Потпоручник Мирко Ушендић
Штаб Златиборског корпуса, а од јуна 1944. године 4. јуришног корпуса 4. групе јуришних корпуса. С лева на десно: Обрен Кнежевић, Мирко Ушендић, Н. Удовичић, капетан Миломир Коларевић, командант, и Манојло Марјановић
У СЕЋАЊЕ
Потпоручник Мирко Ушендић
У Лондону је прошлог месеца преминуо још један четнички официр, потпоручник Мирко Ушендић из Ужица, током рата на служби у штабу Златиборске бригаде Златиборског корпуса и 4. јуришног корпуса из састава 4. групе јуришних корпуса. Ушендић се населио у Лондон јер је ту дошао и његов ратни командант, капетан Миломир Коларевић. Коларевић је командовао Златиборском бригадом, Златиборским корпусом и 4. јуришним корпусом. Потпоручник Ушендић је увек био покрај њега, како у рату, тако и после рата.
Са потпоручником Ушендићем разговарао сам више пута ради допуна интервјуа са капетаном Коларевићем, који спремам за књигу разговора са равногорцима. Био је свежег сећања, увек добре воље и спреман за разговор.
Нека за сећање на потпоручника Ушендића послужи једна његова изјава о Бици на Јеловој гори из септембра 1944, који ми је дао 16. фебруара 2003. године:
”Ми смо на јуриш освојили Јелову Гору. Наш 4. јуришни корпус је освојио коту Глог. Био сам поред команданта 4. јуришног корпуса, капетана Миломира Коларевића, када му је мајор Рачић наредио да се кота Глог освоји по сваку цену. Када смо пошли, Коларевић је опсовао и рекао: `Овај је луд, изгинућемо тамо!` Наиме, до Глога је била велика чистина. Развили смо јединице и оштрим јуришом освојили ту коту. Битка је била страшна, имали смо 16-17 погинулих. Комунисти су се жестоко бранили јер им је ту био неки високи штаб. Ујутру следећег дана од њих ни трага ни гласа. Пошаљемо извиднице и сазнамо да су се током ноћи искрали са положаја, заобишли наше положаје, користећи гудуре и јаруге, и отишли према Београду. Највише их је отишло преко Косјерића. Хтели су што пре да се састану са Црвеном армијом, нису смели више да се боре против нас.”
Милослав Самарџић
(БРОЈ 262, ЈУН 2004)
