка војска, њих 288 до зуба наоружаних бораца, са 3 тешка митраљеза и 7 пушкомитраљеза, чувајући игманска села од усташких крвавих похода! Четници су дочекали партизане с љубављу, ето дошли су им браћа Србијанци, сместили су их у приватне и планинарске домове, хранили и видали им промрзло тело, све до кобног дана када је КОЧА наредио ликвидацију СПАСИЛАЦА ( препис Кочиног Дневника о стрељању четника, 1.02.42. Војно-Историјски институт, кутија 2015,ф.1,г.1 , ” Политика “, 16.2.1982. )
Господо “АНТИФАШИСТИ”, где Ви овде видите КОЧИН и ТИТОВ АНТИФАШИЗАМ? У варљивој нади да о овом злочину КОЧЕ и Врховног штаба Ви раније ништа нисте знали, за прву прилику навешћу Вам део одговора квази првоборцима, аутора књиге Прва пролетерска, Милоша Вуксановића :”…..Најзад, и ја сам један од оних који су промрзли преко Игмана. Моје ноге је у куци на Игману снегом масирао један младић са шубаром на глави на којој је била кокарда….” Ово је злочин који није достојан ни нациста ни усташа, бар када је у питању однос према СПАСИТЕЉУ, па још према браћи по вери и крви! Нажалост, нас познати синеаста, творац одличног филма Тито и ја, ГОРАН МАРКОВИЋ, није могао да одоли, па је у знак ” захвалности ” за Кочин злочин на ИГМАНУ, између осталих , снимио “величанствен” документарац: “Дакле , сматрао сам да је моја цивилизацијска обавеза да направим један овакав филм”!
2. У току бежаније на Неретви, Коча је са својом братијом, Ђиласом и Велебитом, у Загребу водио разговоре са Хитлеровим генералима штедро нудећи им сарадњу у борби против четника као и у борби против Савезника, уколико се искрцају на јадранској обали. Каква велеиздаја, какав сраман цин! О овоме постоји филмски запис са Ђиласом. Ђилас је такође јавно на ТВ-у изнео став, ТИТА и војно-политичке врхушке, да би партизани наставили рат против Савезника да их исти нису прихватили и донели им власт! Да прихвати ТИТА и комунистичку власт ЧЕРЧИЛУ није било тешко нити га је жалостила зла судбина народа са ЈУ простора, бас као ни судбина ЧЕШКЕ и ПОЉСКЕ , које земље Стаљин није изричито ни тражио – ЧЕРЧИЛ је монструм! Где Виовде видите ТИТОВ и КОЧИН Антифашизам?
– Иначе, бројни су злочини које су начинили ТИТО и његови квазихероји и генерали, скоро по правилу шпански борци . За ову прилику споменућу само неке:
– У Херцеговини, Црној Гори и Источној Босни, где се Тито почетком 1942. скривао са Врховним штабом, чији је члан био и Иво Лола РИБАР, направљени су злочини који су у појединим месецима превазилазили усташке злочине, по броју жртава и по окрутности, сто је потврдио и народни херој и члан ЦК БиХ ( 1942 ) ВАСО МИСКИН – ЦРНИ и бројни извештаји, назвавши то БЕЗУМЉЕМ . Тада је убијено преко 5оо цивила, од чега 30 жена и 7 малолетника !
– КОЗАРА, на овој трагедији, коју је директно изазвао ТИТО и Врховни штаб, намерно изазивајући спорадичне чарке у Поткозарју, у моменту када Немци и усташе нису ни залазили у КОЗАРУ! На тој трагедији ТИТО себи обезбедио 2-3.000 бораца ( тада неуких сељака и чобана ) који су му касније правили одступницу приликом бежаније из Дрвара, одакле је побегао у Италију, шаљући истовремено десетине хиљада сужања на кланицу у Јасеновац,
– Зеленгора , убиство око 5.000 болесних Равногораца по повратку из Босне у рано пролеће 45.који су претходно путем летака из авиона били позвани на безбедну предају!
– Сремски фронт и Иван седло ( код Сарајева ) , Лијевче поље, Голи отоци ( Билећа, Главњача, Градишка, Св. Гргур…), Блајбург, Кочевље, убиство преко 40.ооо Подунавских Шваба, цивила, диљем банатских логора, и у Бачком јарку код Новог Сада, уз честа мучења, силовања, изгладњавања…
Шта реци за БЕОГРАДСКЕ КРИСТАЛНЕ НОЋИ 45. приликом ” ослобођења ” Београда, где је убијено преко 5.ооо, претежно цивила, професора, сликара, мирних грађана (радника или познатих интелектуалца ), без суђења и без гробног места ! Тај злочин је кулминирао монструозним убиством ВОЈВОДЕ ПЕТРА БОЈОВИЋА 87 г. ),јунака европског формата , попут једног ДЕ ГОЛА и сличних ! После су ” ослободиоци ” послали и Војводиног сина на десетогодишњу робију !
И где је овде ТИТОВ АНТИФАШИЗАМ, осим флагрантног кршења Женевске конвенције!
Наравно, сви ови злочини имају и своје ” извођаче “, најчешће Титове генерале и народне хероје и шпанске борце… рекло би се и ТИТА , као ” корективни фактор “, када је у питању Шпанија и остала губилишта. Нормално, и овде има часних изузетака, и сам их лично познајем, или сам за неке чуо, часне људе који су своје војне и политичке функције обављали са пуно човечности !
Такође би требало издвојити и следећа злодела и лажне хероје, стварне злочинце:
– САВА КОВАЧЕВИЋ – Мизара, са ” хероином ” ДРАГИЦОМ ПАВИЦОМ ( на помен ове хероине осетим умилни глас историчарке БРАНКЕ ПРПЕ, знате ону – Млада партизанка пушку носила, хај нек’ се чује, хај нек се зна, да је млада партизанка пушку носила, потом хероина вади пиштољ и стојећи храбро пуца у мртва телеса 21 несретника сељака, сигурности ради ) , и ПЕТРОМ ДРАПШИНОМ, генералом и шпанским борцем , на Радашком бријегу ( код Требиња ) !
О овом злочину могу посведочити, рођењем Херцеговци ,генерал Свето Оро и Блажо Мандић, четврт века шеф Титовог кабинета .Какво јунаштво и партизанско поимање АНТИФАШИЗМА, и морала уопште !
Ово је само врх леденог брега партизанских злочина и једне зле идеологије чије носиоце Ви прихватате као идејне оце, на очиглед грађана Београда, па и Србије.!!? Нека Вам буде! Можда ће бас та црвена копрена којом желите да поново прекријете Србију, тргнути младе нараштаје , средњошколце и студенте посебно, из дубоке летаргије, интелектуалну елиту, заједно са нашом ЦРКВОМ И САНУ , такође, које тако гласно ћуте, да вређа здрав разум и морал, а дуса, боли ли боли! Ово је и последњи час да Европа види и разуме ове црвено-црне нагодбе на линији СНС и СПС-а , погубне за демократску Србију и Европу , обе обневиделе, цини ми се .
Ускоро ће, надам се , Европска Унија, САД, КАНАДА и цео слободан свет, упознати овај феномен : ПРОМОЦИЈУ ТИТОВИХ ЗЛОЧИНАЦА У ХЕРОЈЕ, А ТИТОВЕ и ПАРТИЗАНСКЕ КАТИНСКЕ ШУМЕ У ЦВЕТНА ПОЉА !
Иначе, међу партизанима је било часних и моралних људи којима је ТИТОВ “АНТИФАШИЗАМ ” био стран, сто су често испаштали, па и животом плаћали, да би, гле подлости, касније проглашавани за хероје , само у Херцеговини 2 случаја , Саво Беловић, Столац, и Мајо Бендераћ, Требиње)!! не наводећи многе знане и незнане страдалнике ТИТОВОГ режима !!.
Небојша Буха, Београд