Почиње изградња музеја ”Равна Гора” у Такову

09/12/2020

Маја и Зоран Ћирковић

Идеја и реализација многих пројеката помоћи српском народу али и упорност да се историји прида своје место – мотивација је породице Ћирковић из Чешке. Поред успешних бизниса у Чешкој, Мађарској и Србији жели да отвори фабрику и у Српској Крајини. Као поклоник дела ђенерала Драже, гради музеј посвећен равногорској борби у Такову, и жеља му је да буде – свесрпски!

Пише Добрана Комненић

Зоран Ћирковић, млади послодавац из Чешке, био је упоран скоро годину дана да постане члан Српске народне одбране. Због пандемијевируса корона, састанци СНО се нису одржавали, па је због тога пријем у чланство трајао овако дуго. И коначно, месни одбор Кливленд је на годишњој скупштини 18. октобра 2020. за свога члана примио Зорана Ћирковића. Добро нам дошао!

Разговарала сам Зораном и његовом супругом Маријом (Мајом) више пута. Њихова прича ми је веома интересантна, па сам желела да поделим са читаоцима Слободеса чиме се све бави ова млада српска фамилија.Српску народну одбрану је пронашао на нашој интернет страници. Желео је да се придружи овој старој националној организацији.

Зоран и супруга МаријаЋирковић су рођени, одрасли и школовани у Ћуприји, у градукоји се налази на ушћу двеју река Раванице и Велике Мораве.Ту се родила и њихова кћерка Ана. У близини Ћуприје налази се манастир Раваница, задужбина Светог кнеза Лазара у којој почивају и Кнежеве мошти. Приликом обнове манастира, Ћирковићи су поклонили крст на крову.

Пре четири године преселили су се у Праг, главни град Чешке, за кога кажу да је најлепши град уЕвропи. Кћерка Ана прекинула је школовање у Србији где је завршила четири разредаосновне школе. Бринули су родитељикако ће њихова кћерка без знања чешког језика наставити школовање. Но наставници и ученици прихватили су јеса великом радошћу и са жељом да јој помогну. И Ана данас похађа 9. разред као одличан и вредан ђак у Прагу.

Зоран је од своје 18. године провео већи део свог живота у Немачкој, радећиразне физички тешке послове. Радио је и у руднику. Но живећи у једној уређеној држави имао је могућност да поред радног искуства иде у школу и да научи о квалитетном пословању.

Пре десетак година са својом супругом Мајом основао је прву компанију са седиштем у родној Ћуприји. Компанија је убрзо разгранала послове не само у Србији, него и у Чешкој и целој Европи. Успешно се баве ремонтима на термоелектранама, нуклеарним електранама, рафинеријама …

Поред ових послова, Ћирковићи су отворили и један ресторан на граничном прелазу Србија-Мађарска. Поред ресторана се налазе и смештајни објекти ”Равна Гора.” Један од великих пројеката фамилије Ћирковић, који је при крају, је изградња српске школе у селу Ловра, у Мађарској.

Један од будућих пројеката на коме Ћирковићи раде је и оснивање српског удружења у Прагу. Ово удружење би требало да помогне отварање основне школе на српском језику која би носила назив ”Драгољуб – Дража Михаиловић.”

Тренутно радена отварању фабрике за прераду воћа и поврћа у Ћуприји. ”То је заиста велики пројекат који припремамо дуги низ година,” прича ми Маја. ”Уложили смо много напора, времена, новца у истраживање како бисмо своје производе одржали на највишем нивоу, пре свега здраве производе са којима бисмо могли да се такмичимо са великим компанијама у Европи и у свету. Најбоље и најквалитетније воће и поврће које расте у Србији претварамо у природне сокове са медом, хладно цеђене, сокове без воде и шећера, џемове, ајвар, хладно цеђена уља, посластичарнице и још много тога. Сви производи су без конзерванса, вештачких боја. Све је са природном пастеризацијом.” Ова фабрика носи име њихове кћерке „Ана Ћирковић.”

У познатом историјском месту Таково, у Србији, поред музеја који постоји и који је посвећен Другом српском устанку из 1815, Ћирковићи са својим сарадницима раде на изградњи још једног музеја ”Равна Гора.” Овај новији биће посвећен Трећем српском устанку на Равној Гори (1941 – 1945). Један од најближих сарадника на овом пројекту је Милослав Самарџић, редовни дописник Слободе, кога наши читаоци знају по његовом истраживачком раду о Југословенској војсци у отаџбини, под командом генерала Драже Михаиловића.

Ћирковићи ми са усхићењем причају да Самарџић поседује велику и вредну архивску грађу из времена 2. светског рата, која ће, ако Бог да, ускоро бити смештена у савременом музеју у селу Савинац код Такова. У тој архивској грађи налазе се важна документа, филмови, слике, разговори са преживелим четницима. ”Желимо да изнесемо пред домаћу и светску јавност сав расположиви материјал који се скрива и фалсификује како се не би откриле праве историјске чињенице о борбама које су водиле јединице под командом ген. Михаиловића. Ово је један веома озбиљан, јединствен пројекат у Србији за који очекујемо помоћ од наших сународника из света и Отаџбине,” каже ми Зоран. Поред музеја ”Равна Гора” биће изграђен и хотел за посетиоце.

У марту ове године Ћирковићи су поклонили мештанима Вргинмоста и Топуског око две тоне семена кукуруза, у вредности од око 11,000 евра. Била је ово велика помоћ за око 150 фамилија на Кордуну. На моје питање шта их је подстакло да помажу Србима на Кордуну и да ли тамо имају фамилије, Зоран ми каже да за њих постоје само Срби, а не Срби из Хрватске, Срби из БиХ, Срби из Црне Горе:”Не мора, бре, само ја да живим! Нека живе добро сви наши људи, јер од Бога смо сви једнаки. Желим да помогнем од срца и из душе.” Сазнао је од пријатеља како се у тешкој ситуацији налазе они који су се вратили својим домовима, па каже: ”Можда ће моја помоћ мотивисати некога млађег да остане на селу. И ја сам сеоско дете и знам како се воли своје имање. Обећао сам да ћу им помоћи да саграде макар једну малу фабрику на подручју Српске Крајине.”

Каже ми Зоран да стално само причамо једни другима како нас је комунизам уништио, како су нам убијали народ,прогонилинас у свет, растурали нам државу… Али ми треба да почнемо нешто да радимо, да научимо млађе генерације да знају и поштују Устанак који је покренут на Равној Гори и да поред споменика Дражи Михаиловићу подигнемо споменике и осталим командантима, као војводи Ђујићу, Павлу Ђуришићу и многим другим. Дошло је време да можемо рећи: ”Равна Гора мора обележити своју победу, своје вође. Без тог обележја, биће заборављени. Ми стално причамо,а мало радимо да се опоравимо. Оно што ми наноси тугу и бол јесте то да је наш народ недовољно заинтересован за своју историју, веру, културу. Слабо је интересовање да се унапредимо, да помогнемо једни другима.”

И на крају,Зоран Ћирковић, заклети Србин за Отаџбину и свој српски народ каже:

”Ово је још један мој апел, браћо и сестре, да подржите ове пројекте, да то буду наши заједнички успеси. Јер сви ћемо се радовати ако српска деца имају своју цркву тамо где је данас нема, ако српски сељак има семе да посеје своју њиву на Кордуну, ако наша деца, историчари имају музеј у коме ће наћи историјску грађу о Дражиним четницима, ако одамо захвалност нашим јунацима – мученицима на Равној Гори!”

(Ана, Зоранова и Маријина кћерка, писала је у школи о Србима у Америци, па сам предложила да ми то пошаљу)

Ана Ћирковић, наш најмлађи дописник из Чешке:

Српски емигранти су почели да долазе у регион Чикага заједно са хиљадама других емиграната из Европе у периоду између 1880. и 1910. Српски досељеници су основали 1905. цркву Светог Васкрсења, која је служила као прво седиште српске православне цркве у Северној Америци.Поносна сам што сам Српкиња, због нашег народа и наше традиције. Мој народ је веома стар и снажан. Мало је народа успело да оде тако далеко и да преживи у туђини. Верујем да нас та наша јединствена традиција веома веже једне за друге. Ја сам посебно радосна и поносна што је српски језик четврти језик у Чикагу. Због тога бих волела да будем један од чланова српске заједнице у Чикагу.Веома је важно упознати Србе у другим земљама широм света. Не бих желела да се заборави српска традиција и због тога бих дала предлог да се млади људи уједине, не само у Америци, где нас има највише, већ и у Аустралији, Европи; да успоставимо контакт, да се посећујемо, чувамо српски језик и културу.Желим да ми млади наставимо путем који су нам старије генерације отвориле и створиле и да заједничким снагама са сваког континената покажемо да смо сложни и јединствени.

(”Слобода”, гласило СНО у Чикагу, новембар 2020)