
Јубилеј историјске посете
- 08/07/2017
Историјска посета краља Петра Другог САД и Канади 1942. дуго је била препуштена забораву. Зато је њена 75. годишњица прилика да се јавност подсети на њен значај и историјски контекст, као важну прекретницу у историјским односима између две земље.
Пише: Душан Бабац
За САД и Канаду посета краља Петра Другог била је веома значајна – он је био био најмлађи шеф државе који је говорио у америчком Конгресу, први страни шеф државе који је био у канадском Парламенту, а током посете срео се и са многим значајним личностима политичког и јавног живота ове две земље.
Председник САД, Френклин Рузвелт позвао је југословенског краља Петра Другог у САД као госта америчке Владе. Краљева државна посета САД трајала је од 21. до 27. јуна, али је он остао у Америци до 29. јула. Посетио је Вашингтон, Детроит, Мичиген, Њујорк, Лејк Плесид и Канаду. У Вашингтону се састао са председником Рузвелтом и члановима његовог кабинета у Белој кући, где им се придружио и тадашњи британски премијер Винстон Черчил, о чему краљ Петра Други пише у својим Мемоарима. Краљ је преспавао једну ноћ у Белој кући, где је, као уважен гост, смештен у некадашњу спаваћу собу Абрахама Линколна.
Треба подсетити на околности под којима је дошло до посете. Краљ Петар Други био је на челу југословенске владе у егзилу са седиштем у Лондону. У Југославији, која је била под окупацијом сила Осовине, Драгољуб Михаиловић био је унапређен у чин генерала и постављен за министра рата. Велика Британија, САД и СССР 1941. у потпуности су подржавале југословенску владу у избеглиштву. Кад је 6. априла 1941. нападнута Југославија, Влада САД обећала је пуну помоћ краљу Петру, укључујући и споразум о позајмици, а председник Рузвелт му је послао поруку у знак потврде америчке подршке.
Краљ Петар Други са Рузвелтом и члановима његовог кабинета састао се 24. јуна 1942. у Белој кући. На фотографији се види да су разговорима присуствовали и потпредседник САД Хенри Волис, државни секретар САД Кордел Хал, секретар унутрашњих послова САД Харолд Ајкс. Следећег дана краљ је говорио пред Конгресом САД, као најмлађи шеф државе у историји, обећавши своју подршку савезницима. Нагласио је да САД представљају вредности и принципе “за које се сви боре” и одао признање покрету отпора који су у окупираној Југославији предводили Драгољуб Михаиловић и четнички герилци. Покушао је да добије подршку и помоћ САД за герилски отпор у Југославији.
Посебно је занимљива краљева посета Детроиту, у који је стигао 30. јуна 1942. Ту је провео 16 сати у обиласку ратне индустрије. Детроит је током Другог светског рата био познат као арсенал демократије – произвођачи аутомобила престројили су производњу са комерцијалних на војна возила. Краљ Петар Други састао се са Едселом Фордом, председником и Чарлсом Соренсеном, директором компанија Форд мотор, која је производила тешке бомбардере Б-24 либератор. Они су током Другог светског рата коришћени, између осталог, и за бомбардовање нафтних поља код Плоештија у Румунији, која су била од кључног значаја за немачке ратне циљеве.
Да би обављали ту мисију, бомбардери су прелетали преко Југославије, а многе посаде Б-24 оборене изнад југословенске територије, спасили су српски герилци под командом генерала Драгољуба Михаиловића. Током посете Детроиту Краљ Петар се сусрео и са највишим руководством Џенерал моторса и Крајслера, који је тада призводио тенкове. Један од кључних циљева његове посете био је да се осигура војна помоћ за Југословенску војску у отаџбини.
Из Детроита краљ је допутовао у Канаду возом и провео два дана у Отави са задржавањем у Монтреалу. То је била званична државна посета савезника у Другом светском рату, на позив канадске владе. Краљ Петар ушао је у историју као први владајући монарх који је седео у галерији председника канадског Доњег дома. Обишао је зграду парламента у Отави са канадским премијером Мекензијем Кингом и председником Доњег дома Џејмсом Алисоном Гленом. Такође се састао са Ричардом Хенсоном, лидером Конзервативне партије и Џоном Блекмором, лидером Социјалдемократске партије. У Парламенту га је 200 посланика дочекало петоминутним овацијама.
Краљ Петар, коме су током студија на колеџу Клер у Кејмбриџу, главна преокупација биле авијација и машинство, током двосатне посете ваздухопловној бази Аплендс пуцао је из новог митраљеза Браунинг, летео у школском авиону Линки посетио контролни торањ. У посети САД и Канади, о којој су амерички медији опширно и позитивно извештавали пратило га је седам чланова југословенске владе у избеглиштву.
“Ово је моја прва посета Сједињеним Државама. Само они који су осетили узбуђење првог слетања овде могу схватити ширину Америке, и како је она побуђивала машту народа других земаља. Одувек ме је веома снажно привлачила. Покушао сам да научим све о САД од мојих америчких пријатеља и из ваших новина. Али сам се одувек надао да ћу једном моћи да дођем и видим је лично. Као и у вашој земљи, већина становника Југославије су једноставни, вредни људи. Кад се Југославија једном буде ослободила од ноћне море притиска под којим данас пати, дужност краља ће бити да за своје грађане обезбеди такве могућности и демократске привилегије какве ужива народ Сједињених Држава. Због тога желим да сазнам што више о вашој земљи. Желим да се из прве руке упознам са радом ваших институција. Сматраћу за привилегију да слушам и користим искуство ваших великих лидера, и обичних грађана чији нас свакодневни рад инспирише да верујемо да ће ова земља остати оно што је увек била, модел идеалног односа између владе и самог народа. Да ми није дужност да се ускоро вратим мојој влади у Великој Британији, веома бих волео да стекнем више практичног искуства радећи у вашим фабрикама и похађајући ваше школе. Данас су наше могућности за борбу у поређењу са могућностима наших много моћнијих савезника ограничене, али ја вас уверавам да ће војници Југославије ефикасно користити било какво оружје које добију од својих савезника или заплене од својих непријатеља. Они неће никад испустити из руку оружје све док у тријумфу марширају поред својих савезника, поносни на своје жртве и напоре којима су допринели коначној победи”, рекао је краљ Петар Други у обраћању Американцима.
Последњи југословенски краљ, прворођени син краља Александра Првог Ујединитеља и краљице Марије, стицајем историјских и политичких околности после Другог светског рата, кад су нове југословенске комунистичке власти 1945. без референдума насилно укинуле монархију, а члановима Краљевског дома Карађорђевић одузеле држављанство и грађанска права, последње деценије живота провео је у САД. Преминуо је у болници у Денверу 3. новембра 1970. Био је једини краљ који је почивао на тлу САД – био је сахрањен у порти цркве Светог Саве у Либертвилу. После 43 године његови посмртни остаци су 2013. пренети у Србију и сахрањени у Задужбини његовог деде краља Петра Првог на Опленцу.
Изложба 75 година од посете краља Петра Другог САД и Канади, могла се погледати у Белом двору од 26. јуна до 7. јула. Уз шетњу кроз градове које је краљ Петар Други обишао током ове прве државне посете Северној Америци, публици су биле доступне поруке, документа и фотографије настале том приликом.
Подржала Амбасада САД у Београду. Ставови изнети у тексту су ставови аутора и нужно не изражавају ставове Владе САД.
Данас.рс