
Одговор Радошу Бајићу
- 08/05/2015

Друга сцена: Тито и његови приказани као господа, на јаком светлу (сунце плус рефлектори) и уз узвишену музику
ТВ серија ”Равна Гора” није била прва објективна филмска прича о ђенералу Дражи на РТС-у, већ је то био документарни филм ”Генерал Михаиловић – херој и казна”, емитован 28. априла 2015. Прегледом коментара гледалаца на интернету може се видети да су у преко 95 посто случајева реакције позитивне. Да је серија ”Равна Гора” одрађена како ваља, исто би се десило и у том случају и Радош Бајић не би имао разлога да се љути на критичаре.
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Данас сам сазнао за чланак Радоша Бајића у ”Недељнику” од 26. марта ове године, под насловом ”Све тајне Равне Горе”. Чланак сам пренео у интегралном облику, дакле без икаквог скраћивања, на сајт ”Погледа”, на линк где се већ доста писало о ТВ серији ”Равна Гора”, да се све сачува на једном месту.
Бајић ме је раније већ више пута ”частио” бројним придевима и атрибутима, због критика серије. Једно од његових типичних ”чашћавања” објавио сам и у књизи ”Фалсификати ТВ серије Равна Гора”, такође у интегралној верзији, уз свој краћи осврт. И ту сам нагласио да се дебакл серије по питању историје никако не сме свалити само на Радоша Бајића, ма шта он причао. Критика у поменутој књизи пре свега је усмерена на рад његових саветника из Института за савремену историју, као и академика Душана Ковачевића, према чијој основној идеји је серија и снимљена (то је идеја да један брат одлази у четнике, а други у партизане – идеална за неразумевање Другог светског рата, а уједно и за оживљавање комунистичке приче).
Овом приликом, Бајић одлази још даље, у два правца.
Прво, ”части” ме са још више придева и атрибута: идеолог, десничар, националиста, националистички десничар, екстремиста, шовиниста, квазиисторичар, квазипатриота, памлфлетиста, инжењер маркетинга…
Друго, важније, он сада даје целу причу о предисторији наших односа, директно ме прозивајући да изнесем своју верзију. Што се каже, да се чују обе стране, па нека јавност види шта је и како је.
Мада пише да сам за њега ”извесни”, Бајић се одмах демантује, наводећи: ”Ипак сам га, као некога ко се бави историјом Равногорског покрета, уважио и позвао да буде гост на претпремијери 20. октобра у Крагујевцу. Моја организаторка Марија лично му је однела позивницу и карте. Знам да је био на пројекцији. Никада ми се као Србин Србину није јавио, па ни тада, да се упознамо, да ми захвали на позиву – и да отворено и академски ако треба сучелимо мишљења. Уместо тога Милосав је сковао план – како да руши серију.”
”Извесни” је наравно у функцији појачаног етикетирања. Радош Бајић је сазнао за мој рад када је почео да се бави овом темом и после смо на неки посредан начин били у контакту, све до тог 20. октобра 2013. године.
Бајић је, најпре, у Књижару ”Никола Пашић” у Београду послао једног свог сарадника да купи два комплета књига ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” и два ”Албума српских четника генерала Драже Михаиловића у 1.000 слика, 4. том”, што су ми запослени у тој Књижари рекли првом приликом.
Тачно је да ме је позвао на претпремијеру и да ми је Марија лично донела две карте. Међутим, није тачно да сам био на пројекцији. Нисам хтео да идем из два разлога. Прво, тада је све било готово. На основу интервјуа Радоша Бајића и његових сарадника видео сам да ће серија бити само наставак комунистичке пропаганде. Друго, било ми је јасно како Радош Бајић очекује да га и ја хвалим, просто јер он то од свих очекује. У таквој ситуацији, сусрет би био непријатан.
Али, није тачно да му се никад нисам јавио. Јављао сам му се више пута преко једног глумца, заједничког познаника, говорећи да би било добро да ме саслуша, јер је терен веома клизав. Последња моја порука била је да ми да сценарио – који бих наравно задржао само за себе – а да му онда у писаној форми доставим образложене примедбе. Нагласио сам да бих то учинио бесплатно.
Име глумца не могу помињати, али зато као сведока наводим и др Милоша Костића из Вашингтона, који преко лета живи у својој вили на Авали. Родитељи др Костића имали су истакнуту улогу као припадници Дражиног покрета, а и он сам је неко време носио униформу, као курир Горске краљеве гарде. Познајемо се око 25 година, а преко низа новинских и ТВ интервјуа др Костић је познат и широј јавности.
Дакле, на почетку кампање сакупљања новчаних прилога од емиграције, Радош Бајић је посетио др Милоша Костића у његовој вили на Авали. После уводног Бајићевог излагања, прво Костићево питање било је да ли и ја учествујем у том пројекту. Бајић је одговорио: ”Не”. На Костићево питање: ”Зашто, како је то могуће?” – Бајић је наставио: ”Самарџић је четник. Ја желим да направим објективну серију, да буду изједначене обе стране, и четници и партизани”. На то му је Костић рекао: ”Како се могу изједначавати добро и зло?”
Тако се разговор завршио и, у основи, ово је одговор на питање зашто Радош Бајић за овај свој пројект није сакупио ни цента у емиграцији.
Даље, Бајић пише:
”Руку под руку са СУБНОР-ом и комунистима, после сваке епизоде је објављивао најцрње памфлете о мени и `Равној Гори`. Тврдио је да снимам `по директиви СУБНОР-а`, док ме је исти тај СУБНОР најпрљавије скрнавио и нападао за ревизију НОБ-а. Верујем да ни у једној нормалној земљи на свету тако нешто ни би било могуће?”
Наравно, не радим ништа ”руку под руку са СУБНОР-ом и комунистима”. Заправо, Бајић је то чинио више деценија у прошлости, па донекле и сада у време рада на серији. На пример, помиње своје сусрете са Ивицом Дачићем.
Овакво навођење критика са супротних позиција има функцију сугерисања да је онај у средини добар, док на називање критичара памфлетистом – немам коментар. Углавном, тврдње комуниста, као заточника једне тоталитарне идеологије, не могу бити репер за објективно сагледавање догађаја.
Следи завршни пасус Бајићевог осврта:
”Нападали су ме многи, али се Милосав једини и вајдио од `Равне Горе`. Уновчио је своју кампању – тако што је објавио књигу о `скаредностима` ТВ серије и продавао је по Америци. Сваки коментар је ваљда излишан.”
На жалост, књигу ”Фалсификати ТВ серије ‘Равна Гора”’ нисам продавао у Америци, нити било где у емиграцији, јер је то такорећи немогуће. Када је извоз књига папирологијом отежан до бесмисла, пре неколико година обратио сам се једној велепродаји у Београду. Њихов одговор је, мало у шали а мало у збиљи, дословце гласио: ”Забрањен је извоз књига из Србије. Може се извозити дрога – књиге никако”.
Укратко: за сваки примерак морате узети потврду да не спада у ретке и драгоцене књиге, попут неке средњевековне ”србуље”, што кошта око 1.000 динара. Са том потврдом узимате другу потврду, да се књига може извести. То кошта још око 1.000 динара. Са тим потврдама одлазите на царину, која се приликом извоза књига не плаћа, али се плаћа царински поступак… То је 2-3.000 динара. И све се понавља ако неко сутрадан поручи још једна примерак те исте књиге. Пошто нема пеј-пала, уплата из иностранства на девизни рачун фирме кошта 30 евра, а поштарина на тежину књиге од два килограма кошта 40 евра. Итд.
Међутим, за ову тему је битно што неко ко добија донације од државе, по питању фиунансија упорно критикује неког ко не добија донације од државе. Што би рекао Бајић, у којој нормалној земљи је то могуће? ТВ серија ”Равна Гора” је без тендера добила милион евра од државе, 90.000 евра од Града Крагујевца и непознату суму из новосадског покрајинског буџета.
Подсећам да је републички Савет за борбу против корупције саопштио како је ТВ серија ”Равна Гора” пример ”нетранспарентности” у пословима Јавног сервиса и неке приватне фирме. Одмах после овог саопштења, Радош Бајић је за ”Новости” од 4. марта 2015. ”са гнушањем” одбацио све оптужбе, тврдећи да није било корупције, да је све било чисто и да губитак РТС-а није 620.000, већ 530.000 евра, што је, каже, нормално, јер ни једна серија не покрије губитке из премијерног приказивања, већ је потребно много репризирања.
Такав одговор Савету је норамалан таман колико је и ова серија нормална.
ТВ серија ”Равна Гора” није била прва објективна филмска прича о ђенералу Дражи на РТС-у, већ је то био документарни филм ”Генерал Михаиловић – херој и казна”, емитован 28. априла 2015. Прегледом коментара гледалаца на интернету може се видети да су у преко 95 посто случајева реакције позитивне. И на сајту РТС-а скоро сви коментари гледаоца били су афирмативни.
Према томе, да је серија ”Равна Гора” одрађена како ваља, исто би се десило и у том случају и Радош Бајић не би имао разлога да се љути на критичаре.