
Четници у Бачкој 1941-1944.
- 23/08/2021

Април 1941: Мађари стрељају четнике код Сомбора

Април 1941: Мађари стрељају четнике код Сомбора – полеђина слике

Април 1941: Четници које су стрељали Мађари у центру Сомбора

Април 1941: Четници које су стрељали Мађари у центру Сомбора – полеђина слике
Први отпор мађарским окупаторима на територији Бачке четници су пружили у Априлском рату 1941. године. Из тог периода, сачуване су фотографије четника које су Мађари заробили и стрељали поред Сомбора и у самом центру Сомбора. У исто време, Мађари су у Новом Саду запленили спискове припадника четничке организације. По овим списковима, дуго су трагали и хапсили, да би већу групу четника стрељали у познатој рацији у Новом Саду и Шајкашу. Следи чланак двојице аутора из Бачке, који су описали структуру ЈВуО у Бачкој, у другој фази рата
ПИШУ: Владимир БАЉИЋ и Слободан ПОПОВИЋ
СРОДНЕ ТЕМЕ
Четници у Банату
Војвођанске страже ђенерала Драже
Први озбиљни покушаји организације отпора Југословенске војске у отаџбини на територији окупиране Војводине, тадашње Дунавске бановине, забележени су тек крајем јануара 1943, због неповољних околности и злочина мађарског окупатора.
У јануару 1943. присталице Краљевске војске у отаџбини организују четнички покрет у Бачкој; на томе раде Новица Вучинић, ваздухопловни поручник Југословенске краљевске војске, Бата Арадски из Суботице, и пуковник Велимир Мицић.
ПРИПРЕМЕ ЗА УСТАНАК
Договори су вођени у канцеларији суботичког адвоката, доктора Павла Табаковића. Састанку су присуствовали пуковник Велимир Мицић, Бата Арадски, Милош Козомара, кројач Мирослав Даскаловић, сви из Суботице, Новица Вучинић и Јован Матић из Новог Сада. Бата Арадски је реферисао да је из Београда донео писмена упутства са задатком да се четнички покрет Драже Михаиловића организује у Суботици, Новом Саду и Сомбору, као и да се формирају официрски штабови са четничким батаљонима у овим местима.
На питање Бате Арадског које би лице било погодно као веза у Сомбору, др Павле Табаковић је предложио свог пријатеља и познаника др Светозара Панића, адвоката. У Сомбор је дошао Бата Арадски. Како је тих дана др Светозару Панићу био на самрти син Влада, то је др Панић упутио Бату Арадског на другу везу, судију – Глишу Ракића. На следећем састанку у Суботици речено је да упутства треба у Сомбору предати Ивану Кишу, поручнику. Уместо Бате Арадског у Сомбор је дошао Павле Табаковић. Заједно са Глишом Ракићем и Иваном Кишом почео је да ствара Равногорску организацију. Чланови су били: поручник Иван Киш, др Душан Јовичић, правник Зоран Галкановић, др Станоје Лалошевић и правник Сава Стеванов. Покрет је деловао под именом Дражиновци. На челу Сомборског одсека био је поручник Иван Киш.
КОМУНИСТИЧКА ИЗДАЈА
Полазећи од добијених упутстава, Иван Киш је као командант Сомборске четничке бригаде израдио шему управних и војних функција које је требало обављати. Зоран Галкановић предвиђен је за градоначелника Сомбора, др Душан Јовичић за начелника Сомборског среза, Сава Стеванов за помоћника команданта среза, итд… Организовање мреже текло је мирно све до 6. августа 1943. године. Тада је захваљујући провали једног бившег члана КПЈ, а тада покрета Драже Михаиловића, Бошка Симендића, кога су ухватили припадници мађарске полиције (Кемелхарито) уз помоћ свог агента Јулија Фламана, почело хапшење Дражиноваца. Ухапшено је 120 људи из целе Бачке. Поручници Иван Киш и Новица Вучинић претрпели су велика мучења али су издржали. Због хапшења Киша и Вучинића врховна команда ЈВуО шаље у Сомбор пуковника Драгослава Цукавца и капетана Милана Андрина из Новог Сада. Мађарска полиција ухапшенике предаје Немцима, који неке од њих одмах стрељају а неке шаљу у концентрациони логор Маутхаузен. Крај рата дочекао је само поручник Новица Вучинић, који је емигрирао на Запад.
ЧЕТНИЧКИ ВОЈНИ ОДРЕД У БЕЗДАНСКОЈ ШУМИ
У августу 1943. нису на срећу ухапшени сви чланови четничке организације.
И даље настављају да делују Бративоје Урошевић, капетан, пилот бивше Југословенске војске, Слободан Арадски, Павле Стратимировић, војни апотекар, итд. Бративоје Урошевић је био делегат Драже Михаиловића за Војводину а његов заменик био је Слободан Арадски. Они добијају задатак да формирају четнички војни одред. Да би реализовали наређење, у Новом Сду су се 6. септембра 1944. састали Павле Стратимировић, Слободан Арадски, Бративоје Урошевић и Мартин Мартиновић, педратни карикатуриста ”Јежа”, а са њима су о истом послу расправљали Влада Вељковић службеник ”Нове поште”, Александар Марковић, др Ивица Продановић и Паја Грујић. За команданта Шајкашког четничког одреда постављен је Павле Стратимировић, док је Паја Грујић постао командант Сомборског одреда. Прва упоришта су били салаши у околини Ковиља и околина Ченеја. Слободан Арадски је набављао оружје. Било је око 25 пушака, 2 митраљеза, једна енглеска митраљета, нешто ручних бомби и пушчане муниције за око 50 четника.
На другом састанку одлучено је да се испита, као најпогоднији, терен у Безданској шуми. Тамо је Сомборски одред стигао првог октобра 1944. Неколико дана касније у шуму су стигли Бративоје Урошевић, Павле Стратимировић, Слободан Арадски, Едо Вучков, Цвејић, Бошњаковић, Паја Грујић, Јован Ђаковић, Петар Божин, Јоца Рацић и још неки људи из околине. Храна је набављана у околини. Шумар Штефан Дајч је сваког дана доносио хлеб. Спроводила се редовна војна обука. Нови добровољци би добијали пушку са по 120 метака.
Из Безданске шуме упућена је делегација штабу Сомборског партизанског одреда због договора о заједничкој борби. Предлог су комунисти одбили и остали на својим положајима близу места Стапар.
ДЕЈСТВО ПРОТИВ ОКУПАТОРА
Четници се сами одлучују на дејство против окупатора. Они 17. октобра 1944. ослобађају Бачки Моноштор. Заробљено је неколико хонведа и фолксдојчера, а губитака није било. Нападом је командовао капетан Никола Рашић.
Четници су у Безданској шуми 21. октобра сачекали претходницу Црвене армије. Било је дирљивих сцена грљења, љубљења, здравица… После одласка Руса иза њих је дошла партизанска 12. војвођанска бригада и разоружала цео одред. Ухапшени су команданти Бративоје Урошевић и Слободан Арадски и остали и стражарно спроведени у Сомбор. Четничког команданта Војводине пуковника Драгослава Цукавца комунистичка ОЗН-а је ухапсила 25. октобра у Сомбору. Његова судбина није позната.
Написано у Кљајићеву на Св. Цара Константина и Св. Цар. Јелену, 03. јуна 2005. године.
(Први пут објављено у часопису ”Погледи”, број 268, септембра 2005)