Четници саградили 22 цркве

26/02/2019

Црква Светог Великомученика Георгија на Краљевом брду, у селу Горње Лесковице код Ваљева, задужбина Горске краљеве гарде потпуковника Николе Калабића. Била је зидана од тврдог материјала. Срушена је од стране комуниста 1947, а обнова је започета 1990.

Већину цркава комунисти су порушили после рата, али је од 1990-тих кренула обнова

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Чланак објављен у претходном броју ”Слободе”, о томе колико цркава су Дражини четници саградили током Другог светског рата, пратио је и позив читаоцима да помогну колико могу. Одзив је био одличан и сада знамо за укупно 21 цркву и један манастир. Постојало је Дражино наређење да се граде цркве, а четници су контролисали велику територију, тако да је коначна цифра вероватно већа. Зато, позив читаоцима и даље важи.

На овом месту набројаћемо све познате цркве задужбине Дражиних четника, укључујући и девет за које смо знали до објављивања чланка у прошлом броју ”Слободе”.

Црква брвнара Свете Тројице у селу Пајазитово код Крагујевца, задужбина Шумадијске групе корпуса. Градњом је руководио капетан Милентије Карасовић. Одлично је очувана.
Црква брвнара Светог Лазара на планини Бобији. У народу је позната као ”Рачићева црква”, према пуковнику Драгославу Рачићу, команданту Церско-мајевичке групе корпуса. Одлично очувана.
Црква брвнара Светог Георгија у селу Шабачка Каменица, осам километара од Коцељеве, у народу позната као ”четничка црква”. Подигнута је старањем капетана Саве Илића, команданта Посавско-тамнавске бригаде, и попа Милоша Јефтића, команданта позадине ове бригаде. У добром стању.
Црква у селу Коморане у Левчу, задужбина Левачке бригаде 1. шумадијског корпуса. Срушена од стране комуниста после рата.
Црква Светог Великомученика Георгија на Краљевом брду, у селу Горње Лесковице код Ваљева, задужбина Горске краљеве гарде потпуковника Николе Калабића. Била је зидана од тврдог материјала. Срушена је од стране комуниста 1947, а обнова је започета 1990.
Црква брвнара на Рожњу код Пецке. Према истраживању Петра Мирчетића из Пецке, цркву су саградили четници Рађевске броигаде Церског корпуса, под командом поручника Рајка Марковића, заменика команданта бригаде. Црква је освештана маја 1944. године, на дан Цара Константина. Срушена од стране комуниста после рата. Обнова покренута 2010, а на том месту је саграђен и манастир.
Црква брвнара у селу Радичевац на Старој планини. Грађена је под командом капетана Божидара Миладиновића, командант Књажевачког корпуса, и капетана Мирка Ћирковића, команданта Сврљишке бригаде. Освештана је априла 1944. Није позната судбина цркве у Радичевцу.
”Васићева црква” на Гочу. Реч је о капетану Милораду Васићу, команданту Групе жичких бригада 2. равногорског корпуса. Не зна се шта је било ни са овом црквом.
Црква брвнара Светог пророка Илије у селу Луке на планини Требевић, у општини Пале. Црква је задужбина Романијског корпуса мајора Милорада Момчиловића, а грађена је под управом официра ове јединице Шћепана Лучића и војног свештеника Новака Станојевића. Комунисти су је срушили 1955. године. Од 1993. до 1995. на истом месту саграђена је нова црква.
Црква Светог Архангела Гаврила у Бовну код Алексинца. Радовима је руководио и надгледао их инжењерски мајор Јеремија М. Марјановић звани “Ујка”, официр Делиградског корпуса. Због тога је у народу и данас остао назив ”Ујкина црква”. Према истраживању Добрице Младеновића, црква је сазидана релативно брзо, од чврстог материјала, али није била освештана и осликана. Народ је спасио од рушења, али комунисти су скинули и бацили крст и забранили живописање.
Црква у Триброду, грађена под управом капетана Војислава Јевремовића Триброђанина. Није била завршена до краја рата, а комунисти су одмах забранили наставак радова. Завршена је тек пре 5-6 година.
Цркве Св. апостола и еванђелисте Марка у селу Дољешници код Великог Градишта. Према истраживању Зорана Недељковића, до краја рата били су изграђени само темељи. Црква је завршена тек 1997, када је у флаши, узиданој поред темеља, пронађен документ у којем пише да су организатори почетка градње били мајор Симеон Оцокољић и капетан Богдан Прица. Оцокољић је командовао Млавским корпусом. Према истраживању Аце Животића, Оцокољић и Прица направили су и школу у Везичеву и општинску зграду у с. Десинама.
Црква у Царевцу код Великог Градишта. Још једна задужбина Млавског корпуса. Зидање цркве почело је 1944, а завршено тек 2001.
Црква у Осаници код Жагубице. Зидање је започело 1943. Такође задужбина Млавског корпуса.
Црква на Туштом брду код Ваљева, између села Робаје и Мратишић. Требало је да буде задужбина Трећег српског устанка. Градња је организована под командом капетана Нешка Недића, команданта Ваљевског корпуса. Према истраживању Зорана Недељковића, један од учесника градње био је и Драгомир Вулетић (1919-2010), касније управник Дома Драже Михаиловића у Чикагу, који је о томе оставио писани траг. Нема података шта је било са црквом.
Црква брвнара Св. Стефана у Грошници код Крагујевца, задужбина 1. шумадијског корпуса, освећена 15. августа 1944. Била је саграђена на темељима средњевековне цркве коју су порушили Турци. Изградњом је командовао пуковник Никола Радовановић из Грошнице, командант Крагујевачког војног округа ЈВуО. Комунисти су је спалили око 1970. На истом месту недавно је подигнута нова црква.
Црква у Губеревцу код Раче Крагујевачке, задужбина 2. шумадијског корпуса. Недовршену цркву комунисти су порушили после рата. Село је преименовано у ”Борци” и стари назив још није враћен.
Црква у Вишевцу, Карађорђевом родном селу, задужбина 2. шумадијског корпуса. Није била довршена. Започето је срушено, а грађа за наставак радова разнета.
Црква у селу Врујци код Мионице. Порушена је 1946. Од материјала је направљена задружна штала у суседном селу. Црква је обновљена пре десетак година, али не на истом месту.
Црква у селу Тулари, између Уба и Коцељеве, посвечена Св. Мати Ангелини Српској. Порушена 1948, остало је само звоно. Храм је обновљен пре десетак година.
Црква у селу Рајковић код Ваљева. Није била довршена, а оно што је урађено је порушено. На том месту се сада налази дрвени крст.
Једна црква грађена је у оквиру манастира, тј. план је био да се изгради и манастир. Реч је о манастиру Преображења Господњег на Иверку, на Церу, у атару села Јаребице. Према истраживању Милана Старчевића, заједно са јеромонахом резервним капетаном Георгијем Бојићем Џиџом, пролећа 1944. темеље су освештали свештеници Мина Јеремић, Митрофан Попадић и Илија Косијер. Са градњом се стигло до прозора. Поред манастира била је сазидана чесма у облику двоглавог орла. Прва слава манастира обележена је на Преображење 1944, уз мноштво народа. Обнова ”Џиџиног манастира” започета је 2007. Поред је постављена спомен плоча са уклесаном Џиџином песмом ”Последња јесен”, истоветна плочи у манастиру Троноша. Џиџа је био командант Јадарске бригаде Церског корпуса. Пре рата је био игуман Троноше.

Црква, сада манастир, Радошин код Свилајнца, зидана је 1944, на средњевековним темељима. Нема података да ли је црква била задужбина Ресавског корпуса. Исто тако, нема података о цркви на територији Првог средњебосанског корпуса под командом мајора Лазара Тешановића.

(”Слобода”, гласило СНО у Чикагу, 10. фебруар 2019)