Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година

09/08/2015

Милош Гагић (обележен са X), Миодраг Костић (обележен са О), учитељ у селу Велика Дренова, и њихова три саборца чија су тела изложили нацисти у Трстенику као опомену. Имена осталих нису позната

Вук З. Цвијић

Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности.

Доказе о Гагићевом јунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао је у заплењеној архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић.
У тој архиви су и три фотографије које “Блиц” објављује после 70 година скривања. Међу њима је једна од најсуровијих фотографија нацистичке одмазде у Србије на којима се виде изложена тела Гагића и његових сабораца.
Гагић, родом из Кладова, након завршене Војне академије априла 1929. у Београду служи као пешадијски потпоручник. Од 1930. похађа пилотску школу у Новом Саду и 1935. постаје инструктор летења. Напушта активну војну службу и ради као пилот.
Шаљу га као илегалца у Београд да прикупља податке о нацистима. Немци добијају дојаву од Љотићеваца да је припадник ЈВО и 12. децембра 1941. хапсе га српски агенти и истог дана предају Гестапоу.
Држали су га завореног и мучили све до 3. марта 1942. У документацији Гестапоа стоји да је негирао било какву повезаност са покретом отпора и да ништа није одао и поред мучења.
Пуштен је уз образложење “не може бити доказано ни једно кажњиво дело”. Наставља да обавештајне податке доставља командантима ЈВО.
Крајем 1942. Гагић се уз помоћ својих обавештајних веза запошљава се у руднику “Јанкова клисура” код Блаца, где успоставља илегалну мрежу.

651231_kapetan-milos-gagic-fto-istorijska-arhivaposlao-vuk-cvijic-3_f

Као капетан води Жупску бригаду Расинском корпуса ЈВО у више битака са нацистима о чему су грађани Расине спевали песме
Милош Гагић командује Жупском бригадом Расинском корпуса (обележен са “X”)

Захваљујући његовој организацији у ноћи између 3. и 4. априла 1943. овај рудник су разорили равногорци. Гестапо је почео да га тражи, али није успевао да му уђе у траг, иако је деловао по целој Србији.
Био је један од главних актера највећег сукоба равногораца и љотићеваца 25. августа 1943, код Стопање, близу Трстеника. Љотићевцима су помагали Немци и Бугари.
У овој бици погинуло је 12 четника (14 рањених и 3 нестала) и чак 157 љотићеваца (84 рањених). Рањен је и злогласни љотићевски командант Марисав Петровић који је учестовао у Крагујевачком стрељању.
Капетан Гагић, како је забележено, гине је смрћу јунака – предводећи своју бригаду у јуришу испред свих. Немци долазе до његово тела, и још четворице његових погинулих сабораца.
Према речима истраживача Лековића судбина каптана Гагића је само једна од многих припадника ЈВО који су дали живот за слободу.
– Ти људи се уопште и не спомињу, а камоли да их има у уџбеницима или да су им подгинути споменици – наводи Лековић, који је у архиви Гестапоа пронашао податке о страдању бројних равногораца, што ће преточити у књигу.

Заштитио супругу

Милош Гагић на саслушању у Гестапоу није открио ни да се оженио непосредно пре хапшења са Миленом Лелом Чутурило, како је не би угрозио. Забележено је и да је из Београда у последњи час, успео да извуче своју супругу, коју је Гестапо хтео да узме као таоца. Непосредно после њиховог бекства агенти Гестапоа претресају њихов стан у Улици Босанска 11/2 и проналазе неколико фотографија које су посведочиле да имају посла са, како су забележили, “опасним ДМ (Дража Михаиловић) бандитом”.