ДВД “Краљевина Југославија у Другом светском рату“: 18 епизода, 6 дискова, 3 кутије

11/06/2018

Рат на Балкану 1941-1945. први пут у документарцу који није обојен идеологијом. Ексклузивна прича на основу докумената свих страна учесника рата: Војни архив у Београду, Бундес архив у Фрајбургу, Национални архив у Вашингтону… Прича покривена архивским ратним филмовима, у великој мери до сада необјављеним (посета краља Петра Другог председнику Рузвелту 1942, Рузвелтов поклон ‘’летећих тврђава’’ Југословенском краљевском ратном ваздухопловству октобра 1943…). Сведочења преко 40 учесника догађаја, снимљена у пет држава. Снимци места догађаја данас према фотографијама из доба рата.

Трајање: 18 епизода по 30 минута. Серија је до сада емитована на ТВ Пољска (12 епизода), БНТВ (6 епизода) и РТРС (1 епизода).

Први серијал, епизоде 1-6: Шта се дешавало на Балкану током Другог светског рата?

Omot 1-6 srpski, 700

Прва епизода: Узроци Другог светског рата
Откривање везе између избијања Првог и Другог светског рата. Лондонски пакт из 1915. није спроведен 1918. године и Италији нису додељене обећане територије. На таласу незадовољства на власт долази Мусолини, што је био први корак ка избијању новог рата. Почетак Другог светског рата на Балкану и догађаји током прве ратне године.

Друга епизода: Италија и геноцид у Независној Држави Хрватској
Краљевина Југославија, пролећа 1941. Италијани долазе као окупатори и савезници Хитлера и хрватског фирера Анте Павелића, а свима њима највећи непријатељи су Срби. Међутим, већ од лета 1941. Италијани на Балкану почињу да спашавају Србе и Јевреје од немачких и хрватских формација. Постепено они мењају ратну страну и ствара се италијанско-српски насупрот немачко-хрватском савезу.

Трећа епизода: Војници, револуционари и квислинзи
Краљевина Југославија, лета 1941. Део војске Краљевине Југославије који се није предао, на челу са пуковником Дражом Михаиловићем, организује се за отпор Силама осовине. Њима су за петама квислинзи, који их сматрају ”енглеским плаћеницима”. Онда се у игру укључује и Комунистичка партија, која проглашава почетак своје револуције… У јесен се отвара највећи антиосовински фронт у Европи ван Источног фронта, али ускоро почиње и највећи грађански рат.

Четврта епизода: Михаиловић против Ромела
Балкан, 1942. године. У Африци се воде одсудне битке против најбољег Хитлеровог војсковође, маршала Ервина Ромела, коме најкраћи пут снабдевања горивом иде преко Србије. Југословенска војска (четници), на захтев Југословенске владе у Лондону и Британске владе, укључује се у ”Битку за снабдевање”. Само њена Група ”Гордон” изводи невероватних 1.499 диверзија и саботажа, што је рекорд једне диверзантске групе за цели Други светски рат. Зашто ова прича до данас није испричана?

Пета епизода: У очекивању савезничке инвазије Јадрана
Балкан, 1943. године. Сви су уверени да ће се, после искрцавања у Италији, Западни савезници искрцати на Балкан. Сви спремају одговор на то: четници, партизани, Немци, Италијани… Ово је година крвавих разрачунавања свих са свима.

Шеста епизода: Битка за Србију
После капитулације Италије, септембра 1943. године, Западни савезници одлучују да више не снабдевају четнике, већ да сву помоћ усмере партизанима. Само за неколико првих месеци партизани добијају комплетно наоружање и опрему за 60.000 људи. Међутим, они то не користе за борбу против Осовине, већ од пролећа 1944. све расположиве снаге користе да би заузели Србију од четника.

Други серијал, епизоде 7-12: Зашто су Балкан и Источна Европа препуштени комунистма?

Omot 7-12 srpski, 700

Седма епизода: Последња офанзива четника против Осовине
Септембар 1944. На западу (Италија) су Западни савезници, а на истоку (Румунија и Бугарска) Црвена армија. Југословенска војска, позната под именом четници, напада Немце и усташе у Србији, Босни и Херцеговини, очекујући долазак Западних савезника. Међутим, четнике са леђа нападају оружане формације илегалне Комунистичке партије, познате под именом партизани…

Осма епизода: Краљ Петар, Черчил и Рузвелт
Дванаести септембар 1944. Врховни командант Југословенске војске, краљ Петар Други Карађорђевић, преко Радио Лондона позива своју војску да стане под команду комуниста – којима је први ратни циљ управо ликвидација краља и његове војску. Зашто је краљ то учинио? Како су реаговали његови војници (њихови ексклузивни интервјуи)? Звучни видео запис краљеве посете председнику Рузвелту у Белој кући… Ова епизода је на Евро ин фесту у Новом Саду децембра 2014. награђена као остварење од посебног иситориографског значаја.

Девета епизода: У светском вихору
Зашто је британски премијер Черчил присилио југословенског краља да одржи говор од 12. септембра 1944? Зашто је Би-Би-Си још од 1943. године хвалио партизане? Шта о томе кажу британски официри који су провели рат са четницима, мајори Арчи Џек и Мајкл Лиз? Какво је објашњење савремене британске историчарке Хедер Вилијамс? Шта је истина о члановима Комунистичке партије Енглеске (Џејмс Клугман, Ким Филби, Ентони Блант…) убаченим у бритнаску тајну службу СОЕ? Зашто су се у четничкој Врховној команди сукобили британски и амерички официри за везу?

Десета епизода: Мекдауел против Стаљина
Краљевина Југославија, касног лета и ране јесени 1944. године. Америчка обавештајна служба ОСС (потоња ЦИА) шаље у Врховну команду Југословенске војске (четници) Мисију ”Ренџер”. Ко је био пуковник др Роберт Мекдауел, шеф Мисије ”Ренџер”? Шта је био циљ Мисије и шта су извештавали њени чланови после обиласка слободне територије? Зашто није прихваћена понуда Немаца на Балкану да се предају Мисији ”Ренџер” и четницима? Зашто су савезнички авиони бомбардовали српске градове као да су немачки, а градове у ”Независној Држави Хрватској” као да су савезнички?

Једанаеста епизода: Инвазија Црвене армије
Одисеја поручника Крамера, петог члана Мисије ”Ренџер”: био је једини амерички официр ког је заробила Црвена армија. Како се спасао поручник Крамер и зашто је после тога морао да бежи и из Италије? Како су четници ослободили Крушевац од Немаца? Борба четника и Црвене армије код Крушевца и ваздушна борба Црвене армије и Западних савезника код Ниша. Зашто је Рузвелт у последњој фази рата био у лошим односима са Черчилом, а у добрим односима са Стаљином?

Дванаеста епизода: Битка за демократију
Зашто су државе Источне Европе, које су припадале Западним савезницима – Пољска, Чехословачка и Југославија – препуштене комунистима? Архивски звучни филмови о посети председника Чехословачке Бенеша председнику Рузвелту у Белој кући и снимци параде у част Пољака у Њујорку. Зашто је Форин офис тражио да се од генерала Драже Михаиловића и четника захтева извођење задатка ”који са сигурношћу неће моћи да изведу”, да би се то употребило као алиби за подршку комунистима?

Трећи серијал, епизоде 13-18: Последице препуштања Балкана комунистима

Omot 13-18 srpski, 700

Тринаеста епизода: Црвени терор (1)
Крајем септембра 1944. године 414.000 совјетских војника улази у Србију. Иза њихових тенкова партизани почињу да успостављају своју власт. Прво што су урадили била је мобилизација 250.000 младића, укљчујући и малолетнике. У овој епизоди неки од њих сведоче како су убачени у сточне вагоне и закључани, а потом под јаком стражом одведени пред цеви немачких митраљеза на Сремском фронту.

Четрнаеста епизода: Црвени терор (2)
Потресне исповести 12 сведока који су преживели крај 1944. и почетак 1945. године у комунистичким тамницама, где су доживели мучења и видели многа убиства. Приказује се оригинални документ – формулар за стрељање, у који је само требало унети име жртве. Прича о ликвидацији преко 100.000 људи и конфискацији више стотина хиљада кућа, станова, фабрика, трговина, занатских радњи… од којих 90 посто никад није враћено.

Петнаеста епизода: Босанска голгота (1)
После инвазије Црвене армије у јесен 1944, преостале јединице Југословенске војске – четника, повлаче се у Босну, без коморе и без зимске опреме. Зато је први циљ био: освојити градска насеља у којима може да се преживи сурова босанска зима. Уследили су очајнички напади на гарнизоне које су држали партизани или усташе.

Шеснаеста епизода: Босанска голгота (2)
Пролеће 1945. године. Последња слободна територија налази се на северу Босне. Партизани, сада и са тешким наоружањем, крећу на њу, а генерал Михаиловић наређује покрет на запад ради заваравања непријатеља и нагли заокрет ка Србији. Сведочења учесника и снимци терена на којима су се одиграли неки од кључних догађаја.

Седамнаеста епизода: Повлачење Црногораца и четника из западних крајева
Пролеће 1945. Јединице из Црне Горе, под командом потпуковника Павла Ђуришића, одвајају се од генерала Драже Михаиловића у покушају да се домогну Словеније. У Словенији се већ налазио Истакнути део Врховне команде на челу са генералом Миодрагом Дамјановићем, где је најбројнија била Динарска четничка дивизија војводе Момчила Ђујића. У епизоди се говори о пробоју Динарске четничке дивизије из партизанског обруча 4. децембра 1944. и о неуспелом маневру потпуковника Ђуришића

Осамнаеста епизода: У емиграцији
Крај Другог светског рата. Јединице под командом генерала Дамјановића прелазе у Италију и срећу се са Западним савезницима. Савезници их разоружавају и смештасју у логоре у Италији, а потом и у Немачкој. Живот у логорима, оснивање првих емигрантских удружења, одлазак у емиграцију широм света, сећање на генерала Дражу Михаиловића, потомци емиграната данас…