Немања, Св. Сава и Стефан Првовенчани о пореклу Срба

03/03/2025

Манастир Жича: Фото: Горан Вељковић

Свети Сава током посете Теодору I Ласкарису и Манојлу Сарантену у Никеји 1219., у циљу добијања аутокефалности за нашу цркву, не полаже право на њену самосталност на темељу апостолског порекла што је уобичајено у случају других Цркава. Ово је приметио још академик Никола Радојчић. Да смо аутохтони на Балканском полуострву нема сумње да би био искоришћен и тај аргумент

Пише: Димитрије Марковић

Тврдњом да су носиоци култура Лепенског вира и Винче Срби, као и да су наши преци Трибали, Илири или Трачани а не Срби и Словени, Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава и сви Светитељи Српске Православне Цркве се претварају у саучеснике наводног прикривања наше ,,праве” историје, јер нигде не налазимо да себе и свој народ називају Трибалима, Илирима, Трачанима или њиховим потомцима, а камоли потомцима култура Лепенског Вира и Винче.

Као што је познато један број псеудоисторичара чак и експлицитно оптужује СПЦ, а посебно и манастир Хиландар, за наводно прикривање ,,праве” историје Срба.

Да се подсетимо, Срби су се доселили на Балканско полуострво у 7. веку после Христа а процес христијанизације је завршен у 9. веку.

У повељи коју је Стефан Немања издао манастиру Хиландару каже се: ,,Искони створи Бог небо земљу и људе на њој и благослови их и даде им власт над свим створењем својим. И једне постави цареве, друге кнезове, друге господаре, и свакоме даде пасти стадо своје и чувати га од свакога зла које наилази на њ. Зато, браћо, Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угре краљевима, и сваки народ раздели, и закон даде и нарави установи, и господаре над њима, по обичају и по закону распоредивши својом премудрошћу.

Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском, и Бог свакојако управљаше на боље људима, не хотећи човечје погибли, и постави ме великога жупана, нареченога у светом крштењу Стефана Немању”. Као што видимо, Стефан Немања помиње дедове и прадедове, али не говори о српским династијама, царевима и краљевима које измишљају псеудоисторичари. Напротив, он износи чињенице да ,,Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угре краљевима” а њега постави за великог жупана.

Немања – Свети Сименон Студенички. Фото: Горан Вељковић

У Житију Светог Симеона од Стефана Првовенчаног читамо нпр. о ослобађању Улциња од стране Стефана Немање. Улцињ је, као и друге градове који се набрајају, каже Стефан Првовенчани, не само ,,држао грчки народ” него је и ,,сазидан од руку њихових”, дакле грчких. Да су Срби аутохтони на Балканском полуострву, био би сазидан нашим, а не грчким, рукама. Неко нас лаже – или Преподобни Симон монах, односно Стефан Првовенчани, или псеудоисторичари. Ово је реторичко питање, наравно, и као такво не захтева одговор.

Даље, ако оставимо по страни чињеницу да Немањићи не говоре о свом пореклу од староседелаца на простору српске државе што би им, свакако, у политичком погледу, било од користи, не смемо изгубити из вида ни веома важну чињеницу да Свети Сава током посете Теодору I Ласкарису и Манојлу Сарантену у Никеји 1219., у циљу добијања аутокефалности за нашу цркву, не полаже право на њену самосталност на темељу апостолског порекла што је уобичајено у случају других Цркава. Ово је приметио још академик Никола Радојчић. Да смо аутохтони на Балканском полуострву нема сумње да би био искоришћен и тај аргумент. Апостоли и апостолски ученици јесу проповедали на простору на коме сада живи српски народ, али не нама, јер смо на Балканско полуострво дошли знатно касније.

,,Све автокефалне цркве у православном свету браниле су своју самосталност својим апостолским пореклом… Доментијан и Теодосије спомињу неколике разлоге св. Саве за автокефалност српске цркве, али међу њима, иначе врло разборито и убедљиво одабранима, не истичу, како православна црква у српским земљама вуче своје порекло од апостола или од апостолских пријемника. А то би било веома важно, олакшало би, ваљда, испуњавање српске жеље за самосталном црквом…”, пише академик Никола Радојчић у раду под насловом ,,Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве.

Извор: Слово