Где су српски споменици у Сомбору?

25/10/2021

С обзиром да нису само финансијско-материјални разлози узрок “одлива мозгова”, да ли ово форсирање несрпског карактера Сомбора охрабрује Србе на одлазак или останак?

Сомбор 1940: Откривање споменика краљу Александру

Сомбор се ничим није одужио солунским добровољцима Сомборцима. На пригодним свечаностима нема се где положити венац, одати поштовање тим добровољцима који су исказали невиђену храброст и родољубље када су напустили АУ војску и већ 1914. прешли на српску страну. Иако је казна за то била стрељање. Иако у том тренутку нису знали ко ће победити ни како и када ће се рат завршити. Иако су њихове породице и имања били изложени репресији АУ власти. Колико је то тада био херојски чин треба да говори податак да је од више хиљада Срба мобилисаних на територији Сомбора и околине, свега њих пар стотина прешло на српску страну! Ако они не заслужују споменик онда не знам ко заслужује? (Мала дигресија: у цркви у Телечкој су откривене спомен плоче погинулим Хортијевцима (мађарска окупациона војска која је спроводила етничко чишћење над Србима), дакле не породице тих војника него институција.)
У Ади је откривен споменик мађарском генералу Јаношу Дамјаничу познатом по нечувеној суровости према Србима (спровео етничко чишћење Срба са Балатона и Барање) и изјави да треба побити све Србе и српске бебе у колевкама.
У Апатину је откривена биста мађарском краљу светом Иштвану/Стипану/Стефану у улици Српских владара у којој иначе нема ни једног споменика неком српском владару.
У Суботици је постављен споменик Матији Корвину, а споменик цару Душану са његовим Закоником је склоњен кратко након постављања (типично југотитоистички – да не би увредили несрбе, без устезања ће увредити Србе).
У сомборској Касини је биста и спомен плоча мађарском генералу Швајдлу који се борио против Срба (да ли можда у Мађарској постоји споменик неком српском војнику?) Да подигну споменик неком страном научнику/песнику/књижевнику, то би се и могло схватити… некако. Али страном војнику или државнику!? Па још војнику који се борио против Срба…у рату који је за циљ имао истребљење Срба! То могу само професионални, школовани и обучени провокатори да смисле да би пркосили Србима тенденциозно са циљем потпиривања међунационалне мржње.
У исто време исти провокатори (југотитоисти маскирани у борце за људска права) неуморно гракћу о нетолеранцији Срба, кршењу права националних мањина, мржњи према другим народима, верама, религијама и културама).
На улазу у Српски Милетић, на табли пише ћирилицом и латиницом: Српски Милетић а на мађарском само: Милитицс, иако је АУ назив био: Рац Милитицс. Док у Сомбору нема нити једног спомен обележја неком српском војнику. Дивјунацима и њиховом команданту, који су се жртвовали за свој народ и за победу над централним силама у Великом рату (Немачка, АУ, Бугарска и Турска) и имали до краја помирљив и витешки став према свим народима који су учествовали у агресији на Србију (нису спровели никакву одмазду, прогон или реванш, а заробљеног Макензена су ослободили упркос неописивом погрому који је његова војска спровела над србском децом и цивилима, логорима, уништавањем и крађом култ. и духовног наслеђа), Сомбор и Сомборци се нису адекватно одужили. Они чије дело и заслуга за Србе и Сомбор заслужује монументално обележје, у Сомбору немају никакво обележје.

Споменик краљу Александру у Сомбору

Иако се данас чују негативни ставови о краљу Александру Карађорђевићу (неки иду дотле да говоре да је био злочинац), треба вратити споменик краљу А.К. јер су под његовом командом Срби били победници у Великом рату – цео свет је славио и поштовао Србе. Зато што би Срем, Банат, Бачка и Барања (Барања је одузета од Србије и поклоњена Хрватској за време титоизма…ваљда као награда Хрватима?) данас били у Мађарској. Зато што захваљујући њиховој победи Србима припада ратна одшета од стране свих држава насталих после распада АУ (укључујући и Срем, Банат, Бачку (и Барању) ако се одвоје од Србије). Зато што је оставио Србима излаз на Егејско море код Солуна. Зато што је увећао српску територију. Од победе Срба су се окористили и други народи који су са распадом АУ остварили своје тежње да имају сопствену државу.

Рушење споменика краљу Александру у Сомбору

Ако ни због чега другог, треба га вратити због тога што су га мађарски окупатори скинули а она власт темељно уништила (затрли су све споменике српском војнику а ни ћирилични натписи нису поштеђени).
Међутим, иницијатива за враћање траје од 2008. Власт је од 2018. званично за споменик, али се прича о споменику држи на “леду”. За то време, у Сомбору се обнављају и одржавају споменици борцима за комунистичку револицију (који су уништили све споменике српској војничкој слави). А прворазредан споменик србској култури – “коцке” код Педагошког факултета, су тотално девастиране! Какву поруку шаље српској омладини то што јој се намеће југотитоистички и мултикулти, тј. несрпски идентитет Сомбора? Да престану да доживљавају Сомбор као српски град?
С обзиром да нису само финансијско-материјални разлози узрок “одлива мозгова”, да ли ово форсирање несрпског карактера Сомбора охрабрује Србе на одлазак или останак? Коме мајке да рађају децу ако ће им та деца отићи? Каква се порука шаље Србима који би сутра требало да бране земљу? Да ни не помишљају на то, него да одмах пређу на противничку страну? Где би Сомбор данас био да није било Солунаца и краља А.К? Да ли се у матичним државама нац. мањина, домицилном и конститутивном народу тако обесхрабрује и разводњава свест о идентитету као Србима? Наравно да не. Него им се охрабрује и осокољава свест о идентитету и пореклу па зато њихова деца знају ко су, осећају припадност земљи и теже се одлучују на напуштање своје земље. Није Србима и Буњевцима Сомборцима слободу дала Марија Терезија, већ Њ.К.В. Александар I Карађорђевић. А споменици се постављају да буде и чувају свест о припадности народу и земљи.
Драган Дедић