Равногорски одбори и ЦНК Краљевине Југославије

23/03/2013

ПИШЕ: Милослав Самарџић

Крајем 1943. године Дража наређује стварање мреже равногорских одбора, који постају база Централног националног комитета Краљевине Југославије. После Светосавског конгреса, они ће постати база Југословенске народне демократске заједнице, у коју су ушле и политичке странке (чија инфраструктура је такође чинила базу ЦНК).

Равногорски одбори су основани према Дражиним упутствима свим командантима од 25. децембра 1943. године. У првом упутству он пише:

”Да би наша пропаганда обухватила сву земљу и цео народ имају се одмах по свој земљи образовати равногорски народни одбори и то:
1) У сваком селу сеоски равногорски народни одбор,
2) У свакој општини општински равногорски народни одбор,
3) У сваком срезу срески равногорски народни одбор,
4) У сваком округу где има округа окружни равногорски народни одбор,
5) У свакој покрајини покрајински равногорски народни одбор.
У крајевима где су настањени муслимани ставља се у наслов још и реч ”муслимански”. На челу покрајинских одбора стоје:
За Србију штаб 1-а под чијом управом стоје и сви окружни одбори.
За Црну Гору мајор Павле Ђуришић.
За Санyак мајор Воја Лукачевић.
За Далмацију војвода Момчило Ђујић.
За Херцеговину и Боку потпуковник Петар Баћовић.
За Источну и Западну Босну потпуковник Захарије Остојић.
За Срем пуковник Драг. Радовановић.
За Банат и Бачку мајор Павле Грујић.
За Јужну Србију потпуковник Радослав Ђурић.
Број чланова у сваком одбору треба да буде толики да омогући успешан рад на његовом подручју у селу и општини, срезу итд. У одборе ваља да уђу људи угледни и поштовани у крају у коме ће радити, а за само извођење пропаганде у појединој прилици може се задатак дати и неком лицу које није члан одбора. Одбори могу имати и своје секције, позоришну, омладинску и др, али све те секције и сав рад стоје под руком и надзором одбора. Одбор сам из своје средине бира себи председника.
Покрајински равногорски народни одбор обавља сав свој рад споразумно са командантом покрајине. Они су главни руководиоци пропаганде, за коју дају писмена и усмена упутства свима одборима у својим покрајинама. Основни одбор је сеоски. Он као и општински одбор врши само усмену пропаганду живом речи и читањем летака, листова и књига које им шаљу срески, окружни и покрајински одбори. На састанцима по селима, у разговорима, гуслама и песмама, он истовремено шири пропаганду растурањем летака и све друге писмене пропаганде у народу…
Све док су групе корпуса и корпуси на своме терену код трупа штабови група корпуса и корпуса и надаље остају као главни руководиоци пропаганде преко свих својих јединица и преко среских и општинских и сеоских равногорских народних одбора. Команданти срезова непосредно управљају среским, општинским и сеоским равногорским народним одборима.”52

Основне линије ”пропаганде преко равногорских одбора” Дража даје у Упутству бр. 2, послатом свим командатима истог дана, 25. децембра 1943. године. То упутство гласи:

”1) Развијање љубави народа према Краљу и Отаxбини, истичући да је династија Карађорђевића народна династија потекла од села и да је у свој нашој прошлости од вожда Карађорђа до данас са народом делила судбину, и зло и добро. Затим ваља истицати Први српски устанак, Карађорђеве подвиге и борбе. Ту се могу учинити поређења са данашњом нашом борбом.
Ваља народ подсећати на народну демократску владавину краља Петра Првог, под чијом је владавином српски народ у слободи припремљен за велике историјске подвиге што их је изводио у балканским ратовима и прошлом светском рату.
2) Тумачење Равногорског покрета и његових тежњи да Краљевину Југославију обнови на чврстој и здравијој основи државној, политичкој и друштвеној. Државно-правно Југославија ваља да се постави на федеративну основу да би Срби, Хрвати и Словенци сваки на свом народном подручју могли да уређују своје послове како најбоље знају и умеју. Политика у земљи ваља да се води само једна – народна, а то ће бити ако народ буде извор и утока све власти, тј. ако се земљом буде управљало демократски и парламентарно, да народ слободно бира своје представнике, најбоље међу најбољима, који ће земљи доносити праведне законе и надзирати да се по тим законима заиста и управља. Друштвена правда ваља да провејава сав наш живот. Земља треба да буде топло огњиште за све, за велике као и за мале, за сиромашне као и за богате. Отаџбина треба да буде мајка а не маћеха онима којима судбина није дала да се у богатству роде. Рад има да буде цењен и правилно награђиван, а сваки који са својим трудом свој хлеб зарађује ваља да буде штићен и поштован. У томе смислу ваља да се тумаче наши прогласи: радницима и намештеницима и сељаку домаћину најбољи чувар слободе и демократије.
3) Слобода вере, слобода поштене и истините речи, слобода збора и договора, слобода рада и слобода поштеног стицања имовине основне су тежње сваког слободног човека, па су то тежње и нашег покрета.
4) Према Хрватима и Словенцима, као и према муслиманима, ми водимо поштену политику. Сваки ко се у овим тешким временима огрешио о закон и правду о своје суседе и суграђане ваља да за своја дела и одговара, али одговорност треба да буде сведена само на кривце и казна да их постигне пред надлежним судовима. Стога они који нису криви немају за шта да одговарају и немају чега да се боје, али и они ваља свој део у овој тешкој борби да допринесу. Зато им треба у овом општем народном раду и овој тешкој борби дати места, а на ту сарадњу ваља их стално и искрено позивати.
5) Према суседним балканским народима ми се руководимо старим и постојано брањеним начелом политике раније Краљевине Србије: Балкан балканским народима. Наша је тежња да руковођени тим начелом створимо Балканску унију у којој ће сви балклански народи да нађу своје достојно место.
6) Према нашим великим савезницима ми гајимо и велико поштовање и тражимо наслон на њих, али мимо свега тражимо у првом реду наслон на Британску империју чији се интереси подударају са интересима наше земље, а чије и политичко и друштвено уређење јамчи слободан живот и развитак сваком њеном грађанину. Колевка уставности и парламентаризма, најјачег бедема народних и личних слобода, има да нам буде пример и учитељица за наш народни и политички живот. Како год била тешка искушења и како год биле болне невоље које нам наноси пропаганда са британских радио станица, па и уступцима једног дела британске штампе, ми са ове своје линије нећемо сићи, тим пре што верујемо да су ово појаве пролазне природе.”53

Према томе, Дража је у овом упутству обухватио најшире поље акције: од јачања српске идеје, преко пропаганде према другим народима и верским групама, до међународне политике.
Тада долази до наглог пораста политичке активности на слободној територији, упоредиве са предизборним кампањама. Та активност огледала се у низу митинга, зборова и посела, у раду са појединцима, дељењу новина и летака, итд. Свега овога било је и раније, али тек почетком 1944. године политичка акција – наравно у смислу вођења националне, а не страначке политике – узима највише маха.
Примера ради, један митинг, можда највећи од свих, одржао је потпуковник Миодраг Палошевић, помоћник генералног инспектора трупа, 4. фебруара 1944. године у селу Мала Моштаница. Према извештају команданта Авалског корпуса, мајора Светислава Трифковића, од 7. фебруара, ”на збору је било око 7.500 грађана оба пола и 500 војника под оружјем и 300 људи Летеће бригаде вршило је обезбеђење”. Трифковић се жалио на Палошевића што је збор организовао баш овде, свега 18 километара од Београда, ”поред главног друма и пруге ка Ваљеву, где Немци непрекидно пролазе.”54

Ипак, све се срећно завршило.

Потпуковник Захарије Остојић 25. фебруара преноси поздравни телеграм свештеника Бранка Поповића, председника Среског народног равногорског одбора Среза вишеградског, са првог састанка овог и локалних општинских одбора. Телеграм је, преко Центра везе Врховне команде, био намењен краљу Петру Другом Карађорђевићу. У њему се поред осталог каже:

”У име целог народа са обале валовите Дрине, одушевљено поздрављамо свог љубљеног краља Петра и молимо се Богу за његов што скорији долазак у нашу напаћену Отаxбину. Живео Њ.В. краљ Петар Други! Живео ђенерал Дража! Живела Југославија!”55

Дража је, у маниру правог политичара, одговорио Поповићу истог дана:

”Вама и народу Среза вишеградског срдачно захваљујем на поздравима упућеним са првог састанка народних равногорских одбора Среза вишеградског. Још нам предстоје дани тешке борбе и искушења. Морамо издржати до краја на своме изабраном путу у слободи и демократији. Зато збимо своје редове и победа ће бити наша под геслом: `С вером у Бога за краља и Отаџбину`. Да живи Њ.В. краљ Петар Други! Да живи Југославија! Живели Вишеграђани! Ваш Чича.”56

У радиограму потпуковнику Лалатовићу од 2. марта Дража тражи да се убрза стварање равногорских одбора, ”јер су (се) ови одбори показали као одлични у свим крајевима где су образовани”, уз уобичајену напомену:
“Скрените пажњу да команданти воде рачуна да се у образовању одбора не сме појавити ни трунке страначке политике. То мора бити искључиво на националној основи и да чланови ових одбора буду најисправнији и најагилнији људи, потпуно одани нашој организацији”.57
(…)

Али, јачање југословенске владе косило се са британским плановима. Лондон се већ увелико спремао да потпуно уништи легалну југословенску владу, како би њена овлашћења пренео на нелегитимне комунистичке органе. Др Божидар Пурић и други српски министри пружали су жесток отпор, па се ствар отегла. Радиограмом од 4. априла 1944. године Пурић је упозорио Дражу да њихов отпор по кључном питању – а то је било смењивање Драже са положаја министра војске – ускоро може бити сломљен. Пурићева депеша гласи:

”Не верујте ништа што чујете преко радија… Ако дође до било какве комбинације без вас, као министра за војску, краљ и ја сматрамо да наставите у отаxбини, под геслом: ”Краљ је заробљеник, живео краљ”.”62
Дража је 13. априла пренео упозорење свим командантима:

”Строго поверљиво, на личност команданата. Краљ и влада су чврсто уз нас. Не попуштају ни у чему на притисак Енглеза. Краљ и влада поручили су нам да будемо истрајни у нашој борби. Ако буде радио Лондон објавио ма какву комбинацију у којој Чича није министар војске, будите сигурни да то није истина. Енглези покушавају на све могуће начине да се умешају у наше унутрашње ствари, али у томе неће имати никаква успеха. Победићемо нашом истрајношћу и одлучношћу и борбом против сваке тираније. У овом смислу припремите народ и војску.”63

Пурић и српски министри нису попустили, па су Британци практично извели државни удар и силом сменили комплетну Југословенску владу. За премијера нове, привремене Југословенске владе, одредили су предратног бана Бановине Хрватске др Ивана Шубашића. Како ни један министар није хтео да уђе у такву владу, то је Шубашић проглашен министром свих ресора.
Реагујући на пуч изведен у Лондону, Дража цивилну власт у земљи преноси на Југословенску народну демократску заједницу, коалицију политичких партија и нестраначких удружења, која је у међувремену основана. Улогу владе тада преузима Извршни одбор Централног националног комитета Краљевине Југославије, а улогу скупштине Централни национални комитет Краљевине Југославије.
(…)
У мобилизацијском прогласу од 1. септембра 1944. године, очекујући да ће неки градови ускоро бити ослобођени од Немаца, Дража наређује:
”У заузетом месту одмах успоставити војну и грађанску власт, која ће продужити рад по законима који важе у ратно доба и на ратној просторији. Сво чиновништво државних надлештава и приватних установа има да остане на својим местима и продужи вршење своје службе под војном управом до даљег наређења. Све грађанске власти имају за дужност да у свему помажу војну власт и извршавају њихова наређења.”65

52 АВИИ, :А, К-278, рег. бр. 18\1.
53 АВИИ, :А, К-278, рег. бр. 18\1.
54 АВИИ, :А, К-277, рег. бр. 1\1.
55 и 56 АВИИ, :А, К-277, рег. бр. 1\1-41.
57 АВИИ, :А, К-277, рег. бр. 2\1.
(…)
62 Политика, 29. октобар 2006. Фељтон према књизи Александра Бајта ”Берманов досије”.
63 АВИИ, :А, К-278, рег. бр. 18\1.
(…)
65 К. Николић, Историја Равногорског покрета, књига 2, 359.

P.S.

Нападу на Немце и њихове савезнике претходила је општа мобилизација, изведена 1. септембра 1944. године. У позиву на мобилизацију, издатом 30. августа, Дража се потписао као ”начелник штаба Врховне команде и министар војске, морнарице и ваздухопловства”. Претходног месеца, када су Британци силом уклонили Југословенску владу и њеног премијера др Божидара Пурића, именујући привремену Југословенску владу на челу са хрватским баном др Иваном Шубашићем, Централни национални комитет Краљевине Југославије, као највише политичко тело у земљи, одговорио је постављањем своје већ оформљене владе – Извршног одбора Централног националног комитета. Ова, сада једина легална југословенска влада, којом је председавао др Стеван Мољевић, задржала је само једног министра из састава Пурићеве владе – управо Дражу, јер се само он налазио у земљи.
Како Британци нису дирали Врховну команду Југословенске војске, то ни Централни национални комитет и његов Извршни одбор нису потезали то питање. Врховна команда, па и Дражин положај начелника штаба, оспорени су почетком септембра, када је ”лондонски радио јавио да је потписан указ о укидању Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини”. Дражина Врховна команда одговорила је: ”То је још један од трикова лондонске пропаганде”.2

ИЗВОР:
2 АВИИ, :А, К-301, рег. бр. 5/1-34.