Дражине ствари
Дражине ствари
ЧИЧИН ПОВРАТАК НА ПРАВО МЕСТО
Државна безбедност је за сада породици уручила само фотографије неких Дражиних личних предмета, а још увек не и предмете. Па ипак, ма колико тај корак био мали, он показује смер у коме се ствари крећу. Дражино дело је исувише велико да би то кретање ма какав режим зауставио…
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Негде крајем марта месеца Србијом је прострујала вест: држава најзад отвара архиве о генералу Дражи Михаиловићу. Новине су писале да је нови начелник државне безбедности (БИА) Раде Булатовић, иначе кадар Војислава Коштунице, један од безброј ухапшених у акцији ”Сабља” годину дана раније, позвао Дражиног унука Војислава, потпредседника републичке Народне скупштине и Српског покрета обнове – и саопштио му да ће породици најзад бити враћени неки предмети из архива.
Војислав Михаиловић је одмах добио фотографије тих предмета, али још увек, два месеца касније, не и предмете. На фотографијама је двадесетак Дражиних личних ствари: двоглед, дипломатска торбица, налив пера са посветама, два ручна часовника, једна златна ”омега”, фотоапарат, неколико пари наочара (”дражиновке”), муштикла, пиштољ, мапе…
Нема одговора на питање зашто ствари још нису враћене породици. Из контекста може се закључити да је нови руководећи тим државне безбедности на њих наишао случајно у архиву службе, у старој згради ”Инекса” у Београду. Другим речима, ни ова најновија власт не показује намеру да се овим питањем бави озбиљно. Када им је тешко да само окрену телефон и позову Војислава Михаиловића да преузме ствари, значи да и не помишљају о, на пример, оснивању једне комисије која би имала задатак да пронађе Дражин гроб. Затим, не помињу отварање архива Озне, са подацима о масовним ликвидацијама грађана ради пљачке непосредно после рата. О враћању опљачкане имовине такође нема говора, упркос упорним протестима наследника. Не помиње се ни враћање отете куће генерала Драже Михаиловића у Брегалничкој улици, која иначе сада вреди преко пола милиона евра.
Дакле, како ствари стоје, још ћемо чекати Дражин музеј (о чијем је отварању говорио Војислав Михаиловић када је узео поменуте фотографије), улице са Дражиним именом, Дражин споменик у центру Београда, пригодни маузолеј на његовом гробу…
Уручивање фотографија јесте корак у односу на претходну власт – а ону још старију да и не помињемо. Ма како тај корак мали, он ипак показује смер у коме се ствари крећу. Дражино дело је исувише велико да би то кретање ма какав режим зауставио. Према томе, све је само ствар времена.
(БРОЈ 262, ЈУН 2004)
П.С.
Дражине ствари су једно време биле изложене у Војном музеју на Калемегдану, а потом су враћене у Музеј БИА, где се и данас налазе. Фотографије Дражиних ствари у боји можете видети овде.
