Највеће битке партизана и четника – Битка на...

”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

13/04/2025

Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

06/04/2025

KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

02/03/2025

”Српске новине”: ‘’Кинески’’ вирус

12/04/2020

Layout 1

Нова ‘’корона’’ угрожава људске живота широм света, уништава економије многих држава, али, такође, прети демократским системима. Ко има највише користи од панике?

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Баук короне кружи, не само Европом, већ и светом. Ово парафразирање Карла Маркса делује пригодно из најмање два разлога. Први је тај, што вирус поново долази из Кине, једне од преостале три комунистичке државе. Сем еболе, која је настала у Африци, све остале пандемије потекле су из Кине. Други разлог је што многе земље у којима је демократија још ровита, током ове пандемије примењују управо комунистички метод, заснован на репресији према становништву. Истовремено, неки светски левичари, попут бившег британског премијера, лабуристе Гордона Брауна, користе прилику за ширење идеје глобализма. Они тврде да је најзад куцнуо час да се уведе једна светска влада, која би била јача од влада свих појединачних држава.

Како је почела ова пандемија? У основи, као и претходне. Кина је земља са највише сиромашног становништва у умереном климатском појасу. Стотине милиона људи у овој земљи нема довољно хране и дословце једе све и свашта. Тиме је драстично повећана могућност преласка вируса са животиња на људе. Такви вируси збирно се зову ”коронавируси”. Ово је већ 19-ти по реду, од 1970-тих година, када је откривен први.

Кина је легло зараза не зато што је у питању жута раса, већ што има комунистички систем, познат по репресији, контроли грађана, државној интервенцији и изразитим класним разликама. На једном полу су богаташи – комунисти из владајућег апарата, који имају не само сва материјална добра, већ и сва овлашћења. На другој страни је сиротиња, која је, по природи ствари, много бројнија, јер ни један комунистички систем још није успео да створи релативно довољно добара и услуга, попут капиталистичких држава. Левичари широм света тврде да ће комунистичка Кина прва то успети. Тврде, чак, и да је већ успела, о чему, наравно, нема говора. Ти исти левичари, који су по правилу и глобалисти, под фирмом “политичке коректности” данас гуше критику њихових “кинеских пријатеља”, који, узгред буди речено, остварују профит и за њихове владајуће елите. Другим речима, указивање на ”кинески вирус” нема везе са расизмом, нити је то критика Кине уопште, јер је то нација древне културе, која је дала Конфучија и која је измислила штампу и барут далеко пре Европљана. И Јапанци су народ жуте расе, па су створили најразвијенију земљу на свету. То свакако не би успели са комунистичким режимом.

Елем, за разлику од неких других вируса, коронавирус је доста слабији од тзв. обичног грипа. И сада, почетком априла, када је пандемија на врхунцу, статистика казује да је смртност од ”обичног” грипа већа чак и у Италији, која је највише страдала.

Оно што разликује овај вирус од других, то је паника невиђених размера. Никада у историји није се десило да се откажу све авионске линије, да привреда широм света толико страда, да се толико људи затвори у своје домове. Милан Милатовић, наш сарадник из Њујорка, послао нам је преко 100 фотографија ”града који никада не спава”. Сада, дакле, итекако спава. На широким булеварима, којима су донедавно аутомобили милели, ових дана може се видети тек по неко возило. На тротоарима којима се тешко пробијало од гужве, видимо само усамљене пешаке. И фотографе, који снимају до јуче незамисливе призоре.

Светски стручњак за епидемије, др Абду Шаркави, упозоравао је још првих дана пандемије:
“Далеко смо од решавања стања са Ковидом-19. Приближиће се у ваш град, болницу, пријатеља или чак и члана породице који су вам близу. Очекујте то. Престаните чекати да будете даље изненађени. Чињеница је да сам вирус неће изазвати много штете када дође. Али наше понашање и став ‘бори се за себе изнад свега’ би се могао показати катастрофалним.“

И показао се. Зато је право питање, не како је почела пандемија, него како је почела, и како се раширила, оволика паника?

На почетку панике, опет стоји један пример из Кине. Реч је о видео снимку на коме се види како људи на улици у десетомилионском граду Вухан наводно у масама падају од неког новог вируса. Наравно, на улици се не пада ни од једног вируса, али, видео је деловао много јаче него Шаркавијеве речи да корона ”неће изазвати много штете”.

Руски специјалиста за Кину – живео је тамо 10 година и радио за агенцију ”Синхуа”, Николај Вавилов, каже да је од овог вируса, који је као и сваки други, битније ко шири панику, заговара карантин, надзор, полицијске часове, и слично, односно, ко се користи насталом ситуацијом. Он сматра да су то, иницијално, млади кинески комунисти, сконцентрисани у Вухану, који су у свађи са старим комунистима из Пекинга. Ови млади комунисти, према Вавилову, уплашили су се да ће бити смењени због слабијих резултата, насталих делом и због Трампових мера у царинском рату против Кине. Другим речима, изазвали су панику како би њоме замаскирали те слабије резултате.

Иначе, млади кинески комунисти, пише даље Вавилов, повезани су са глобалистима и у Америци и широм света, укључујући и Русију, а циљ свих глобалиста је појачана контрола становништва кроз дигитализацију, што је практично стварање неке врсте светског социјалистичког система.

Подаци о брзом ширењу, а онда још бржем заустављању епидемије у Кини, у најмању руку су сумњиви. Као комунистичка земља, Кина нема механизам за долазак до тачних података: нема слободе говора, мишљења, изражавања, нема опозиције, независног судства, итд. У комунизму свако сваког обмањује, а крајњи плод обмана је саопштење Централног комитета, свеједно да ли је потписано као саопштење Завода за статистику или неког другог тела. Ко жели, може проверити овај механизам посетом ма које библиотеке у Србији и читањем штампе из, на пример, 1960-тих или 1970-тих година. Просто речено, мимо спортске и сличних рубрика, у тој штампи се не могу наћи две тачне реченице.

Тако, ми не знамо ни колика је била епидемија у Кини, ни да ли је уопште завршена. Знамо само да је проглашена 23. јануара, када више није могла да се скрива и када је извоз кинеске робе нагло почео да пада. Шта се тада дешавало у Кини, може дочарати ТВ серија ”Чернобил”, о нуклеарној катастрофи у Совјетском Савезу 1986. године, која је такође објављена тек пошто је нуклеарни облак стигао до других држава. Ово скривање података о новом вирусу, од најмање месец дана, угрозило је цели свет, јер је тај почетни период кључан за одбрану од епидемије.

Централни комитет КП Кине прогласио је најпре да је епидемија обуздана, а потом, 29. марта, и да је окончана, са око 3.300 преминулих. Сада Кина стиче огромне профите, јер док је привреда у великом броју земаља укочена, њена ради пуном паром.

Ипак, поменути видео снимак из Вухана није био довољан да изазове панику планетарних размера. То се десило тек после стизања алармантних података из Милана и околних италијанских градова.

Наиме, овај регион Италије, Ломбардија, има највећу концентрацију Кинеза у Европи: око 70.000 до 100.000. Милано је имао директну авио линију са Вуханом. Ако није био једини европски град са таквом линијом, она је, несумњиво, била најпрометнија. У такозваним лоу кост аранжманима, крајем прошле и почетком ове године, хиљаде Кинеза враћале су се у Милано. Сазнавши за епидемију у Вухану, италијанске власти почеле су да контролишу да ли неко од повратника има симптоме грипа. Контрола није могла бити ефикасна, јер носиоци вируса корона немају симптоме првих дана, а ако су млађе особе, у великом броју случајева немају их уопште. Ипак, Кинези који су дошли јавили су онима кући за контролу, па су ови почели да пристижу другим каналима. На пример, авионом Пекинг – Рим, па онда возом до Милана.

На овај начин, коронавирус се брзо проширио северном Италијом. Власти нису давале знак за узбуну, како не би пропала сезона скијања у Алпима. Тако се вирус проширио и на запад Аустрије, исток Француске и југ Швајцарске. А одатле у све земље из којих скијаши долазе на Алпе, укључујући и Шпанију и Португалију.

Северна Италија је један од најразвијенијих делова Европе. Управо због ње, Италија има 25 посто већи бруто друштвени производ од Русије. И здравство у свеерној Италији је међу најразвијенијима у Европи и свету. Оно је усмерено ка потребама појединих пацијената, и то успешно, јер је људски век овде битно продужен. Број особа старијих од 80 година у Ломбардији се мери милионима. У глобалу, само Јапан има дуговечније становништво од Италије.

Наличје медаље је да комплетна европска медицина већ деценијама потцењује епидемиологију, сматрајући да су епидемије ствар прошлости. Милански лекари у стању су да изведу најкомпликованију операцију на срцу, али не могу да се носе са епидемијом, чак и када је слаба. Специјално, италијанске болнице су баш уочи епидемије распродале респираторе и другу опрему неопходну у оваквим случајевима, сматрајући да им није потребна. Испоставило се, такође, да су најбољи лекари и медицинске сестре већ отишли у земљу која нуди боље плате – у Немачку. На све то, погодило се да најновији коронавирус ”гађа” баш старије од 80 година, који имају једну или више дијагноза опасних по живот. Овде је таквих, дакле, највише у целој Европи.

Међутим, ни то све није било довољно за катастрофу. Следећи окидач била је хитна помоћ. Наиме, у Италији, за разлику од Србије, или Америке и низа других земаља, просторије хитне помоћи нису физички одвојене од болница, баш због оваквих ситуација. Свака епидемија подразумева аутоматску забрану посета болницама и друге мере заштите да вирус не дође до најугроженијих.

У Италији, дакле, кола хитне помоћи возе болесника са акутним проблемом везаним за дисање – право у болницу за плућне болести. Тако су одједном у велики број болница одвезли заражене коронавирусом и он је захватио скоро све пацијенте – тј. хиљаде пацијената. Они су почели масовно да умиру, на десетине, па на стотине у једном дану. Та вест је обишла свет и тек она је изазвала светску панику. Данас се вести шире у једној реченици. Није било простора за целу причу, која се, у ствари, тада није ни знала. Агенције су просто јављале: Од коронавируса данас је у Милану преминуло толико и толико особа.

Из дана у дан, број жртава био је све већи. До краја марта било их је 13.000. Мањег одјека имале су информације да су преминули имали једну до три смртоносне болести и да су били у просечном добу од 80 година. Лекарске грешке нико није ни помињао. Оне су покриване новим таласима панике. И не само оне. Јер, испоставило се да Немачка и друге земље Европске уније нису пружиле помоћ Италији. Напротив, сви су затворили границе. Показало се, одједном, да дотадашња глобалистичка парола: ”Границе нису важне”, не вреди пет пара. При првом искушењу, свима су баш границе постале најважније.

Исто тако, испоставило се да у целој Европи – са једним изузетком у Немачкој – нема фабрика које производе респираторе и другу сличну опрему. Све су измештене у Кину, Индонезију и остале земље тог дела света. То јест, Европа је остала без стратешких фабрика.

Тек после недељу дана, немачки лекар, др Кенлајн из Кила, прокоментарисао је начин лечења пацијената у Италији, на основу података из медицинског часописа. Методу је назвао исувише агресивном, толико да лечење убија велики број пацијената. У суштину, према др Кенлајну, коронавирус је блажи облик грипа и он такве пацијенте пушта кући, без терапије, док су им италијански лекари давали прејаке лекове, који су им уништавали имуни систем. Такође, овај лекар је саопштио да Италијани за превише умрлих пишу дијагнозу ”коронавирус”. Ако је неко имао рак, а онда добио инфаркт и због тога пребачен у болницу, где је добио коронавирус, уписивано је да је преминуо од коронавируса. У Немачкој су као узрок смрти и даље уписивали основну болест.

После још недељу дана, и италијански лекари су почели да износе сличне податке, тврдећи да је чак до 98 посто преминулих заправо преминуло од неке друге болести, а не од коронавируса. Италија ће тек у наредном периоду ажурирати статистике. Овако како сада ствари стоје, испашће да су током марта имали нагли пад смртности од, на пример, инфаркта, што није реално.

Најзад, када је прошао март, пренети су подаци о смртности у Италији за прва три месеца током ове и претходне три године. Ови подаци аутоматски се ажурирају на сајту италијанске владе www.italiaora.org. У Италији је, дакле, у прва три месеца ове године преминуло 166.407 особа, што је за 20.000 мање него прошле и претпрошле, а за 27.000 мање него 2017. године.

Још неколико дана касније, испоставило се да се подаци на овом владином сајту ипак не ажурирају редовно, тј. да преминули из свих покрајина још нису уписани. Како сада ствари стоје, број преминулих за прва три месеца 2020. године у Италији, неће много одступати од претходних година. Али, извесно је да Милано и неколико околних градова имају више преминулих него иначе.

Све у свему, епидемија са најновијим коронавирусом, неће, на срећу, бити упамћена по великом броју жртава у односу на друге епидемије, већ по највећој паници изазваној икада. Тако поново долазимо до питања: Ко има највише користи од ове панике?

Као прво, то су поменути глобалисти и њихова жеља да оформе светску владу.

Као друго, Саша Радуловић, председник опозиционе странке Доста је било, наводи Светску здравствену организацију. На многим вестима о коронавирусу, на интернету, аутоматски ”искаче” реклама СЗО. Радуловић сматра да је она повезана са фармацеутском индустријом и да свесно диже панику на светском нивоу, ради енормних зарада фармацеута.

Корист од панике имала је, и још има, Кина, јер није прекидала производњу, барем не у највећем делу земље.

Мање штете од других има Скандинавска унија, о којој се све више прича у Европи. Наиме, при изласку из ЕУ, Велика Британија, као што се од ње и очекује, имала је резервни план. То је управо Скандинавска унија, коју би, поред Британије, чиниле скандинавске земље, плус Данска и Холандија. Све ове земље, као по договору, најблаже су реаговале на коронавирус и њихова привреда је најмање страдала.

Попут ових земаља реаговала је и Немачка, као и Израел, али и Белорусија (једина земља у овом делу света у којој нису отказане ни фудбалске утакмице и друга јавна окупљања).

Америка већ сноси тешке последице. Специјално, председник Трамп је додатно изложен притиску америчких левичара и глобалиста. Они користе сваку, па и ову прилику, да уклоне свог највећег противника.

Тешке последице сносиће и Русија, која је управо прогласила цели април као нерадан месец, с тим што ће свима запосленима држава исплатити зараде.

Велике последице имаће и Србија, јер је влада у Београду завела најригидније мере у западној хемисфери. Чак је довела и кинеске ‘’стручњаке’’, који су, природно, предложили још више репресије. Грађани би волели, ако их ми већ немамо довољно, да су позвани стручњаци из, на пример, Велике Британије, или Немачке, али, ситуација је таква каква јесте.

(Српске новине, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, април 2020)