”Српски глас”, Мелбурн: ”Ђенерал” је снимљен на основу догађаја који су се заиста одиграли

15/10/2024

Ексклузивно за ’’Српски глас’’ говори Милослав Самарџић, сценариста и режисер тек снимљеног филма ‘’Ђенерал’’

Разговарао: Зоран Влашковић

Милослав Самарџић, истовремено и књижевник, историчар и новинар, сигурно је најбољи познаваоц четника и четничког покрета у Југославији. Аутор је више од 20 документованих књига о четницима ђенерала Драже Михаиловића, првог европског герилца против Хитлерове окупације, а приређивач и четири албума четничких фотографија које је јавност први пут видела.

Ово је шесто појављивање ђенерала Драже у филмовима и ТВ серијама у Србији, односно бившој Југославији. Међутим, први пут филмски ђенерал Дража изговара речи које је ђенерал Дража заиста изговарао, односно записивао.

Као сценариста и режисер, Милослав Самарџић управо је завршио снимање филма ‘’Ђенерал’’ о Дражи Михаиловићу.

Одазвао се да ексклузивно за ‘’Српски глас’’ из Мелбурна одговори на неколико питања о филму, који ће сигурно наићи на велико интересовање код публике и уопште.

Током снимања сцене повратка избеглица, после победе четника над усташама. Снимио: Иван Михајловић

– Кад је настала идеја да се сними филм Ђенерал и кад је почело снимање филма?

Идеја је стара. ”Погледи” су 1989. објавили први афирмативни чланак о ђенералу Дражи, у ондашњој Југославији. Већ 1990. почео сам да се распитујем о снимању филма. Али, све је било прескупо. Тек с доласком дигитализације трошкови производње филмова постали су знанто нижи. А постојао је још један проблем: Сви у филмској индустрији на које сам наишао били су оптерећени комунистичком идеологијом. Тако, тек 2013. почели смо рад на документарцима, а 2020. на првом играном филму, под насловом ”Опкољени”. Филм ”Ђенерал” радимо од 2022. Премијера ће бити октобра 2025. Дакле, укупно четири године рада. Процес траје толико дуго јер немамо довољно новца. Већи део буџета чине донације, па је потребно више времена за сакупљање средстава. На конкурсу Филмског центра Србије и Министарства културе смо одбијени, као и раније за документарне филмове. Да смо прошли, тј. да смо имали довољно средстава, производња филма трајала би две године.

– Ви сте сценариста и режисер филма али и најбољи познавалац Драже Михаиловића, с обзиром на бројне написање књиге о њему. Ко се може убацити још као аутор филма?

За овај филм не може нико, јер је већ обављено три четвртине посла. Остала је још постподукција: монтажа, компоновање музике, дизајн звука, колор корекција и, што је нарочито изазовно, дигиталне експлозије. На пример, у српском филму још није било дигиталног рушења мостова. Што се тиче ауторства, на савет сарадника, покушао сам да ангажујем косценаристу, који би обогатио дијалоге. Сарадници су ми нашли неке од најбољих сценариста у Србији. А онда су били силно разочарани. На пример, у сцени растанка Драже и Солунца Живојина, предлог је био да Дража три пута каже: ”Дај још једну љуту”, како би орасположио Живојина. Било ми је невероватно колико дуге пипке има та комунистичка прича. Тако да сам остао једини аутор сценарија. У сценарију је испоштовано да сви главни јунаци говоре оно што су заиста говорили: Дража и његови официри према документима из Војног архива у Београду, британски официри према документима са Хуверовог института у Калифорнији, а немачки официри према документима из Бундес архива у Фрајбургу. Цели филм је снимљен на основу догађаја који су се заиста одиграли. Глумци су ми рекли да је то боље, јер када је нешто конркетно, лакше улазе у улоге него када се снимају неке апстракције.

– Филм се снимао на простору где је уистину био јак четнички покрет. Како су данас ти становници прихватили ново осветљавање лика ђенерала Драже Михаиловића?

Свугде смо наилазили на добар пријем, од Вишеграда, преко Рудника и Гледића, па до Равне Горе.

– Ко су главни глумци у филму и коју главну поруку шаље филм ?

Никола Ракочевић игра ђенерала Дражу, Игор Боројевић мајора Рачића, Владимир Јоцовић потпуковника Лалатовића, Милош Крстовић потпуковника Балетића, Миломир Ракић потпуковника Остојића, Александар Јеленић мајора Драгишу Васиљевића… Главног комунисту тумачи Дејан Цицмиловић. Главног Британца, генерала Армстронга, Стеван Мрђеновић, усташког команданта Младен Ђорђевић, немачког команданта Стефан Јосић, домобранског команданта Никола Милојевић, команданта муслиманске легије Саша Пилиповић, итд. У филму игра око 40 глумаца.

Тешко је рећи о поруци коју шаље филм. Што се каже, лепота је у оку посматрача. Сигурно ће бити различитих тумачења. Нама је важно што смо филм снимили документовано. Другачије речено, филмска прича је научно проверљива. А изузетно је мало филмова о Другом светском рату код нас снимљених према истинитим догађајима.

– Било је доста статиста, како говорите, који су долазили баш издалека, али и из Србије, и то бесплатно, да би дали допринос филму, осветљавању лика Драже Михајловића?

Да, Милан Милатовић је дошао из Њујорка, четири момка из Бања Луке, четири из Ниша (Фитнес клуб ”Конзулат”), две групе из Баната, итд. Имали смо и једног Руса из Москве, али он није дошао због филма, већ у тазбину, у Драгачево, а највећу групу статисту дали су Драгачевци. Пошто је плав, Русу смо обукли немачку униформу.

– Хоће ли филм Ђенерал имати утицај на јаз између четника и партизана?

Приликом отварања првог споменика Дражи у Београду, прошле године, Игор Брауновић, председник удружења ”Наша Дрина”, које је подигло споменик, рекао је да ће тај јаз нестати када нестану комунисти. Слажем се с тим. Наш рад, од 1989, у основи се састоји у објављивању информација скриваних од 1945. То је случај и са филмом ”Ђенерал”. А цели тај процес помаже нестанку комунистичке идеологије међу Србима.

– Када се очекује премијера филма, с обзиром на то да се зна да тек предстоји слагање снимљеног материјала, али и да има обиље материјала?

Уз Божју помоћ, октобра 2025. године. При томе, надамо се да ће донације наставити да пристижу истим темпом. До сада је близу 400 појединаца дало донације, највише из Србије, затим из српске емигртације, па из Републике Српске и Црне Горе. Дало је и десетак организација, од којих су све сем једне из емиграције, од Српске народне одбране из Чикага до Српских четника Аустралије и Организације српских четника ”Равна Гора” за Аустралију. Та једна из Србије је ”Наша Дрина”.

– У српској јавности се води полемика око предлога за подизање споменика Дражи Михаиловићу на Теразијама. Како то коментаришете?

Комунисти покушавају да осујете ову идеју, али њихов потпуни пораз је неминован, само је питање времена.

– Да ли ће се филм приказати у Аустралији?

Хоће, само је питање где. Постоје фирме за дистрибуцију филмова у српској емиграцији, које изнајмљују око 40 биоскопа широм света, тамо где има највише Срба. На жалост, оне нису прихватиле филм ”Опкољени”, на вест да је скинут са репертоара, тј. забрањен, у Подгорици. Бојали су се да не буде протеста и код њих. Међутим, за ове три године ситуација се променила. Ове године и филм ”Хероји Халијарда” је забрањен у Подгорици, али је дан после забрана скинута. Трејлер за овај филм приказан је чак и у Сарајеву, на што се тамошња јавност дигла на узбуну. Али, та узбуна показала је још једном да је бесмислено забрањивати филмове. Филмски критичар Владимир Коларић написао је да су ”Опкољени” хришћански филм – без мржње чак и према непријатељу. Тако је и са ”Ђенералом”.

(10. октобар 2024.)