

Према документима ЦИА-е, које је открио и објавио историчар Небојша Озимић, бивши усташки официри представљали су 1946. године други најмоћнији фактор у копненом делу ЈНА (после 11 официра учесника шпанског грађанског рата). У документу се наводи:
”Као руски заробљеници у Стаљинграду ови хрватски официри формирали су прве јединице Титовог покрета у Русији. Представник ове групе је командант Титове личне гарде пуковник Марко Месић, који је као хрватски официр одликован 1941. године немачким гвозденим крстом са граном и унапређен, због своје храбрости, у команданта свих хрватских легија на источном фронту. Руси су га ухватили 2. фебруара 1943, одмах након што је постављен за команданта битке код Стаљинграда. У марту 1944, са ратним заробљеницима из својих хрватских легија, формирао је ‘Југословенску војску’. Са овим јединицама Тито је заједно са Русима ушао у Румунију пошто је у то време био у руском штабу. Ова група бивших хрватских официра је најпослушнија јер су сви официри сарађивали и борили се са Немцима у рату.”
Други из групе докумената објављених на сајту ЦИА-е, наводе да су у ваздухопловству ЈНА бивши Павелићеви официри били убедљиво први. У документу пише:
”Командант Југословенског ратног ваздухопловства је генерал Фрања Пиро, бивши пуковник Павелићеве војске и командант школе за обуку пилота у Петроварадину. Бивши официри Павелићевог ‘Хрватског ратног ваздухопловства’ чине основу садашњег југословенског ратног ваздухопловства. Политички комесари су бивши… из фабрике авиона Икарус и Рогожарски. Ово је поверљиво чињеницом да шпанска група нема представнике у ваздухопловству, а сво особље Краљевског југословенског ваздухопловства је емигрирало.
Према трећем документу ЦИА-е из 1946, ”само пет процената официра Југословенске краљевске војске је регрутовано у Титовој армији, а ови су регрутовани само због потребе за онима који су специјализовани за одређене области”.