Како је снимљен филм ‘’Ђенерал’’

17/01/2026

Редитељ филма “Ђенерал”, Милослав Самарџић каже за Информер да последњих година Дража Михаиловић у многим анкетама побеђује Јосипа Броза Тита по популарности и сигуран је да ће једног дана бити у рангу војводе Живојина Мишића. Филм “Ђенерал” премијерно ће бити приказан 21. јануара 2026. године. Редитељ, сценариста и продуцент овог остварења Милослав Самарџић, ексклузивно за Информер открива детаље пројекта.

Радња филма смештена је на Златибор, крајем лета 1943. године, у тренутку када у Врховну команду Југословенске војске у отаџбини долази британски генерал Чарлс Армстронг, нови шеф савезничких војних мисија. Његов долазак буди велика очекивања најављују се капитулација Италије и искрцавање западних савезника на Јадранско море.

У нади да ће олакшати савезничку инвазију, четници покрећу велике војне операције против немачких и усташких снага, које ће остати упамћене као највећа антиосовинска операција у Европи ван Источног и Западног фронта. До савезничког искрцавања, међутим, не долази, а односи између савезника и генерала Драже Михаиловића постају све напетији…

Званични трејлер за филм изашао је пре месец дана и одмах је покренуо бројне полемике. О раду на филму, потешкоћама са којима су се сусретали, зашто је било тешко да нађу статисте који су глумили усташе и због чега баш Дража Михаиловић, у интервјуу за Информер све детаље открива редитељ Милослав Самарџић.

Шта Вас је лично мотивисало да снимите филм о Дражи Михаиловићу и да се ухватите у коштац са једном од најинтригантнијих личности у српској историји?

– Трагање за забрањеним темама. То је било још 1980-тих година, када сам био новинар и уредник “Погледа”, листа студената Универзитета у Крагујевцу. Студентска и омладинска штампа су тада биле најслободније. Тема по тема и дошао сам до највећег табуа социјалистичке Југославије, до Драже. Новембра 1989. године објавио сам “немачку потерницу на 100.000 рајхсмарака у злату за Дражом”, до тада забрањену. То је био први афирмативни чланак о Дражи, од рата наовамо. Тако сам почео, од тада само мењам облике изражавања: новине, књиге, интернет, документарни филмови, играни филмови…

С лева на десно: Директор фотографије Бојан Крстић и Милослав Самарџић, током снимања филма ”Ђенерал”.
Фото: Драган Шапоњић

Који тачно историјски догађај или период из живота Драже Михаиловића филм “Ђенерал” обрађује и зашто сте се одлучили баш за тај сегмент?

– Крај лета и јесен 1943. године. Зато што су се тада Западни савезници преломили, тада су пренели подршку са Драже на Тита. Једно од најчешћих питања свих ових година је како и зашто се то десило. Филм “Ђенерал” даје одговоре на та питања.

Шта је било најтеже током снимања, продукциони услови, сама тема или емотивни набој саме приче?

– Без сумње продукциони услови, јер, нисмо имали довољно новца, пошто нисмо прошли на конкурсу Филмског центра Србије. Тако да се рад отегао на четири године, а иначе биле би довољне две. Срећом, јавило се више од 400 донатора, без којих не бисмо успели. Иначе, први пут је више донатора, и донација, било из Отаџбине, а не из емиграције. Сем тога, “Погледи” су подигли два банкарска кредита.

Како је Никола Ракочевић реаговао када сте му понудили улогу Драже Михаиловића? Да ли је имао дилеме или страх од реакције јавности?

– Заправо, Николу је изабрао Игор Ђорђевић, који је годину дана фигурирао као Дража. Направили смо и униформу за њега, имали смо и пробе, али, што се каже, људи праве планове, а Бог се смеје. Игору су искрсле велике обавезе и није могао да се посвети захтевној улози као што је ђенерал. Он је велики глумац и ништа не ради површно. Тако, једног дана нас је назвао, рекао је да на жалост не може да одигра Дражу и да предлаже Николу, већ је и разговарао са њим. Ми смо се радо сложили, јер је и Никола глумац без лоше улоге. Што се тиче дилеме и страха, ни код кога нисам то приметио, односно ни код ког глумца, а у филму се појављују припадници седам војних формација.

Никола Ракочевић и Милослав Самарџић, током снимања. Фото: Драган Шапоњић

Шта сте Ви у Николи Ракочевићу препознали као пресудно за ову улогу?

– Одлучност, чврстину и способност трансформације. Тога сам се прво сетио када ми је асистент и човек за кастинг, Милић Јовановић, рекао да Игор предлаже Николу. И о томе сам најпре причао са Николом. Рекао сам му да је кључно што игра генерала и да сви генерали, из ма које војске, имају исте основне особине. Одлучност и чврстина су међу њима. А то је управо оно што претходни ликови Драже, смишљено, нису имали.

Да ли је било тешко пронаћи глумце који би тумачили улоге усташа у филму? Како су глумци реаговали на те понуде?

– Није. Ево Игор Ђорђевић је играо једног од главних усташа у “Дари из Јасеновца”. А Игор Боројевић, који у “Ђенералу” тумачи мајора Рачића, такође је играо усташу у том филму. Просто, то су професионалци. Али, било је проблема са статистима. Сви који су се јавили да волонтирају, заправо су се јавли да буду четници. Неки су гунђали и облачили немачке, усташке и друге униформе, а неки просто нису хтели.

Која сцена или тренутак током снимања филма је Вама лично био најемотивнији?

– Николина главна сцена, кад бесни, баца ствари и виче: “Издаја! “Издаја”! Ушао је савршено у ту сцену, а после дуго није могао да се смири.

Да ли је било ситуација на сету када су емоције надјачале Вас и глумце, с обзиром на тежину и симболику теме?

– Није, али је било чуђења. И глумци, и људи иза камера, прилазили су и питали ме: “Да ли је ово могуће? Да ли је заиста било овако?”. Одговор је увек био исти: “На жалост, да. А то су људи који спадају у натпросечно упућене у тему.

Да ли очекујете бурне реакције публике након премијере филма и какве реакције сматрате најизвеснијим?

– Очекујем подељене реакције. Већ 4-5 година Дража побеђује Тита у анкетама по популарности, па ће већинске реакције бити позитивне. Што се тиче негативних, надам се да ће барем део тих људи филм инспирисати да више проуче овај историјски период. Сви догађаји су се документовано одиграли онако како се приказује у филму. Мањем делу публике, који сам поменуо, остаје да то провери.

Како гледате на чињеницу да у Србији и данас постоје дубоке поделе у вези Драже Михаиловића и четника? Зашто, га по Вашем мишљењу неки мрзе, а други славе?

– Због комунистичке пропаганде, то је несумњиво. Да Западни савезници нису променили политику 1943, комунисти би остали једна пролазна, мања, епизода српске историје, као на пример љотићевци. А Дража би био у рангу војводе Мишића. Што ће и бити једног дана, јер такав је тренд још од 1990. године, односно од године формалног обнављања слободе говора.

Да ли сте се током рада на филму суочавали са притисцима, оспоравањима или критикама и пре него што је филм завршен?

– Не, напротив, имали смо подршку, где год смо снимали, од Вишеграда па до Златибора и Рудника. Али ако мислите на критике од када је објављен трејлер, да, било је и негативних, међутим, оне углавном долазе ван Србије, из земаља у региону. У тим земљама још нема услова за научно бављење Другим светским ратом и неће их ни бити ускоро.

Шта бисте волели да публика понесе са собом након гледања “Ђенерала”, коју поруку сматрате најважнијом?

– Један од најупечатљивијих описа Драже дао је Слободан Јовановић: “Он је био човек који је обављао своју дужност до краја у условима када је исход догађаја неизвестан”. У том смилу сам написао једну реченицу у сценарију, када Солунац Живојин пита Дражу шта да каже народу, јер народ види да смо остали сами, а он му одговара: “Да ће ђенерал своју дужност да изврши до краја”.

Извор. Информер